Jedan stan a više vlasnika - šta donosi novi softver koji otkriva prevare u prometu nekretninama?

Iako su prevare u prometu nekretninama poslednjih nekoliko godina dobile razmere pave epidemije, a broj oštećenih procenjen je na više od 20.000, država do sada nije učinila mnogo na regulisanju tog tržišta.

Različiti su modeli prema kojima su dovitljivi investitori, u sadejstvu sa ad hok formiranim agencijama za promet nekretnina, isisavali novac od lakovernih građana, ali najčešći oblik zloupotreba bila je višestruka prodaja stanova u izgradnji. Kupci, čak i kada su želeli da provere papire investitora, nisu imali mogućnosti za to, a činjenica da su ugovor o prodaji overili u sudu, nije od većeg značaja jer su to isto mogli, bez posledica, da učine i svi sledeći kupci, s obzirom na to da u sudovima nije postojala baza podataka o sklopljenim ugovorima i prodatim stanovima. Posle uvođenja novog softvera u rad osnovnih sudova, taj najrasprostranjeniji vid zloupotreba trebalo bi da bude sprečen.

- Prevare na tržištu nekretnina događaju se pre svega zbog blage kaznene politike sudova, zbog čega je delo u kome investitor stiče i po više stotina hiljada evra koristi, isplativo čak i kada se donese osuđujuća presuda. Donedavno su počinioci mogli da računaju i na to da će im posle nekoliko godina zatvora, ostati zarada od posla, ali je posle donošenja Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom taj motiv eliminisan. Uz to, od početka ove godine Ministarstvo pravde radi na uvođenju novog softvera, kojim će u potpunosti biti osavremenjen rad u sudovima. Između ostalog, omogući će i sprečavanje jednog od najraširenijih oblika prevare, a reč je o prodaji jednog stana većem broju kupaca. Softver će od 1. januara početi da funkcioniše u zgradama gde se sada nalaze Treći, Četvrti i Peti opštinski sud u Beogradu, gde će jedino i biti moguća overa kupoprodajnih ugovora sačinjenih na teritoriji prestonice. Sistem će ubrzo potom biti instaliran i u novosadskom, niškom i kragujevačkom sudu, a planirano je da do kraja godine bude uveden na celoj teritoriji Srbije - kaže za "Danas" Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.

On pojašnjava da više neće moći jedan stan da bude predmet više kupoprodajnih ugovora jer će softver već kod drugog pokušaja overe, prepoznati adresu, imena kupaca i prodavaca, što će zaustaviti proceduru overe i odmah će biti pozvana policija. Homen, međutim, ističe da softver neće moći da pomogne u sprečavanju, takođe čestih, prevara koje se javljaju kada investitor koji je dobio dozvolu za gradnju, recimo trospratnice, počne prodaju četvrtog, petog sprata ili potkrovlja, a kao važeći papir potencijalnim kupcima pokaže zahtev za izmenu projekta. Međutim, taj dokument često ništa ne vredi jer se obično i ne uzme u razmatranje u opštini s obzirom na to da investitor prethodno ne uplati lokalne takse.

- Ukoliko investitor i podnese zahtev za izmenu spratnosti ili veličinu objekta, to mora da bude deo glavnog projekta i da uđe u građevinsku dozvolu. Zato apelujemo na građane da pre kupovine nekretnina, provere da li se ono što im prodavac nudi, nalazi i u papirima na osnovu kojih gradi objekat - kaže Homen.

Registar investitora

Stručnjaci ističu da je potez Ministarstva pravde samo prvi korak, ali da bi na scenu trebalo da stupe i drugi mehanizmi. Podsećanja radi, novi Zakon o planiranju i gradnji predvideo je formiranje registra investitora, koji će voditi lokalne samouprave i iz koga bi trebalo da se vidi koliko objekata gradi jedan izvođač, kao i dosadašnji skor njegovog rada. Takođe, očekuje se da naredne godine bude okončan i postupak prevođenja zemljišnih knjiga u katastar, koji još od 2001. godine finansira Evropska unija, a do sada je završeno oko 90 odsto posla. Uz to, naredne godine očekuje se i primena zakona o javnim beležnicima, koji će, između ostalog, voditi evidenciju o kupoprodajnim ugovorima u sektoru nekretnina, a najavljuje se i formiranje posebnog fonda iz koga će biti isplaćivani građani koji su oštećeni greškom javnog beležnika.

Šema

Prema dosadašnjoj normativi, investitori nemaju obavezu da završe objekat čak i ako se dokaže da su sve kvadrate na toj lokaciji već prodali. Istovremeno, mogu da dobiju dozvolu za gradnju na drugim lokacijama jer odeljenja za urbanizam nemaju zakonski osnov da ospore izdavanje tog dokumenta zato što prethodni objekat nije izgrađen do kraja. Tako se i događa da jedan investitor započne čitav niz zgrada, proda ih unapred, a potom mu se izgubi svaki trag.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 28.10.09.)