Ovsene pahuljice su nova Nokia za Finsku?

Finska traži novi proizvod koji će je izdići iz mase drugih kao što je nekada Nokia bila u moru drugih brendova mobilnih telefona. Veliki potencijal vide u proizvodnji ovsa.

Finska Nokia dugo vremena držala je poziciju vodećeg brenda mobilnih telefona širom sveta, a još uvek ima onih koje besprekorno služe njihove Nokie, stare više od 10 godina. Ipak, nakon što je Nokiu 2013. godine kupio Microsoft, vodeća pozicija je izgubljena. Sada Finska traži novi proizvod koji će je izdići iz mase drugih kao što je nekada Nokia bila u moru drugih brendova.

Finski poljoprivrednik i član organizacije Copa Cogeca, Maks Šulman, misli kako bi to mogle da budu finske zobene pahuljice. Naime, ova žitarica ima odlične uslove na krajnjem severu zemlje. Sezona rasta vrlo je kratka, ali intenzivna. Dve trećine godišnje dnevne svetlosti uglavnom se odnosi na, zapravo kratko letnje razdoblje, navodi bauernzeitung.at. Ovas se tamo seje u maju, a žanje u avgustu i septembru. Leti sunce u južnoj Finskoj sija do 19 sati, a zbog arktičke zime manja je potreba za pesticidima i herbicidima.

Ovakvi uslovi Finsku čine "ovsenom supersilom", kaže naučnik, doktor Veli Hietaniemi.

Maks Šulman u južnoj Finskoj poseduje farmu Stor-Tötar Gård (Gård znači farma, op.a.) koja se proteže na 300 hektara poljoprivrednog zemljišta i šuma, a godišnje proizvede 500 tona poljoprivrednih proizvoda. Glavni usev mu je zob ili ovas koji inače ne sadrži gluten i kao takav sve je popularniji. A osim brašna, prerađuje se u ovsene pahuljice i mnoge druge proizvode od ove hranjive žitarice.

Prošle, 2018. godine prosečni Finac pojeo je više od sedam kilograma ovsa. Finski farmeri već sada proizvode 14 odsto od ukupne količine evropske kvalitetne zobi.

I Šulman i Hietaniemi u uzgoju ovsa vide puno potencijala za budućnost, posebno zbog toga što zob ne sadrži gluten. Uvereni su da će, poput Nokia telefona, i proizvodi od zobi, svih vrsta, postati sledeći finski izvozni hit.

Treba napomenuti kako je stočarstvo drugi glavni poljoprivredni sektor u Finskoj. Lindo Gard jedna je od najvećih farmi u zemlji, u kojoj mlekar Jan de la Kapele drži 180 muznih krava i 140 junadi. Pored 140 hektara travnjaka i 80 hektara oranica pod ječmom i ovsem, koristi i 1.500 hektara šume. Čak 40% godišnjeg prihoda, od oko 1,4 mil EUR, ostvaruje farma mleka. De la Kapele ponosan je na prinos mleka svog stada koje prosečno daje 12.000 litara po kravi godišnje.

Do pre pet godina, ovaj stočar mleko je izvozio u Sankt Peterburg. Međutim, nakon krize, na snagu je stupio ruski trgovinski embargo. Do avgusta te godine Finska je izvozila 500 miliona litara mleka u Rusiju. Iako dobijaju podršku iz EU, prihodi u ovom sektoru više gotovo ne pokrivaju troškove. De la Kapele zahvaljujući prihodima iz šumarskog sektora može još uvek pokriti proizvodnju mleka.

A kada je o šumarstvu reč, Finska je poznata po porodičnim preduzećima koja brinu o šumama. Tamo se isključivo sade smreka, breza i bor. Ipak, šume Finske zahtevaju drugačiju brigu od onih u srednjoj Evropi. Tamo nijedno stablo nije starije od 80 godina. Kako objašnjava radnik u šumarstvu, Mati Keronen, da do tog perioda ne srušite stablo, ono bi samo "umrlo".

Velika pažnja posvećuje se i čistoći šuma i kontroli štetočina, a sve kako ne bi ugrozili finsko "zeleno zlato".

U finskom šumarstvu je održivost šuma već dugo vremena glavni prioritet. Prema njihovom Zakonu o šumama usvojenim davne 1886., dakle pre više od 120 godina, svaki posečeni deo šume mora odmah da se zameni. U toj zemlji posadi se više stabala nego što se godišnje uzme.

S obzirom na klimatske promene, ne bi čudilo da Finska osim ratarstva, stočarstva i šumarstva intenzivnije razvije i neku drugu granu poljoprivrede.

A hoće li ijedan finski proizvod moći da stekne popularnost kao Nokia, pokazaće vreme.