Šta donosi reforma sistema o paušalnom oporezivanju? - Predstavljamo predloge koje je Radna grupa uputila Vladi

Reforma sistema paušalnog oporezivanja pokrenuta je krajem 2018. godine, kada je Vlada formirala Radnu grupu, čiji je zadatak bio da predloži izmene koje bi poboljšale poslovanje preduzetnika, ali i nadležnih institucija. Radna grupa uputila je Vladi predloge, a očekuje se da u narednom periodu bude promenjen i zakonski okvir.

Radna grupa je uočila brojne nedostatke dosadašnjeg sistema paušalnog oporezivanja, kaže za eKapiju Đerđ Pap, jedan od članova ove radne grupe, koji kao najznačajnije nedostatke navodi:

- Neizvesnost odobrenja statusa paušalnog poreskog obveznika u trenutku započinjanja posla, a naročito nepovoljna okolnost da preduzetnik tek po registraciji preduzetničke radnje saznaje da li će mu taj status biti odobren.

- Nepoznat iznos ukupne poreske obaveze u trenutku započinjanja obavljanja delatnosti. Uzrok ovog problema je činjenica da je propisima ostavljeno poreskim inspektorima da na osnovu svojih znanja i iskustva vrednuju različite kriterijume koji utiču na iznos osnovice. Ovo dovodi do značajnih razlika u iznosima obaveza za slične preduzetnike u različitim opštinama (pa i unutar iste opštine).

- Kašnjenje poreskih rešenja. Svake godine paušalci čekaju više meseci rešenje o visini obaveza za tu godinu (rešenja se donose obično između maja i oktobra meseca tekuće godine).

- Paušalci su obavezni da svakog meseca uplate 4 različite obaveze sa četiri uplatnice za razliku od poslodavaca koji sve obaveze na zarade radnike plaćaju jednom uplatnicom na jedan račun. Oko 110.000 obveznika - paušalaca dakle izvrši oko 5,3 miliona plaćanja godišnje.

- Poreska uprava izda tri rešenja svakom poreskom obvezniku, što znači oko 350.000 rešenja ukupno na godišnjem nivou. Svako rešenje ima u proseku tri lista, a Poreska uprava rešenja štampa u dva primerka i šalje na adresu obveznika. Tako dolazimo do podatka da se samo oko redovnog administriranja paušalnih obveznika utroši 2,1 miliona listova papira. Trošak papira je zanemarljiv u poređenju sa utroškom vremena zaposlenih u Poreskoj upravi na donošenju oko 350.000 rešenja koja su individualizovana za svakog pojedinačnog obveznika i traže od poreskog inspektora da primeni različita znanja koja se odnose na stanje poslovnog okruženja u velikom broju delatnosti i u različitim zonama u okviru jedne organizacione jedinice.

Predlozi koje je Radna grupa uputila Vladi Republike Srbije trebalo bi da eliminišu navedene nedostatke.

- Zapravo, predloženo je da se organizuje web-portal na sajtu Poreske uprave preko kojeg bi u budućnosti paušalci i potencijalni paušalci mogli dobiti sve potrebne informacije pre svega o svojim poreskim obavezama - kaže Pap.

Kroz promenu odgovarajućih propisa, prema njegovim rečima, predloženo je:

- Da o pravu na paušalno oporezivanje ne odlučuje Poreska uprava rešenjem nego da to bude definisano propisima. Znači da poreski obveznik i pre otvaranja preduzetničke radnje zna da, ako želi, može biti paušalno oporezovan.

- Da se objektiviziraju svi sada postojeći "bliži uslovi, kriterijumi i elementi" na osnovu kojih su poreski inspektori na subjektivan način mogli da jednom poreskom obevzniku smanje a drugom povećaju poreske obaveze za više desetina pa i 100 procenata.

- Da rešenje o utvrđivanju poreskih obaveza ne donosi Poreska uprava nego da se ona generiše na web-portalu i dostavi na mail adresu poreskog obveznika. Time bi se eliminisao i problem kašnjenja u donošenju rešenja.

- Da paušalac svoje obaveze umesto na 4 uplatna računa plaća na samo jedan.

Nova Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje još nije doneta. Međutim, naš sagovornik navodi da veruje da će ona, pored izmene Zakona o porezu na dohodak građana popraviti nedostatke dosadašnjeg sistema paušalnog oporezivanja i rešiti probleme.

Advokatska komora Vojvodine je predlog Uredbe o paušalnom oporezivanju objavila na zvaničnoj internet stranici AK Vojvodine.

- To smo uradili radi upoznavanja svojih članova sa predloženim rešenjima, a sve u cilju prikupljanja što većeg broja mišljenja advokata o predlogu Uredbe - kaže za eKapiju sekretar Upravnog odbora Advokatske komore Vojvodine Milan Karać.

Iz istog razloga AK Vojvodine je za 17. oktobra 2019. zakazala Tribinu na kojoj će se raspravljati o predloženoj Uredbi.

- Nakon ove rasprave AK Vojvodine će zauzeti zvaničan stav povodom predloga Uredbe - navodi Karać.

Promene i u sticanju statusa paušalnog poreskog obveznika