NavMenu

Pšenica u Srbiji zaražena mikotoksinom

Izvor: Radio 021 Utorak, 03.12.2019. 16:45
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Shutterstock)Ilustracija
Pšenicu ovogodišnjeg roda u Srbiji zahvatilo je gljivično oboljenje čija posledica je previše deoksinivalenola (DON), supstance iz grupe mikotoksina.

Seljak iz Sibača u Sremu Dragiša Gujić se javno, u emisiji "Poljoprivedno dobro" Radija Novi Sad, požalio da nikako ne može da proda pšenicu letošnjeg roda jer, kako tvrdi, čim potencijalni kupac pogleda robu, odmahne rukom i žali se na očajno slab kvalitet. Ratar ističe da je pravovremeno uočio parazite koji su "napali" polja sa pšenicom, dva puta je prskao zaštitnim preparatima, hteo je i treći put, ali su mu stručnjaci rekli da je uzaludno.

Dragiša nije jedini poljoprivrednik koga je zadesila krupna nedaća - naprotiv, ista nevolja muči veliku većinu ovdašnjih paora. Kako su za 021 pojasnili u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, vlaga i loši vremenski uslovi doprineli su prisustvu ovog problema.

- Stručne prognozne službe su pratile dešavanja, a Ministarstvo je nakon dobijanja informacija preduzelo široki spektar aktivnosti u posebnim prilikama. Prisustvo DON toksina je evidentirano u određenom broju uzoraka i načinjeno je više koraka koji u ovom trenutku daju rezultate - veliki broj sastanaka sa proizvođačima i skladištarima, inspekcijski nadzor i komunikacija sa strukom. U saradnji sa proizvođačima brašna, velikim trgovinskim lancima i korisnicima brašna kao sirovine u proizvodnji (pekare, konditori) pojačano se prati situacija, sa ciljem da potrošač bude bezbedan. Činjenica je da do sada nije registrovan nijedan problem od strane krajnjeg potrošača - navode za 021 u Ministarstvu poljoprivrede.

Ipak, sem paora i Ministarstva, niko od stručnjaka u oblasti tehnologije prerade i agronomije nije želeo da o ovom problemu javno govori. Svi do jednog potvrdili su za 021 da znaju za postojanje problema u kvalitetu pšenice, ali bez davanja zvanične izjave - neki su čak napomenuli da postoji konsenzus struke da se o ovoj temi ćuti jer je država na pragu rešavanja problema.

Nezvanično, razlog ćutanja među stručnjacima je taj što se gajila nada da će se zaraza nekako zaustaviti. Ispostavilo se da je nada bila uzaludna, ali i da javnost do sada nije uopšte obaveštena o nevolji koja je zadesila srpsku poljoprivredu i prehrambenu industriju.

U Ministarstvu poljoprivrede napominju da se situacija i dalje prati, te da su preduzete i da se sprovode mere prema planovima i procedurama koji potvrđuju sistem bezbednosti hrane.


Podsetimo, već krajem maja na poljima je primećen patogen iz porodice fuzarijuma, što je posledice neobično dugog sušnog perioda. Posle zime sa minimalno vlage, tokom marta i aprila kiše nije bilo "ni za lek", da bi u maju padala gotovo svakodnevno.

Ovakvi vremenski uslovi su idealni za pojavu patogena, što se i dogodilo, ovoga puta iz porodice fuzarijuma. Videlo se po žutoj boji na poljima pšenice i veoma malim, nedozrelim zrnima. Posledice su mala hektolitarska težina i slab kvalitet.

Stvari se tu nisu zaustavile. Patogen je dalje nagrizao usev i pojavile su se gljivice, koje luče previše deoksinivalenola, otrova iz porodice mikotoksina. Reč je slabijem otrovu koji nije kancerogen, čija dopuštena količina je 1250 miligrama na kilogram pšenice, odnosno 500 miligrama u kilogramu pekarskih proizvoda.

Nije sporno da većina pšenice u silosima sadrži više DON-a od dopuštene količine, ali nema preciznog podatka koji obim roda je zagađen. Mlinari poodavno imaju muku da nađu zdravu robu i pribojavaju se da je reč o ogromnoj količini, čak četiri petine roda, navodi portal.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.