Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Gosti i sala državna tajna - hotel "Moskva" jedan od arhitektonskih simbola Beograda
Sreda, 28.10.2009.
15:14
Komentari
Već 103 godine ova u arhitektonskom smislu impresivna zgrada jeste jedan od glavnih orijentira i simbola Beograda, ali i sastajalište i konačište umetnika i političara, običnog i poslovnog sveta, kraljeva i predsednika, balkanske i svetske elite. Malo je onih koji ne znaju da je reč o hotelu "Moskva".
Prva zgrada koja je na ovim prostorima urađena u duhu secesije (pravac s kraja XIX veka) po projektu Jovana Ilkića, donekle izmenjenom u saradnji sa petrogradskim arhitektom Pavelom Karlovičem Bergštreserom, bila je upravo "Moskva". Secesija kao arhitektura novih linija i oblika, keramika sa ornamentima od fajansa i prizemlje obloženo poliranim pločicama od crvenog švedskog granita, predstavljali su najveće tehničko dostignuće u tadašnjoj beogradskoj arhitekturi. Spoljne zidove obložene žućkastim pločicama od mijodike i ukrašene ornamentima zelene boje uz dodatak bronzanog bakra projektovale su sanktpeterburške arhitekte, a kalupi fasade i danas se čuvaju u mađarskoj fabrici "Žolnaj" iz Pečuja. Krovnu konstrukciju čini 14.000 crepova. Radove na hotelu izvodio je građevinar Karlo Knol sa zidarima iz Crne Trave.
Da je hotel oduvek bio sastajalište raznog sveta, svedoči i priča o Nikoli Pašiću. Na pitanje "Šta ima novo?", tadašnji predsednik vlade Pašić odgovarao bi da ne zna jer još nije stigao do "Moskve" i otvorio novine. Učesnike prve parade u tek oslobođenom Beogradu od fašizma Tito je pozdravljao sa balkona "Moskve". U jesen 1961. godine hotel je bio domaćin i učesnicima samita nesvrstanih. Inače, za vreme komunističke vlasti u hotelu su radili ljudi od "posebnog i specijalnog" poverenja. Sedamdesetih godina Banket sala bila je namenjena isključivo političarima, partijskim ljudima i direktorima velikih državnih preduzeća. Sve do kraja osamdesetih godina tretirana je kao državna institucija i poslovna tajna hotela i u Banket salu ulazili su samo specijalni gosti koje su sa srebrnim escajgom i posuđem posluživali odabrani konobari.
Tokom devedesetih, koje su obeležili čuveni mitinzi i kontramitinzi, iz "Moskve" su izveštavali svi strani novinari, dok je opozicija pozajmljivala struju.
Hotel je zbog svojih gostiju često proglašavan i svojevrsnim predstavništvima Rusa, Hrvata, Slovenaca, Krajišnika i Amerikanaca. Međutim, najpoznatiji nadimak je "neformalna ambasada Crne Gore" jer je još od đenerala serdara Janka Vukotića obavezan deo protokola crnogorskih političara, oficira i pisaca u prestonici.
"Moskva" je i nezaobilazno mesto za kulturni i umetnički svet Srbije. Ivo Andrić bi svaki dan u aperitiv baru popio blagu kafu i vodu sa ratlukom od oraha i potom odlazio u šetnju Kalemegdanom. Svoj sto su imali i Branislav Nušić, Stevan Sremac, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski, Branko Miljković, Branko Ćopić, Momo Kapor... Tin Ujević je, kao veliki boem, zapamćen po mnogim anegdotama.
Ovde se svirala bečka i vojna muzika, nastupali su orkestar "dobro izvežbanih srpskih Cigana", džez muzičari i orkestar Srpskog narodnog pozorišta. Tradicija da se nedeljnom popije kafa uz zvuke klavira i danas je nastavljena.
Za 103 godine postojanja u hotelu je noćilo četiri miliona gostiju i "Moskva" je ugostila 36 miliona posetilaca. Raspolaže sa 132 sobe i apartmana i velikim brojem ugostiteljskih sadržaja. Poslednji put hotel je adaptiran 1973. godine, kada je unutrašnjost delom preuređena u duhu socijalizma. Građevinsko-arhitektonskim projektom iz 2007. godine predviđeno je da se "Moskvi" vrati prvobitan izgled.
- Renovirano je pola hotelskih kapaciteta, a nakon Nove godine planirano je da se renovira i ostatak. U sobama, potpuno urađenim po modelu "pametne sobe", sve je na dugmiće što se tehnologije tiče, dok je enterijer urađen u stilu epohe kada je hotel izgrađen, tako da su komadi nameštaja verne replike u duhu secesije. Zamisao je da ulaz bude od česme, dakle da se recepcija vrati tamo gde je bila na početku veka. Takođe, težimo da sa gradom postignemo dogovor o proširenju na susedni plac i da izgradimo ono što nam nedostaje - dva nivoa podzemnih garaža i veliku kongresnu salu, kao i Densing salu - kaže Veljko Kadijević, predsednik Upravnog odbora kompanije "Moskva", i dodaje da se u narednim danima očekuju konzervatorski radovi na fasadi, čišćenje i zaštita zgrade da bude simbol grada i u narednih sto godina.
Hotel je spomenik kulture nulte kategorije od 1968. godine i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu kulture grada Beograda.
Od Trockog do De Nira
Ruski knez Lav Lovanov Rostovski, Živojin Mišić, Petar Bojović, Ljuba Davidović, velika kneginja Olga, ruska balerina Ana Pavlova, Albert Anštajn i Mileva Marić, Lav Trocki, Rabindranat Tagore, Franše Depere, Indira Gadni, Felipe Gonzales, Muamer el Gadafi, Leonid Brežnjev, Alfred Hičkok, Orson Vels, Roman Polanski, Robert de Niro, Mila Jovović (krajem devedesetih susrela se sa svojom porodicom), Lučano Pavaroti... samo su neka od imena koja su boravila na ovom mestu.
Vlasnici hotela
Tokom jednog veka postojanja, poslovno zdanje i gostionica "Moskva" promenili su 11 vlasnika. Palatu "Rosija" osnovalo je 1906. godine Akcionarsko osiguravajuće društvo "Rosija" i 1919. godine prodaje je Ujedinjenoj banci iz Beograda. Jadranska banka vlasnik je od 1920. godine, da bi od 1923. do 1941. godine vlasnik bila Poštanska štedionica Kraljevine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su zauzeli hotel i promenili ime u "Velika Srbija". Privatna agencija "Putnik" kao akcionarsko društvo vlasnik je tokom 1944. godine, a od 1945. do 1966. godine "Moskva" ulazi u Maršalat i Protokol predsednika Tita. Potom ulazi u sastav Hotelskog preduzeća "Unija", 1994. godine postaje samostalno društveno preduzeće i od 2000. godine akcionarsko društvo sa hiljadu akcionara. Hotel je 2005. godine privatizovan i sada je akcionarsko društvo u kojem je većinski akcionar (sa 83 odsto) američko-švajcarska firma "Netvest fajnens" (zvanični zastupnik kompanije je Mile Dragić), dok malih akcionara, uglavnom bivših radnika hotela, ima blizu 2.000.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 28.10.2009.)
Kalemegdan