Sve što treba da znate o novim pravilima za angažovanje paušalaca - Kako primenjivati kriterijume iz testa samostalnosti?

Vlada Srbije najavila je izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koji će sadržati test samostalnosti preduzetnika paušalaca. Planirano je da ove izmene stupe na snagu 1. januara 2020. godine, a test samostalnosti za preduzetnike, imaće zadatak da omogući preciznije definisanje uslova kada se angažovanje preduzetnika za obavljanje osnovne delatnosti, uključujući i preuzetnike koji su paušalno oporezovani, bez obzira na sektor u kojem posluju, smatra kao "drugi prihod" za potrebe oporezivanja, objašnjava za eKapiju Nikola Jovanović direktor odeljenja za poresko savetovanje međunarodne savetodavne, konsultantske i revizorske kompanije Confida.

Test samostalnosti, kako je najavljeno, sadržaće devet kriterijuma kojim bi se proveravala samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca, a opširnije o tome ko će rešavati test i šta čeka one koji ne prođu, čitajte u posebnoj vesti.

Nikola Jovanović iz Confide, za naš portal pojašnjava navedene kriterijume:

Ovaj kriterijum se odnosi na činjenicu da li kompanija (ili njeno povezano lice) određuje koje je radno vreme preduzetnika, odnosno kada je moguće da preduzetnik ide na odmor ili drugo odsustvo. Drugim rečima, ukoliko kompanija ima uticaj na to kada će i koliko preduzetnik raditi ili biti odsutan sa posla smatraće se da je ovaj kriterijum ispunjen.

Sa druge strane, ukoliko kompanija (ili njeno povezano lice) nemaju ovu mogućnost i ukoliko takva odsustva ne utiču na naknadu koju dobija preduzetnik, smatraće se da ovaj kriterijum nije ispunjen i da je preduzetnik samostalan u odnosu na kompaniju.

U ovoj tački, važno je definisati koja sredstva i koje prostorije preduzetnik koristi "uobičajeno". Šta je to "uobičajeno" je predmet diskusije, ali se može zaključiti da ukoliko kompanija (ili njeno povezano lice) ne obezbeđuje ni sredstva za rad ni radni prostor preduzetniku, angažovani preduzetnik će biti samostalan u odnosu na klijenta.

Obezbeđivanje licence se prema našem tumačenju može smatrati obezbeđivanjem sredstva za rad ukoliko takva licenca može da se koristi za pružanje usluga većem broju klijenata i ukoliko faktički preduzetnik može da koristi takvu licencu radi pružanja usluga drugim klijentima. Iako to nije jasno navedeno u predlogu izmena zakona, ukoliko je u pitanju licenca koja se koristi za potrebe samo jednog klijenta i to u cilju kompatibilnosti rada sa tim klijentom, smatramo da se obezbeđivanje takve licence ne može smatrati obezbeđivanjem sredstva za rad.

Ovaj kriterijum se odnosi na okolnost da li kompanija (ili njeno povezano lice) stručno osposobljavaju ili rukovode procesom rada angažovanog preduzetnika. Drugim rečima, ukoliko kompanija (ili njeno povezano lice) ne sprovode obuke ili ne šalju preduzetnika na određene obuke te ne upravljaju njegovim radom na način da određuju kako će on izvršiti svoje usluge (osim u obimu da zahtevaju određenu vrstu proizvoda) smatraće se da je preduzetnik nezavisan.

Ovaj kriterijum je vrlo jasan, međutim može u praksi stvoriti probleme. Naime, nije nemoguće zamisliti da određene kadrove nije moguće naći te da se usled odsustva pogodnih kadrova usluga "izmesti" i angažuje se pružalac usluga koji nije zaposleni.

U tom smislu, ovaj kriterijum će biti vrlo diskutabilan u praksi, ali će svakako predstavljati jasan indikator ukoliko je praksa da kompanija (ili njeno povezano lice) na ovaj način angažuju preduzetnike.

Kod ovog kriterijuma važno je utvrditi tačnu ulogu angažovanog preduzetnika i to da li je on deo tima kao posledica toga što je tom timu neophodna eksterna podrška ili je u pitanju podrška u cilju kompletiranja tima. Prema našem tumačenju na ovaj način formulisan kriterijum nije dovoljno precizan, jer je vrlo lako moguće zamisliti da kod vremenski zahtevnih projekata kompanija angažuje treća lica kako bi mogla da pruži svoje usluge pravovremeno.

Isto tako, kod određenih stvari je moguće zahtevati eksterno ekspertsko mišljenje koje bi pomoglo članovima tima da razreše određene dileme (ili dobiju potvrdu svog mišljenja) te je nejasno kako će se ovde vršiti distinkcija između zavisnog i nezavisnog preduzetnika.

