EU odobrila plan Bugarske da finansira CHP spalionicu otpada - Šta je razlika u odnosu na Vinču?

Evropska komisija je 25. novembra saopštila da je dala saglasnost za predlog vlade u Sofiji da podrži predlog sistema visokoefikasne kogeneracije u glavnom gradu. Gotovo ceo paket, od ukupno 93,8 mil EUR za spalionicu otpada, jeste novac iz zajedničkih, strukturnih fondova 28 država članica. Jedino je 3 mil EUR u vidu povoljnog zajma obezbedila Opština Sofija, koja se naziva i Stolična ili prestonička opština Bugarske.

Spalionica otpada, kombinovano postrojenje za grejanje i proizvodnju struje ili CHP, biće po pravilima iz Direktive o otpadu, objavilo je izvršno telo EU, a piše za Balkan green energy news Igor Todorović.

- Naime, otpad koji će se upotrebljavati za dobijanje energije u kogenerativnom pogonu već je ranije tretiran i ne može se dalje reciklirati. Ukoliko se otpad ne bi koristio za proizvodnju energije, išao bi na deponiju - zaključili su regulatori u Briselu.

Nadležni organi su se složili sa nacrtom sistema, za koji je predviđeno da koristi RDF, gorivo dobijeno iz otpada, s objašnjenjem da je u skladu sa regulativom o državnoj pomoći.

- Ova mera podrške će pomoći Bugarskoj da postigne svoje ciljeve u energetskoj efikasnosti i doprineće smanjivanju ispuštanja ugljen-dioksida u skladu sa planovima za zaštitu životne sredine bez neopravdanog narušavanja konkurencije - izjavila je Margrete Vestager, evropska komesarka zadužena za konkurenciju. Smernice ostavljaju prostora državama da pomognu poduhvatima u visokoefikasnoj kogeneraciji, u skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti iz 2012. godine.

Lokalno komunalno preduzeće Toplofikacija (Toplofikacia Ead) treba da upravlja pogonom za spaljivanje, koji je predviđeno da košta ukupno 157,5 mil EUR bez poreza na dodatu vrednost. Gradska vlada je dobila zajam od 67 mil EUR od Evropske investicione banke.

Saglasnost je dobijena brzo. Naime, Bugarska je dokumentaciju Evropskoj komisiji poslala 8. oktobra.

Zamišljeno je da fabrika ima kapacitet od 55 megavata za grejanje i 19 megavata za električnu energiju. Projekat predviđa spaljivanje 180.000 tona kućnog otpada godišnje. Po zvaničnim ambicijama, počeće da radi 2023. godine.

EU je procenila da će primarna ušteda energije prema scenariju odvojene proizvodnje struje i toplotne energije biti 46.5 odsto. Komesari su zaključili da je javna finansijska podrška "neophodna" i dodali da će CHP jedinica "doneti razumnu stopu povraćaja".

Pogon je treća faza programa za tretman otpada za područje Sofije, a finansira se iz evropskih strukturnih i investicionih fondova (ESIF) i evropskog regionalnog fonda za razvoj (ERDF). Deponija i sistemi za anaerobnu razgradnju ili digestiju i kompostiranje završeni su 2014. godine. Zatim su uvedena rešenja za reciklažu i fabrika za mehaničko-biološku preradu RDF-a i drugih sirovina.

Lokalne vlasti računaju na uštedu između 15 i 18 miliona evra na godišnjem nivou jer će novi resurs navodno nadomestiti 65 miliona kubnih metara prirodnog gasa ili deset odsto. Preko toga je još pet miliona leva, u evrima 2,56 miliona, koje grad trenutno plaća proizvođačima cementa da bi spalili otpad koji ne može da se reciklira.

Gradonačelnica Sofije Jordanka Fandakova i njeni saradnici očekuju da će profit od CHP-a da dostigne 10 mil EUR godišnje. Troškovi su u zvaničnim projekcijama na seda7 mil EUR. Njihove računice pokazuju i da će smanjenje emisija sitnijih čestica, između 0,1 i 2,5 mikrometara, biti 9,6%

- Odluka potvrđuje da projekat kombinovanog postrojenja za grejanje i struju ispunjava najstrože uslove za zaštitu životne sredine - izjavila je i naglasila da su sve direkcije pregledale planove za spalionicu smeća.

Fandakova je kazala da ovo zeleno svetlo dokazuje da kritičari nisu u pravu. U EU je preko 450 fabrika koje spaljuju municipalni otpad.

Podsetimo, projekat izgradnje fabrike za tretman komunalnog otpada u Srbiji, tačnije u Vinči pokrenut je pre dve godine, a nedavno se u javnosti čulo da je Evropska investiciona banka odbila da finansira izgradnju spalionice. Opširnije o tome šta su za naš portal rekli iz Delegacije EU u Srbiji, čitajte u posebnoj vesti.

Kako su iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda naveli za eKapiju, privatni partner je prošle godine obavestio grad da se EIB povukao iz finansiranja. Privatni partner je, kako navode, obezbedio finansiranje preko IFC, EBRD i OeEB, pa su ove godine zaključeni i ugovori. Više o tome čitajte u posebnoj vesti.