Žir, pomalo zaboravljen dodatak u ishrani stoke

Plodovi jeseni su raznovrsni i ima ih na sve strane, u njima uživaju ljudi, ali zahvaljujući svom vlasniku i životinje mogu da se oslade nekom jesenjom poslasticom. Ovo vrlo dobro zna Radmila Bošković iz sela Zabrežje, kod Obrenovca, čije se svinje ovih dana lepo časte.

Ova vredna žena potvrdila je da stoka uživa u žiru. On je inače veoma važan u ishrani, zato Radmili nije teško da u svojoj sedamdest i drugoj godini i ne baš dobrog zdravlja, izađe u prirodu i nakupi ga za životinje. Kaže da je to prava poslastica njima i da ga grickaju kao mi kokice. Nije lako nakupiti, ali nije joj ni teško, naučila je da radi i ne drži je mesto.

- Ja kupim žir za svinje kao i komušinu od berbe kukuruza. Imam ih šest - tri male i tri velike. One mnogo vole žir, to im je najzdravija hrana, samo im bacim bez neke posebne pripreme, kao kokama kukuruz i one ga tako pojedu - kaže Radmila.

Pretežno je zastupljen u mediteranskom pojasu, posebno na severu Afrike, u Španiji i Portugalu. Plod je duguljast, odnosno cilindričnog oblika, a često ga poljoprivrednici koriste kao stočnu hranu. Naime njegovim konzumiranjem, poboljšava se ukus mesa kod stoke. U proseku jedna svinja pojede od 10 do 12 kilograma žira dnevno.

Poznato je da su se i kod nas svinje hranile žirom. U doba vladavine kneza Miloša Obrenovića tzv. žirenje svinja bio je jedan od najčešćih načina ekstenzivnog tova u Srbiji. Obično se praktikovao u hrastovim i bukovim šumama.

Danas je takva vrsta ishrane naročito popularna u organskom uzgoju. Žir je u pogledu kalorijske vrednosti približno dvostruko slabiji nego zrnevlje žitarica. Stoka se može hraniti na ovaj način u jesen i početkom zime. Tada se u šumi sakupljaju njegovi plodovi i onda se daju u oboru. Može da se suši i na taj način čuva za zimu ili proleće, pri čemu se savetuje uklanjanje ljuski.

Danas se po Radmilinim rečima jako retko skuplja, a njegove plodove pored prekrupe i raznih vrsta koncentrata, danas malo ko i da koristi.

- Ljudi različito reaguju, neko me osuđuje, neko opet kaže svaka čast. Žira nema mnogo. Kada ima, ja nakupim po dva džaka i ostavim za hladne dane pa im dajem po šaku, uz jarmu i kukuruz - kaže ova domaćica.

Glavni sastojak je tanin koji mu daje gorčinu, ali takođe može i da je ublaži. Tanina ima manje ako birate onaj koji još uvek nije sasvim dozreo. Da biste ublažili gorak ukus, ogulite ga, skuvajte i menjajte vodu sve dok ne izgubi gorčinu.

Potom može da se suši, prži i melje. Na taj način dobija se brašno od žira, koje može da se koristi za spremanje hleba, kolača i drugih ukusnih jela. Ako koristite ovo brašno, potrebno je da ga pomešate sa drugim tipom, da biste dobili još zdravije i ukusnije testo. Da bi se napravila kafa ovo je postupak kako da ga tretirate: prvo mu skinete kapicu, a onda i koru. Zatim se seče na sitnije delove. Potom se suši u rerni ili sušari, na umerenoj temperaturi. Posle se proprži da dobije smeđu boju. Melje se da se usitni do praha, isto kao kafa.