A od "Alpine-Porr" - uskoro 10 mil EUR na računu Srbije nakon spora sa austrijskim konzorcijumom

(Radivoje Petrikić)

Pred nadležnim sudom u Beču zastupnik Srbije u sporu sa austrijskim konzorcijumom "Alpine-Porr" izdejstvovao je skidanje privremene mere za isplatu bankarskog obezbeđenja od 10 mil EUR na ime garancije za koncesionu izgradnju autoputa Horgoš–Požega. Inače, konzorcijum "Alpin-Porr" je zabranu isplate ovih sredstava uspostavio odmah po isteku garancije i zahteva naše države da joj se taj novac isplati.

Posle odluke suda u Beču, očekuje se da će Banka Austrija ovih dana uplatiti 10 mil EUR na račun srpske države.

To je za "Politiku" potvrdio dr Radivoje Petrikić, advokat bečke kancelarije CMS i zastupnik Srbije u sporu sa austrijskim konzorcijumom "Alpine-Porr".

Petrikić je pred sudom u Beču izdejstvovao skidanje privremene mere za isplatu bankarskog obezbeđenja, koju je konzorcijum "Alpine-Porr" uspostavio odmah po isteku garancije i zahteva Republike Srbije za isplatu novca.

– Ovaj postupak se ne bavi pitanjem ko snosi krivicu i zašto nije došlo do realizacije ugovora i zatvaranja finansijske konstrukcije. Time će se baviti arbitraža u Parizu. Argumentacija koju smo izneli dobro će poslužiti timu koji bude zastupao interese Srbije u tom procesu. Činjenica da je austrijski sud ukinuo privremenu meru i odobrio isplatu garancije, veliki je uspeh za srpsku stranu – kaže Petrikić, koji je na preporuku državnog javnog pravobranioca i odlukom Vlade Srbije angažovan da zastupa našu zemlju pred sudom u Beču.

Pobeda nije bila laka, kaže naš sagovornik, jer je privremena mera zabrane isplate garancije uspostavljena po austrijskom pravu, bez mogućnosti prethodnog saslušanja druge strane.

– Teško je bilo prikupiti odgovarajuće dokaze od nadležnih državnih organa. Ključni je bio i izbor odgovarajućeg svedoka. Razmišljali smo da li da uzmemo nekoga ko je učestvovao u pregovorima, ali izbor je pao na Milana Markovića, republičkog javnog pravobranioca. Ispostavilo se da je to bio pravi pogodak – kaže Petrikić.

Otežavajuća okolnost, prema njegovim rečima, bila je to što je ugovor prilično neprecizan i protivurečan.

– Garancija je služila kao obezbeđenje za zatvaranje finansijske konstrukcije. Konzorcijum "Alpine-Porr" je na sudu pokušao da ospori da je ona priložena u tu svrhu. Prethodna vlada je produžila rok za zatvaranje finansijske konstrukcije, ali je u međuvremenu došlo do promene vlasti. Nacionalni savet za infrastrukturu je potom preporučio da se ugovor raskine pre nego što je istekao rok za zatvaranje finansijske konstrukcije, što je koncesionar koristio u svoju odbranu – objašnjava Petrikić.

Austrijske firme su tvrdile da je Republika Srbija bez ikakvog osnova pokušala da povuče garanciju i da nije pretrpela nikakvu štetu jer se u vreme kada je dala nalog za naplatu garancije pregovaralo o sporazumnom raskidu ugovora.

– Ključni argument srpske strane bio je da je ugovor stupio na snagu, bez obzira što je koncesionar to negirao i da su postojale predugovorne obaveze (projektovanje, eksproprijacija i zatvaranje finansijske konstrukcije), koje koncesionar nije obezbedio do dogovorenog roka. Sud je to obrazloženje prihvatio – kaže advokat Republike Srbije.

On takođe ističe da je donošenje privremene mere trebalo da bude zatraženo u Beogradu. Austrijske kompanije ipak su izdejstvovale da to bude urađeno u Beču, navodeći, između ostalog, da su sudovi u Srbiji neefikasni i da su srpske institucije podložne korupciji.

Donošenje privremene mere zabrane isplate po bankarskoj garanciji sud u Beču je uslovio pokretanjem arbitraže. U suprotnom, objašnjava Petrikić, Banka Austrija bi posle tri meseca dobila nalog za isplatu 10 mil EUR deponovanih kao obezbeđenje.

U arbitražnom postupku, prema oceni našeg sagovornika, biće ključno tumačenje sudija u Parizu koliko dugo je trebalo da Vlada Srbije i koncesionar pregovaraju o dodatnim uslovima za izmenu ugovora. Inače, izmenu ugovora je predložio koncesionar i njegov finansijer Deutsche banka.

Srpska strana će se braniti činjenicama da nisu poštovani dogovoreni rokovi, da novac nije obezbeđen na vreme, u skladu sa uslovima koncesionog ugovora, kao i da su naknadno predloženi uslovi bili neprihvatljivi.

– Od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju jeste to što nije prihvatila uslove za promenu ugovora. Da je to učinila, pretrpela bi ogromnu štetu, jer bi je tužili ostali učesnici na tenderu – tvrdi zastupnik srpske strane pred sudom u Beču.

Petrikić smatra da je pravna pozicija naše države nakon uspeha pred bečkim sudom vrlo dobra. Srpska strana bi trebalo da angažuje tim međunarodnih pravnih eksperata da takvu poziciju iskoristi i dobije arbitražni spor.

Hronologija dešavanja

30. mart 2007 – potpisan koncesioni ugovor

30. mart 2008 – prvobitni rok za zatvaranje finansijske konstrukcije

Mart, telefonska sednica tehničke vlade– koncesionar dobija dodatni rok – 31. decembar 2008. za zatvaranje finansijske konstrukcije

Jun 2008 – devet dodatnih zahteva koncesionara za izmenu ugovora

Avgust 2008 – Nacionalni savet za infrastrukturu predlaže sporazumni raskid ugovora i počinju pregovori o tome

Decembar 2009 – počinje medijacija za sporazumni raskid ugovora

30. januar 2009 – ističe bankarska garancija, ali koncesionar u međuvremenu stavlja privremenu meru zabrane isplate garancije

Maj 2009 – koncesionar podneo zahtev za arbitražu

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 31.10.09.)