Izložba povodom 50 godina premijere filma "Bitka na Neretvi" - Spektakl od 12 mil USD za koji je i Pikaso radio plakat

U Filmskoj galeriji Dvorane Kulturnog centra Beograda postavljena je dokumentarna izložba povodom 50 godina od premijere filma "Bitka na Neretvi", pod naslovom "Put do slobode mora biti čist". Publici na otvaranju 20. novembra obratili su se Maja Medić koja je priredila izložbu, direktor Kulturnog centra Beograda Aleksandar Ilić, direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić i filmski kritičar i teoretičar Miroljub Stojanović, koji je izložbu proglasio otvorenom.

Kako je navedeno na sajtu Kinoteke, na otvaranju je nastupio Antifašistički hor "Naša pjesma", kojem su se u izvođenju partizanskih i revolucionarnih pesama pridružili mnogi posetioci. Zatim je prikazan film "Bitka na Neretvi" reditelja Veljka Bulajića i to sa 35mm kopije.

Aleksandar Ilić je istakao da je ovaj čuveni film u mnogo čemu pomerio žanrovske i produkcijske standarde tadašnje jugoslovenske kinematografije, dodavši da je naziv izložbe "Put do slobode mora biti čist" replika iz filma.

- Verujem da je aktuelna u svim vremenima - izjavio je Ilić.

Direktor KCB-a je zahvalio Maji Medić koja je "izložbu aktivno i znalački priredila, kao i partnerima u realizaciji – "Kinoteci koja već 70 godina sakuplja, obrađuje i čuva dragoceno i raznovrsno blago vezano za svet filmske umetnosti" na ustupljenim fotografijma i kopiji filma, Filmskim novostima za ustupljeni materijal vezan za snimanje filma i događanja oko njega i Filmskom centru Sarajevo kao nasledniku prava produkcijske kuće Bosna film na ustupljenim pravima za ovu ekskluzivnu projekciju.

Planiran je i dolazak reditelja Veljka Bulajića, ali su ga sprečili zdravstveni razlozi, rekao je Ilić, te preneo rediteljeve pozdrave organizatorima, autorki i posetiocima, a njemu uputio želje za oporavak.

Maja Medić je izjavila da je želela da prikaže film "Bitka na Neretvi" iz što više uglova. Kako je objasnila, jedan segment izložbe čine krupni planovi glavnih glumaca, odnosno kadrovi iz filma. Drugi segment su totali "u želji da se makar delimično oseti velelepnost i do sada neprevaziđen broj statista u nekom filmu sa ovih prostora", a treći sadrži fotografije iza kamere, rad reditelja sa glumcima, pripreme pred kadar.

Pored toga, deo zida posvećen je novinskim člancima u pokušaju da se približe atmosfera i burne reakcije posle premijere, u domaćim i inostranim medijima. Tu je i replika plakata koju je čuveni Pablo Pikaso radio za englesku verziju "Bitke na Neretvi".

Maja Medić je zahvalila na saradnji Jugoslovenskoj kinoteci iz čijeg Arhiva potiče najveći broj fotografija na izložbi, kao i arhivama Tanjuga i Borbe.

Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić izjavio je da je Kinoteka prihvatila da bude suorganizator sa KCB-om, jer je podsećanje na ovaj film značajno, napominjući da u poslednje vreme partizanski film često izaziva polemike zbog ideoloških i drugih razloga.

- Ovaj film tretira istorijski događaj. Zahtevao je višegodišnje pripreme, koje su bile dostupne javnosti. Utisak je da je SFRJ želela da film uspe i to van granica zemlje, što je produkcioni vrh jugoslovenske kinematografije i učinio. Pritom ne mislim samo na nominaciju za Oskara, već i na neverovatan broj gledalaca ovog filma u inostranstvu. I danas ćete neretko u prodavnicama specijalizovanim za DVD i blu rej nosače širom sveta naći ovaj film među svetskim klasicima pod oznakom ratni spektakl - rekao je Pantelić, dodajući da je pitanje zašto nema kvalitetnog izdanja i u našem regionu.

Pantelić je pomenuo da je "Bitka na Neretvi" bila tema i pre godinu dana, kada su neki mediji bez mnogo odgovornosti pisali kako slovenački filmski arhiv traži od srpskog negativ filma.