Budući da je planirano da izmene stupe na snagu 1. januara 2020. godine, očekuje se da se ovaj kriterijum odnosi na 70% prihoda ostvarenog u jednoj kalendarskoj godini, koja počinje 1. januara i završava se 31. decembra.

Nedoumica je kako će se ovo posmatrati u prvoj godini poslovanja nekog preduzetnika naročito ukoliko se poslovanje započne u kasnijem periodu kalendarske godine. Ukoliko se poreski organi budu striktno pridržavali ovog kriterijuma, postoji velika šansa da se većina preduzetnika u prvoj godini posmatra "nesamostalnim", budući da nije tako lako pronaći više klijenata u ranom stadijumu poslovanja.

U tom smislu, za očekivati je da će se ovaj kriterijum relaksirati ili da će se doneti detaljne smernice kako bi se izbegla potencijalna diskriminacija u ranom stadijumu poslovanja preduzetnika.

Shodno predlogu izmena, ukoliko ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik snosi uobičajeni rizik za isporučeni posao smatraće se da je preduzetnik nesamostalan.

Ovaj kriterijum je vrlo logičan za ustanovljavanje (ne)samostalnosti, budući da je uobičajeno da svaka strana preuzima rizike svog poslovanja. Ispunjenjem ovog kriterijuma, pružalac usluga se stavlja u poziciju koja ga ne izlaže riziku poslovanja i logičan je zaključak da on nije samostalan u svom radu.

U suprotnom, koja je poslovna logika da primalac usluga snosi celokupan rizik rada za pružaoca usluga?

Ovaj kriterijum može stvoriti nedoumice u praksi, budući da je uobičajeno ugovaranje klauzule po kojoj se pružaocu usluga "brani" da sarađuje sa (in)direktnom konkurencijom kompanije.

U tom smislu, ovaj kriterijum će biti vrlo diskutabilan u slučaju kada preduzetnik ima klijente koji zahtevaju da se uvede klauzula po kojoj preduzetnik ne može da sarađuje sa direktnom konkurencijom kompanije.

U tom smislu, pojedinačno posmatrano ovaj kriterijum je vrlo sporan, ali u sprezi sa ostalim kriterijumima može poslužiti kao indikator (ne)samostalnosti preduzetnika u odnosu na kompaniju.

Ovo je vrlo nepovoljan kriterijum za preduzetnike koji započinju svoje poslovanje budući da je uobičajeno da se u početnom periodu sarađuje sa malim brojem klijenata (neretko i samo sa jednim klijentom) dok se ne razvije poslovanje.

U tom smislu, uvođenje kriterijuma od 130 ili više radnih dana, vodi ka pitanju kako će se ovi radni dani tretirati? Da li su to radni dani u smislu provedenog vremena prilikom pružanja usluga, da li su to radni dani (ponedeljak-petak) ili su u pitanju radni dani angažovanja po osnovu ugovora o pružanju usluga za koje je ugovorena mesečna paušalna naknada?

Naše mišljenje je da će se (bez detaljnijih instrukcija za primenu ovog kriterijuma) ovaj kriterijum primenjivati u najširem obliku koji će verovatno ići u smeru argumentacije da je preduzetnik nesamostalan u odnosu na kompaniju, što verujemo da nije želja zakonodavca. U tom smislu, za očekivati je da će se ovaj kriterijum u toku skupštinske rasprave dalje precizirati kako bi se izbegla pravna nesigurnost koja može proisteći iz ovakve norme.

U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje pet kriterijuma smatraće se da nije samostalan (preduzetnik ispunjavanjem većeg broja navedenih kriterijuma pada test), te će se njegov prihod oporezivati kao zarada ili "drugi prihod" u zavisnosti od okolnosti slučaja.

Ono što se postavlja kao glavno pitanje je kako će ovi kriterijumi uticati na poslovanje preduzetnika koje je dosta individualno i da li će to dovesti do većeg zapošljavanja. Ukoliko je ugovorni odnos do sada bio takav da su angažovani preduzetnici samo u cilju umanjenja poreskog tereta, verujemo da će ova izmena rezultovati povećanim zapošljavanjem.

Sa druge strane, želja zakonodavca je da se kriterijumi definišu jasno, precizno i transparentno, pa se nadamo da će se ovom izmenom propisa sprečiti proizvoljna i tendenciozna primena načela fakticiteta i da će postupajući poreski inspektori pažljivo utvrđivati ekonomsku suštinu saradnje između kompanija i preduzetnika. Ukoliko taj uslov bude ispunjen, mišljenja smo da preduzetnici koji nisu pristupili ovom ugovornom modelu samo u cilju umanjenja poreskog tereta njihovih primanja mogu da odahnu, jer ove mere u tom slučaju neće dovesti do dodatnog poreskog opterećenja - objašnjava Jovanović.