Kako izgleda proces transplantacije lica - Pre sedam godina dr Branko Bojović izveo složenu operaciju u Bostonu

Kada je tridesetsedmogodišnji Ričard Li Noris odlučio da se podvrgne transplantaciji lica nije ni slutio koliko će mu ova intervencija promeniti život. Čak 15 godina posle nesrećnog slučaja, kada je u lovu sebi pucao u glavu, živeo je kao pustinjak izobličenog lica. Tim lekara, među kojima je bio i stručnjak našeg porekla dr Branko Bojović (43), obavio je komplikovanu intervenciju i vratio ovom pacijentu nadu u lepotu života.

U razgovoru za Politiku dr Bojović, šef Službe za plastičnu, rekonstruktivnu i lasersku hirurgiju Shriners Hospitals for Children u Bostonu, asistent hirurgije u Massachusetts General Hospital, asistent-profesor hirurgije u Harvard medical school kaže da je ta transplantacija Norisu u potpunosti promenila život.

– Na iznenađenje svih nas, postoperativni oporavak pacijenta je prošao veoma dobro i bez komplikacija. On se sada dobro oseća. Pronašao je ljubav, završio je školu za informacione tehnologije, preselio se u svoj stan i živi normalno. Ono o čemu i dalje treba voditi računa, a dešava se u takvim slučajevima, jesu posledice koje mogu izazvati lekovi protiv odbacivanja tkiva. Shodno tome je neophodno i ubuduće pratiti stanje njegovih bubrega i još nekih organa – pojašnjava dr Bojović.

Ova najsloženija i najznačajnija transplantacija lica na svetu urađena je pre sedam godina, a i dalje predstavlja standard u analima medicine. Operacija u Medicinskom centru Univerziteta Merilend trajala je 36 sati, u timu je bilo petoro hirurga, a gotovo 100 ljudi iz različitih područja medicine dalo je svoj doprinos tom velikom operativnom poduhvatu.

– Intervencija je urađena zbog teške povrede lica. Ni 30 operacija koje je čovek prošao nisu uspele da reše njegov problem – da se lice sanira na način kojim bi se zadovoljili elementarni funkcionalni i estetski aspekti. Pacijent je izabran prema kriterijumima koje je ustanovio naš tim specijalno za ovakve slučajeve. Transplantirano je kompletno lice sa gornje i donje vilice, prednji deo jezika, kao i koža skalpa i vrata, tako da sve do danas ova operacija važi za najsloženiju transplantaciju lica koja je ikada urađena u svetu – ističe sagovornik Politike.

Kasnije je u svetu urađeno još nekoliko transplantacija lica, međutim zbog složenosti takvih zahvata, velike odgovornosti tima ali i još većih očekivanja javnosti, lekari i hirurzi se sve teže opredeljuju za takve poduhvate, pojašnjava naš sagovornik.

Na pitanje ko su kandidati za takve transplantacije, Bojović objašnjava da su to uglavnom ljudi koji sa veoma teškim povredama ili malformacijama lica koji su prošli sve uobičajene operacije i procedure ili oni koji žele da postanu kandidati za ovakve intervencije.

– Naša priča je sama po sebi bila veoma zanimljiva i svetski mediji su je vrlo detaljno preneli. Donor lica je bio dvadesetjednogodišnji mladić koji je nažalost tragično nastradao kada ga je udario automobil dok je prelazio ulicu. Zadobio je teške povrede glave, ali nekim čudom njegovo lice nije pretrpelo nikakve posledice od udarca, pa je time bio adekvatan kandidat za doniranje lica i još nekoliko organa – kaže dr Bojović.

Transplatacija lica nije jedina oblast kojom se ovaj svetski priznati stručnjak bavi. Između ostalog, deo je i tima koji radi transplantacije polnih organa.

– Imao sam i čast da to radim. Mislim da je do sada u svetu urađeno četiri, pet transplantacija polnih organa. Te operacije su prilično komplikovane, ali verujem da će se njihov broj povećati u budućnosti – dodaje dr Bojović.

Ovaj stručnjak trenutno najviše radi na slučajevima gde je neophodna regeneracija kože i ožiljaka uz pomoć specijalnih lasera, što je novina u svetu i tek treba da se razvija u drugim zemljama. Trenutno su hit i genske terapije. Naime, na ultrazvučnom pregledu bebama se utvrđuju anomalije poput rascepa usne dok su još u maminom stomaku, pa se uz pomoć specijalne intervencije problem "ispravi" pre rođenja. Za 10 do 15 godina to će postati jedna od standardnih procedura.

Dr Branko Bojović ove godine je dobio Sretenjsko odlikovanje, zlatnu medalju za zasluge. To mu je, kaže, mnogo značilo.

– Za moju porodicu i mene to je bila velika čast. Voleo bih da to priznanje pokaže da iako nisi rođen u Srbiji kao što je sa mnom slučaj, veza i odnos prema sopstvenom poreklu i korenima mogu biti toliko jaki da ujedno i inspirišu čoveka da uradi nešto dobro u ime svoje zemlje i naroda iz kog potiče. Veoma mi je drago da sam kroz svoj posao i kontakte stekao mogućnost da ljude širom sveta upoznajem sa kulturom i običajima našeg naroda i da "ulepšam" lice naše zemlje koje je, nažalost, godinama često i vrlo nepravedno prikazivano u ružnom svetlu – naglašava dr Bojović i dodaje da u SAD ljudi Srbiju najviše povezuju sa Nikolom Teslom, Novakom Đokovićem i poznatim košarkašima.

Poznati doktor rođen je u SAD, a srpski jezik je naučio zahvaljujući baki. U Srbiju dolazi tri do četiri puta godišnje. Tada obilazi rodbinu i prijatelje u Beogradu, Novom Sadu i Bačkoj Topoli i ne pada mu teško da prevali oko 6.500 kilometara. Prija mu što ovde ljudi imaju slobodnog vremena za porodicu i druženje.

U SAD se rado odaziva pozivima za pomoć našoj zemlji kroz fondacije, a kad god može odlazi u crkvu.

– Zahvaljujući majci i baki stekao sam naviku da redovno idem u našu crkvu. Najbliža se nalazi na 15 minuta od moje kuće – dodaje dr Branko Bojović.