Besmrtnost sve bliža - napredak nauke drastično produžava život

Za 25 godina bićemo u stanju da pretrčimo maraton (42 km) za 15 minuta ili da ronimo četiri sata bez boce sa kiseonikom. Za pisanje knjige, zahvaljujući mentalnom razvoju, biće nam potrebno samo nekoliko minuta – predviđa naučnik, pronalazač-futurista Rej Karcvejl, poznat po svojim predviđanjima novih tehnologija.

Karcvejl tvrdi da će ljudi postati praktično besmrtni za 20 godina zahvaljujući nanotehnologiji i boljem shvatanju načina na koji ljudsko telo funkcioniše. Ovaj 61-godišnji Amerikanac kaže da se naše razumevanje gena i kompjuterske tehnologije uvećava neverovatnim tempom. On ima teoriju da ljudsko poimanje gena i kompjuterskih tehnologija toliko napreduje, da ćemo uskoro moći da ugradimo nanotehnologiju u naša savršena tela. Iako se mnogima čini da njegova predviđanja previše obećavaju, valja znati da su veštački pankreas i nervni implantati već u upotrebi, kao i da su engleski naučnici uspeli da naprave veštački kuk i koleno neograničenog veka trajanja i veštački srčani zalistak.

Karcvejl naziva svoju teoriju "zakon o ubrzanju povratka".

– Za oko 20 godina imaćemo sredstava da reprogramiramo naša tela na softver "ranog doba" tako da ćemo moći da zaustavimo i vratimo unazad starenje. Kada na to dodamo pomoć nanotehnologije, jasno je da ćemo živeti doveka – ističe on.

Za 25 godina, Karcvejl tvrdi da će nanoboti, odnosno roboti mikroskopske veličine, moći da zamene ćelije krvi i vršiće svoju funkciju hiljadama puta efikasnije. Osobe koje dožive infarkt, ako već ne budu koristile veštačka srca velike snage, moći će smireno da se odvezu do doktora da bi im tamo uradili potrebni zahvat, jer će ih veštačka krv održavati u životu.

– Nanotehnologija će proširiti naše mentalne kapacitete do te mere da će nam za pisanje knjige biti potrebno samo nekoliko minuta. Ako budemo želeli da posetimo virtuelnu realnost, nanoboti će isključiti signale u mozgu i odvesti nas tamo gde želimo da idemo. Virtuelni seks će postati svakodnevica. Ljudi će postati kiborzi sa veštačkim udovima i organima – zaključio je Karcvejl.

U prilog njegovoj teoriji ide informacija da su stručnjaci na Lids univerzitetu u Velikoj Britaniji potrošili u poslednjih pet godina 50 miliona funti kako bi pronašli inovativna rešenja da ljudi nakon 50. godine dobiju još 50 aktivnih godina. Oni rade na tome da od uzgojenog sopstvenog tkiva pacijenta prave za njega druge izdržljive "rezervne delove", poput novog kuka, kolena i srčanih zalistaka. Tim sa dr Elejn Eingam na čelu radi na razvoju potpuno funkcionalnih srčanih zalistaka tako što sa srčanog zaliska zdravog donatora, na primer svinje, nežno odstrane ćelije, koristeći koktel enzima i deterdženta.

Ovi pokušaji na životinjama, a zatim i na 40 pacijenta u Brazilu, pokazali su obećavajuće rezultate. Drugi tim je uradio prvu transplantaciju veštačkog kuka koji bi pacijentu trebalo da traje do kraja života, a ne samo 20 godina, koliki mu je trenutno vek trajanja.

Kombinacija izdržljive legure metalnih štekera kobalt-hroma i keramičke lopte ili "glave" trebalo bi da lako izdrži 100 miliona koraka, koliko se očekuje da bi 50-godišnjak mogao da napravi do svog stotog rođendana.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 25.10.2009.)

Rej Karcvejl

zakon o ubrzanju povratka

Elejn Eingam