- Sticajem okolnosti Jugoslovenska kinoteka, kao srpski filmski arhiv, poseduje negativ "Bitke na Neretvi", ali je taj negativ dobijen kao poklon od naših kolega iz Praga. Sam film, bez obzira što se oko prava i dalje spore kompanije iz Hrvatske i Bosne, jeste nešto što s pravom možemo da nazovemo jugoslovenski film. Učešće Jugoslovenske narodne armije, preko 10.000 statista – aktivnih vojnika, mehanizacije i svega što je doprinelo da to zaista bude spektakl, učinilo je da budžet od prijavljenih četiri i po miliona dolara u domaćim medijima, prema računanju inostranih producenata dođe do, za to vreme i naše uslove, neshvatljivih više od 12 mil USD - rekao je Pantelić.


Jubileju filma "Bitka na Neretvi" posvećena je pažnja i u časopisu Kinoteka, koji je u novembarskom broju preneo kritiku Milutina Čolića objavljenu o tom filmu 1969. godine u Politici.

Miroljub Stojanović je primetio da je reputacija, odnosno ozloglašenost reditelja Veljka Bulajića dovela do toga da "zamaglimo prostore odvajanja između vrednosti filma i čoveka koji ga je napravio". U tom kontekstu pomenuo je nedavnu "buku" oko dodele Nobelove nagrade Peteru Handkeu.

- Ovaj film iz niza razloga zaslužuje mnogo bolji status, nego glas koji je o njemu ostao - rekao je Stojanović i čestitao organizatorima što su "našli dovoljno visprenosti, pa i hrabrosti da ga reaktuelizuju - u doba kada "imamo posla sa svekolikim revizionizmom i kada je fašizam u ekspanziji".

Stojanović je ocenio da je u pitanju "vrlo kompleksan film, koji ima svojih kvaliteta i svojih mana", ukazavši da mu "smeta što nikada nije podvrgnut, čast izuzecima, pravoj analizi".

- Nije bio miljenik. Taj film je bio prototip onoga što je želeo režim, ali je čudna koincidencija između onoga što jeste bilo potrebno režimu, a i jednom grandomanu kao što je Bulajić, ali je bilo potrebno i narodu koji se identifikovao sa trenutkom slavne borbene prošlosti. Zato mislim da zaslužuje gledanje i punu kritičku pažnju. Još uvek vapimo za dubokom i objektivnom analizom lišenom političke ostrašćenosti - naglasio je Stojanović, napominjući da lično vrlo ceni Bulajićeve ranije filmove "Rat" (1960) i "Uzavreli grad" (1961), gde se pokazao kao sjajan zanatlija i profesionalac koji je kasnije uspeo da uobliči grandiozan spektakl kao što je "Bitka na Neretvi".

Navodeći manjkavosti na planu psihološke razrade likova, pogrešnih montažnih postupaka i slično, Stojanović je istakao da sa druge strane glavna zasluga za celinu scenarija pripada Ratku Đuroviću, da je direktor fotografije bio veliki Tomislav Pinter i da "taj film ima nešto nepatvoreno autentično – borbeni duh koji vodi katarzi i humanitetu".

"Bitka na Neretvi" je jugoslovenski partizanski film, snimljen 1969. godine u međunarodnoj koprodukciji sa Italijom i Zapadnom Nemačkom. Zasnovan je na istinitim događajima iz Drugog svetskog rata – realizaciji strateškog plana udruženog napada sila Osovine na jugoslovenske partizane koji su se povlačili sa ranjenicima 1943. godine.

Verovatno najskuplji film bivše Jugoslavije, sniman je godinu i po dana i nominovan za Oskara za najbolji strani film. U filmu glume: Sergej Bondarčuk, Jul Briner, Entoni Doson, Milena Dravić, Boris Dvornik, Ljubiša Samardžić, Velimir Bata Živoinović, Orson Vels….

Izložba će biti otvorena do februara 2020. godine.

Kulturni centar Beograda

Jugoslovenska kinoteka Beograd

Maja Medić

Aleksandar Ilić

Jugoslav Pantelić

Miroljub Stojanović

Veljko Bulajić

film Bitka na Neretvi

izložba

antifašistički hor Naša pjesma

Ratko Đurović

Tomislav Pinter

Pablo Pikaso

Sergej Bondarčuk

Jul Briner

Entoni Doson

Milena Dravić

Boris Dvornik

Ljubiša Samardžić

Velimir Bata Živoinović

Orson Vels