Polovina građana Srbije uopšte ne štedi - Skoro četvrtina ispitanih novac i dalje drži u slamarici
Izvor: eKapija
Utorak, 29.10.2019.
14:59
Komentari
(Foto: Erste Banka)
- U proseku, Srbi mesečno sačuvaju 4.771 dinar, što je približno prošlogodišnjoj prosečnoj mesečnoj ušteđevini, ali broj građana koji uspevaju da sa strane stave nešto veće iznose je u stalnom porastu u protekle tri godine, pa tako ove godine 25% njih mesečno sačuva od 6.000 do 20.000 dinara, 4% više nego prošle i 11% više nego 2016. godine - rekao je na konferenciji za novinare Erste banke Ansgar Loner, generalni direktor agencije IMAS International koja je radila telefonsko istraživanje u Srbiji tokom proteklog septembra, na uzorku od 500 građana.
Prema njegovim rečima, štednju smatra važnom dve trećine ispitanika, a nešto više od trećine veoma važnom. Najznačajnija je građanima koji imaju između 30 i 49 godina. Interesantno je i da dve trćine Srba štedi ono što im ostane na kraju meseca, a samo jedna trećina ima za to unapred određen fiksni iznos.
Kada je reč o motivaciji za štednju, istraživanje je pokazalo da je stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve i dalje najčešći motiv, koji je navelo 73% ispitanika, 7% više no prethodne godine. Na drugom mestu su manje i veće nabavke i renoviranje, za koje se izjasnilo 32% građana, 6% više nego 2018. godine.
- Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija veća je za 9% nego prošle godine. Prednjače oročena štednja, štednja po viđenju i životno osiguranje, kao vrsta štednog proizvoda. Udeo onih koji gotovinu čuvaju u slamarici je na najnižem nivou u proteklih sedam godina i iznosi 23% (dvostruko manje nego 2013. godine) - istakao je Loner.
On je naveo i da bi, kada je reč o stavovima građana Srbije prema investicionim proizvodima, 77% njih bilo oprezno u vezi sa investiranjem, što je, dok bi 10% ispitanika bilo spremno na rizičnije investicije kako bi ostvarilo veću potencijalnu zaradu, duplo više no pre dve godine, što je, kako je rekao, rezultat niskih kamata na štednju u poslednje dve godine.
Udeo onih koji imaju pozitivno mišljenje o investicionim proizvodima je u porastu i iznosi 31%, 6% više u odnosu na prethodnu i 13% više u odnosu na 2015. godinu, pokazalo je istraživanje.
Loner je naglasio da je veliki oprez u vezi sa štednjom kroz investiranje rezultat finansijske needukovanosti, i istakao da više od 53% ispitanih Srba najviše poverenja ima u banke, za razliku od drugih populacija u centralnoj i istočnoj Evropi.
- Banke i bankarski proizvodi će i u budućnosti ovde igrati važnu ulogu u štednji stanovništva, zbog velikog poverenja građana u njihovo stručno znanje - ocenio je Loner.
Poredeći druge zemlje centralne i istočne Evrope sa Srbijom kada je reč o štednji, Loner je kazao da u Srbiji ima više onih koji ne štede uopšte, kao i da je veći broj onih koji novac drže u slamarici.
Kako je istakao Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad u Erste Banci, prosečan štedni ulog u ovoj banci, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi oko 26.300 EUR. Kod štednje u dinarima, prosečni oročeni depozit je oko 737.000 dinara.
- Zaključno sa avgustom ove godine, Erste Banka ima 3 milijarde dinara u dinarskoj štednji i 231 mil EUR u deviznoj štednji, a rast ukupne štednje u odnosu na prošlu godinu iznosi 1,1 milijardu dinara. Od ukupne štednje, 58% je oročena, a 42% je štednja po viđenju - rekao je Stameski i dodao da je u ovoj godini porastao udeo uročenja porastao preko 50.000 EUR, što govori o poverenju tržišta u ovu banku.
Prema njegovim rečima, prosečan iznos oročenih depozita u evrima je 26.300 EUR, a zanimljivo je da se broj partija oročenja od više od 20.000 EUR udvostručio u odnosu na prošlu godinu.
Govoreći o profilu prosečnog štediše u Erste banci, Stameski je rekao da je on stariji od 50 godina, kao i da ove štediše i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom, više od 65%.
- Interesantno je, međutim, da mladi do 20 godina starosti takođe čine značajan deo – ukupno 6,2% štediša, što znači da i mladi vide benefite štednje - rekao je Stameski i dodao da se najviše u Erste banci štedi u Novom Sadu, zatim u Beogradu, Vršcu, Bačkoj palanci i Staroj Pazovi.
U susret svetskom danu štednje poslednjeg dana oktobra, kao i povodom obeležavanja 200 godina tradicije štednje u Erste banci, banka je, prema rečima Stameskog, pripremila specijalnu ponudu na eursku štednju na period od 18 meseci.
- Konkretno, depoziti od 25 do 49.999 EUR mogu se oročiti uz godišnju nominalnu kamatnu stopu od 1,25%, a za sredstva jednaka ili veća od 50.000 EUR kamata je 1,5% - rekao je Stameski i dodao da su ove kamatne stope jednake i za klijente sa prenosom primanja u Erste banku, ali i za one bez tog prenosa.
Na pitanje novinara eKapije koliko u Erste banci očekuju da će se još zadržati trend niskih kamatnih stopa na štednju i možemo li možda očekivati i negativne kamate kao što je već slučaj u nekim evropskim državama, Stameski je kazao da će se niske kamate sigurno zadržati u naredne 2-3 godine, dok negativne kamatne stope na štednju ne očekuje u Srbiji u dogledno vreme.
On je dodao i da iz godine u godinu raste ukupan iznos oročene štednje, bez obzira na niske kamate.
B. Petrović
Tagovi:
IMAS International
Ansgar Loner
Nino Stameski
štednja stanovništva
štedni ulozi
vrste štednje
statistika štednje u Srbiji
investicioni štedni proizvodi
niske kamate na štednju
negativne kamate na štednju
štedne navike Srba
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.