Naknada za prevoz radnika od 1. januara 2020. po novom Zakonu - Obavezna markica, ili porez od 10%

Samo jedna reč dodata članu 18. Zakona o porezu na dohodak građana mogla bi većinu zaposlenih u Srbiji da ostavi bez omiljenog keša koji dobijaju na ime troškova prevoza.

Poslodavci će, ako se Nacrt zakona usvoji u sadašnjoj formi, od 1. januara moći da biraju da li će radnicima kupovati karte za prevoz, terati ih da donose i pravdaju novac računima ili - na isplaćenu gotovinu početi da plaćaju porez od 10%. Izvesno je da će, kada ovo postane deo zakona, ko se ne pridržava propisa rizikovati da bude kažnjen.

Ministarstvo finansija je početkom godine izdalo mišljenje kojim je već nagovestilo da će svaki pređeni metar do posla morati da bude pokriven "dokumentacijom", ukoliko poslodavac želi da naknada ostane neoporezovana. Doduše, ne postoje podaci koliko se firmi pridržavalo Mišljenja.

Jasno je da će slova zakona morati da se drže, ali je teško pretpostaviti šta će izabrati kao najpovoljniju opciju. Najveća je neizvesnost pred zaposlenima koji do radnog mesta ne koriste javni prevoz.

- Treća varijanta, sa plaćenim porezom, bila bi najkomfornija, ali zahteva dodatna sredstva. Ne možemo da predvidimo za šta će se poslodavci opredeliti, kao što ne znamo kako većina trenutno radi. Nemamo podatak da je bilo kontrola, niti izrečenih sankcija. S obzirom na to da se ovo sada ugrađuje u zakon, biće osnov za prekršaj - objašnjava Rada Stojanović, zamenik urednika časopisa Računovodstvena praksa.

Važeći Zakon o porezu na dohodak građana, kao i Nacrt budućeg, propisuje limit od 3.837 dinara za troškove prevoza bez poreza. Ko isplaćuje više i sada na razliku plaća namet. Novina je što će 10% dodatnog troška imati i svi oni koji ne opravdaju i iznose ispod limita.

Najmanje problema nova pravila će doneti firmama sa malim brojem zaposlenih. Pitanje je kako će se prilagoditi veliki sistemi i da li će i radnike koji automobilom stižu na posao terati da uzmu markicu.

- Mi smo pristalice da se na sve plaća porez - kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca. - Model koji podrazumeva da se iznos pravda računima je previše komplikovan. To znači da bismo bukvalno morali da angažujemo osobu koja bi se samo time bavila. Na kraju, to ispadne skuplje. Kada se tako posmatra, jednostavnije nam je da platimo 10 odsto poreza, nego da se bavimo tolikom dodatnom administracijom. Verujem da će se većina poslodavaca opredeliti za to.

Nacrt zakona o porezu na dohodak građana predviđa i veći neoporezivi deo zarade. Umesto dosadašnjih 15.300 dinara, bez poreza i doprinosa biće 16.300 dinara.

Kompanije koje stipendiraju i kreditiraju đake i studente moći će mesečno da im daju do 30.000 dinara, a da na to ne plaćaju porez. Važeći limit je 11.741 dinar.