Srbiji neophodan institut za lečenje neplodnosti - Oko 400.000 parova želi potomstvo

Bilo bi dobro da Srbija dobije svojevrstan institut gde će se lečiti parovi koji imaju problema sa neplodnošću, a još nisu kandidati za odlazak na vantelesnu oplodnju. To je neophodno jer bi u borbi za povećanje nataliteta trebalo da se iscrpu svi načini pomoći parovima koji bi želeli potomstvo, a u ovom trenutku ima ih oko 400.000.

Profesor dr Svetlana Vujović, iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije i član Svetskog borda ginekološke endokrinologije, pojašnjava da je ovu ideju iznela nadležnima u Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koji su je podržali u namerama da se razmotre sve mogućnosti kako bi Srbija postala bogatija za nova pokoljenja.

U razgovoru za Politiku, doktorka Vujović, inače svakodnevno u kontekstu sa parovima iz celog sveta koji traže pomoć ne bi li dobili dete, ističe da treba treba stvoriti institut posvećen borbi za natalitet, gde bi parovi dolazili po pomoć stručnjaka.

– Podrazumeva se da je neophodno obučiti lekare koji će tu da rade, a ne da parovi čekaju godinu dana da ih primi određeni lekar. Želim da edukujem mlade doktore i da im prenesem znanje. U takvom specijalizovanom institutu bili bi primani parovi koji imaju problema sa začećem – došli bi do 12 sati da im se izvadi krv i testira se o trošku RFZO-a kako bi moglo da se utvrdi šta je razlog njihovog problema i da zajedničkim snagama brzo dođemo do potomstva. Par bi se posle testiranja vraćao kući sa preporukom šta dalje da čini. To je značajno zbog ljudi koji nemaju para da privatno plaćaju silne analize, recimo neko iz Bele Palanke, Vranja, mislim na ljude čije plate ne dosežu 20.000 dinara. Jer, u praksi često vidim parove koji su išli na jednu, drugu, desetu, pa i 15. vantelesnu oplodnju bezuspešno. Ne znaju šta se dešava, a kada otkrijemo razlog njihovog problema dogodi se spontana trudnoća žene, na primer, u 45. godini – naglašava dr Vujović.

Dr Vujović smatra da njene kolege koje se bave vantelesnom oplodnjom rade dobro svoj posao, ali da bi pre odlaska na vantelesnu trebalo dobro iz svih aspekata utvrditi uzrok problema. Pojedini doktori se osećaju pomalo ugroženi kada im doktorka Vujović izloži svoje planove, kaže, zato što ne shvataju da stručnjaci moraju zajedno da rade ako imaju isti cilj. Svojim načinom rada do sada je uspela da pomogne rađanje 632 bebe, kako procenjuje, iz nemogućnih situacija.

– Te parove su drugi lekari potpuno otpisali. Endokrilogiju pola zna mali broj ljudi jer ne prate novine u ovoj oblasti. Meni je važno da sve što spoznam u toj oblasti primenim u Srbiji, jer je važno rađanje što više dece, da se uštede pare RFZO-u za nepotrebne postupke vantelesne oplodnje jer ne može se pacijentima reći: 'Ne znam šta se sa vama dešava, idite odmah na vantelesnu’. Ne razumem ni to da se nekome otvoreno kaže: "Sada imate 42 godine i možete na postupak, a sutra kada budete imali 43 nećete moći". Pre svega moraju biti ispitane rezerve jajnih ćelija a onda se i ženama od 47 ili 48 godina mora pomoći da dobiju bebu. Trebalo bi pratiti životne tokove jer ne živimo više u srednjem veku. Ne možemo da žmurimo i pitamo: "Šta hoće sad te žene u četrdesetim?" To je strašno. One imaju pravo da dobiju bebu onda kada one to hoće, kada su spremne da se bave svojim detetom, a ne da ga rode kada nisu spremne i da ga drugi ljudi gaje – ističe doktorka Vujović, koja mesečno pregleda između 400 i 500 osoba.

Dolaze joj parovi i iz daleke Australije, samo da čuju njeno mišljenje. A njoj je važno da pomogne da se reši goruće pitanje: kako povećati natalitet?

– Organizam žene je izložen koječemu, od stila života, nespavanja, neredovne ishrane, stresa, loših uslova rada kod poslodavaca, posla u noćnim satima... Sve to preko mozga utiče na matericu i jajnike, pa se događa da plod bude stalno odbacivan. Biologija hoće opuštenu i relaksiranu ženu, koja ne živi pod stresom i pritom ima normalnu težinu. Ono što hormoni prave, kao i imunološki i hematološki deo, trebalo bi da se ispravi. Lekari moraju da se osnaže da nauče nešto novo i da se ne uplaše ako im nešto nije poznato iz ove oblasti, a moraju biti i svesni da nečinjenje može da bude opasno – dodaje dr Vujović.

Profesor dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, naglašava da je ideja doktorke Vujović interesantna, ali pomalo i delikatna.

– Trebalo bi uzeti u obzir mišljenje i stav medicinske, ekonomske i pravne struke, ali i etičke aspekte, posebno zato što za 10% parova u Srbiji koji se suočavaju sa problemom neplodnosti, vantelesna oplodnja često predstavlja i poslednju šansu da se ostvare u ulozi roditelja. S druge strane, potrebno je imati u vidu da nisu svi parovi kandidati za postupak vantelesne oplodnje, pa je u tim slučajevima potrebno primeniti druge procedure lečenja. Stručna pomoć i podrška, naročito ona koja bi bila pružena na jednom mestu, ključna je za parove koji se suočavaju sa infertilitetom – naglasila je dr Đukić Dejanović.

S druge strane, u Ministarstvu zdravlja ističu da je ideja zanimljiva i da će je svakako razmotriti i napominju da su već počeli da organizuju u okviru domova zdravlja savetovališta za parove koji imaju probleme sa sterilitetom.