Jasna Matić, ministarka telekomunikacija i informacionog društva - radnica

(Jasna Matić)

Prošlogodišnji izbor Jasne Matić za ministarku telekomunikacija i informacionog društva za mnoge je bilo prilično iznenađenje. Pre svega zbog činjenice da su najviše državne funkcije uglavnom bile namenjene političarima koji su poznati široj javnosti. Potom i zbog uočljivo drugačijeg nastupa same ministarke koja nije bila poznata po žustrim političkim govorima, niti po čestim gostovanjima u medijima. U Srbiji takav imidž retko ko razume kao prednost pa zbog toga i danas u javnosti ne prestaju različita tumačenja šta je Jasnu Matić preporučilo za jedan od najodgovornijih poslova u državi - stručnost ili politika.

Godinu dana kasnije, umesto jednostavnog odgovora, možda više govori činjenica da se Jasna Matić našla među pet ministara iz kabineta Mirka Cvetkovića koji su od analitičara dobili najbolje ocene za svoj rad. Pohvale su stigle zbog toga što je uvođenjem nekoliko provajdera sa međunarodnom vezom pojeftinio Internet, što je uvedena bežična fiksna telefonija, što je u Srbiji konačno počela da radi elektronska vlada, što se elektronski servisi koriste na carini, u Poreskoj upravi i lokalnim samoupravama i što je počeo da funkcioniše elektronski potpis. Ministarstvo je pokrenulo i kampanju zaštite dece od zloupotreba na Internetu, a do kraja godine Srbija bi trebalo da dobije i drugog operatera fiksne telefonije.

Rođena je 14. januara 1964. u Beogradu. Odrasla je kao kćerka jedinica u imućnoj porodici. Otac Ljubomir je građevinski inženjer i stručnjak za projektovanje čeličnih konstrukcija, a majka Milica ekonomista. Bila je izuzetan đak. Posebno je volela matematiku koja joj je "išla lako, kao pesma". Od malih nogu učila je engleski jezik, a leta je provodila u Engleskoj na usavršavanju. Kaže da kao devojčica nikada nije maštala da bude poznata ličnost. Još manje da će se nekada baviti politikom. A bila je to porodična tradicija. Njen pradeda Ljubomir bio je narodni poslanik. Dugo je verovala da je od njega nasledila samo ljubav prema matematici, jer on je bio i profesor matematike i direktor Gimnazije u Kruševcu. Politikom se bavio i njen deda. Obavljao je funkciju predsednika Okružnog suda u Kruševcu i Aleksincu. Kada je završila Petu beogradsku gimnaziju, odlučila je ipak da krene očevim stopama. Upisala se na Građevinski fakultet u Beogradu. Diplomu inženjera građevine stekla je 1994. Po završetku studija zapošljava se u preduzeću "Mašinoprojekt Kopring DD" iz Beograda. Kao projektant i koordinator projekata u toj firmi radi pet godina. Posle toga odlazi u Ameriku na usavršavanje. Tamo je stekla diplomu magistra poslovne administracije. Magistrirala je 2001. na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu. Boravak u Americi pomogao joj je da usavrši veštine prezentiranja, javnog izlaganja, pregovaranja, kao i upravljanja organizacijama i procesima.

Mada je u Americi imala karijeru koja obećava, godinu dana je radila kao konsultant Svetske banke u Vašingtonu, 2001. je odlučila da se vrati u zemlju. Kaže: "Bio je to poseban izazov. Ovde se sve promenilo. Bilo mi je zanimljivo da se uključim, da menjam". Po dolasku u Srbiju bila je specijalni savetnik Miroljuba Labusa, tada potpredsednika Vlade SRJ. Pregovarala je sa Svetskom bankom i Evropskom komisijom i koordinirala implementaciju više složenih projekata, uključujući i rekonstrukciju Mosta slobode u Novom Sadu. To joj je, kasnije će priznati, i jedan od najznačajnijih poslova. Priča se da joj je lično Kris Paten, u to vreme predsednik Evropske komisije, rekao da bi "zbog zasluga oko obnove, prvi brod koji prođe ispod mosta trebalo da bude nazvan njenim imenom". Na čelo Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) dolazi 2004. U tom periodu Agencija je postala jedna od najboljih u zemljama u razvoju i tranziciji, za šta je dobila priznanja više međunarodnih institucija, uključujući i Svetsku banku, koja ju je svrstala među šest najboljih organizacija te vrste u svetu. Govoreći o svom trogodišnjem angažmanu u Agenciji, Jasna Matić kaže:

- Žao mi je što nismo uspeli da otvorimo dva-tri predstavništva u svetu, u Italiji i Nemačkoj. Nismo uspeli da SIEPA bude nezavisna Agencija. Ona je i danas vladino telo.

Godinu dana je bila državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Bila je glavni pregovarač za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Kaže da je kao državna sekretarka želela da uradi više.

- Imali smo samo šest meseci za rad. Raspisani su izbori. Uspeli smo da izgradimo mreže ekonomskih savetnika.

Saradnici za nju kažu da je stroga, ali pravedna, i da je "potpuno fokusirana na posao". U odnosima sa kolegama ministrima je "poprilično uzdržana", jer je "takva po prirodi". U politiku je ušla 1998. i član je stalnog sastava Glavnog odbora G17 plus. Živi sa roditeljima u stanu od 60 m2 u Beogradu. Ono što će uskoro da uradi jeste donošenje zakona o elektronskim komunikacijama i elektronskoj trgovini, ali i najsloženiji projekat digitalizacije televizije. Kaže da je to i prilika da se oživi domaća elektronska industrija.

- To bi bio ogroman uspeh ako bismo omogućili da nešto od opreme koja je potrebna za taj proces proizvodimo u našoj zemlji.

Ocenjujući svoj dosadašnji angažman, skromno kaže da je "relativno zadovoljna".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 17.10.09.)