NavMenu

STATUT AKCIONARSKOG DRUŠTVA TOPOLA UNIVERZAL BAČKA TOPOLA

Izvor: eKapija Petak, 04.10.2019. 16:16
Komentari
Podeli
PREČIŠĆEN TEKST

S T A T U T A

AKCIONARSKOG DRUŠTVA TOPOLA UNIVERZAL BAČKA TOPOLA

Na osnovu čl. 11. stav 4. čl. 246. i 592. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS" br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015 i 44/2018) Skupština akcionara Akcionarskog društva TOPOLA UNIVERZAL Bačka Topola, Glavna 55/a, na vanrednoj sednici održanoj 15.08.2018. godine, usvojila je Statut AD Topola Univerzal Bačka Topola i na osnovu člana 12. stav 5. Zakona o privrednim društvima, direktor dana 17.08.2018. godine sačinjava

PREČIŠĆEN TEKST

S T A T U T A

AKCIONARSKOG DRUŠTVA TOPOLA UNIVERZAL BAČKA TOPOLA

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Usvajanjem ovog statuta Akcionarsko društvo AD TOPOLA UNIVERZAL Bačka Topola, Glavna 55/a, upisano u Registar privrednih subjekata pod br. BD 11577, od 20.09.2005. godine, matični broj 08060665, organizuje se kao jednodomno akcionarsko društvo koje nije javno u skladu sa Zakonom o privrednim društvima (u daljem tekstu: Zakon) i nastavlja sa radom na neodređeno vreme.
Ovaj statut je najviši opšti akt Društva sa kojim moraju biti u skladu svi ostali akti Društva.
Izmene i dopune Statuta mogu biti izvršene odlukom Skupštine akcionara.

II POSLOVNO IME, SEDIŠTE I STATUSNI ZNACI DRUŠTVA

Član 2.
Akcionarsko društvo će poslovati pod sledećim poslovnim imenom: AKCIONARSKO DRUŠTVO TOPOLA UNIVERZAL RÉSZVÉNYTÁRSASÁG BAČKA TOPOLA, (u daljem tekstu: Društvo).
Skraćeno poslovno ime Društva glasi: AD TOPOLA UNIVERZAL BAČKA TOPOLA

Član 3.
Sedište Društva je: Bačka Topola, Glavna 55/a.

Član 4.
O promeni poslovnog imena i sedišta Društva odlučuje skupština akcionara.

Član 5.
Poslovna akta i drugi dokumenti koji se upućuju trećim licima, sadrže podatke određene Zakonom, o čemu se stara skupština akcionara.

Član 6.
Brisan

Član 7.
Poslovna pisma i druga poslovna akta Društva (faktura, narudžbenica, prijemnica, dostavnica, otpremnica, zaključnica i sl) uključujući i one u elektronskoj formi koji su upućeni trećim licima sadrže poslovno ili skraćeno poslovno ime, sedište, adresu za prijem pošte ako se razlikuje od sedišta, matični broj i poreski identifikacioni broj društva.
Poslovna akta Društva ispisana su latiničnim ili ćiriličnim pismom.

III DELATNOST DRUŠTVA
Član 8.
U skladu sa uredbom o klasifikaciji delatnosti, Društvo kao pretežnu delatnost obavlja: 68.20 – Iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljivanje nekretnina i upravljanje njima
Pored navedene pretežne delatnosti Društvo može da obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti.

Član 9.
Odluku o promeni pretežne delatnosti donosi Odbor direktora, kao i odluku o promeni ostalih delatnosti i uvođenju novih delatnosti.

IV OSNOVNI KAPITAL I AKCIJE

Član 10.
Ukupan osnovni kapital Društva koji je upisan u Centralnom registru hartija od vrednosti iznosi: 55.591.200 RSD (na dan 31.05.1998) što predstavlja upisani i uplaćeni osnovni kapital.
Osnovni kapital društva sastoji se od novčanog uloga.

Član 11.
Osnovni kapital podeljen je na ukupno 23.163 (asimilovanih) običnih akcija, CFI ESVUFR, ISIN RSTPLNE25121, nominalne vrednosti 2.400,00 dinara.

Član 12.
Pored običnih akcija Društvo može izdati i preferencijalne akcije i druge hartije od vrednosti, u skladu sa Zakonom.
Društvo može imati i odobrene akcije, s tim da broj tih akcija mora biti manji od polovine izdatih običnih akcija.
Odobrene akcije Društvo može izdavati pri povećanju osnovnog kapitala novim ulozima ili za ostvarivanja prava zamenljivih obveznica.
Skupština donosi odluku o odobrenim akcijama, kojom može ovlastiti direktora da izda odobrene akcije.
Odobrene akcije mogu se izdati u roku od 5 (pet) godina od donošenja odluke skupštine, s tim da se taj rok može produžiti, u skladu sa Zakonom.

Član 13.
Akcionari koji imaju obične akcije, pored drugih prava, imaju i sledeća prava:
1. pravo glasa u skupštini, u skladu sa ovim statutom;
2. pravo pristupa uvida u akte u skladu sa zakonom;
3. pravo na isplatu dividendi, u skladu sa odlukom skupštine;
4. pravo raspolaganja svojim akcijama, u skladu sa zakonom, i
5. druga prava predviđena ovim statutom i zakonom.
Direktor je odgovoran za ostvarivanje prava akcionara iz stava 1. ovog člana, kao i za ostvarivanje drugih ovim statutom i zakonom predviđenih prava akcionara.

Član 14.
Osnovni kapital Društva može se povećati odlukom skupštine, u skladu sa Zakonom.
Odlukom o povećanju osnovnog kapitala uređuju se pitanja predviđena Zakonom.

Član 15.
Osnovni kapital Društva može se povećati:
1. novim ulozima akcionara;
2. po osnovu uslovnog povećanja (pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upisom akcija po osnovu prava imalaca varanta na takav upis);
3. iz sredstava Društva (iz rezervi i neraspoređene dobiti);
4. kao rezultat statusne promene.
Povećanje osnovnog kapitala, u smislu stava 1. ovog člana može se izvršiti izdavanjem novih akcija ili povećanjem nominalne vrednosti postojećih akcija, osim ako se osnovni kapital povećava izdavanjem akcija trećim licima, kada se emituju nove akcije.

Član 16.
Odluka o povećanju osnovnog kapitala po bilo kom osnovu sadrži podatke predviđene odredbama Zakona, za određeni način povećanja osnovnog kapitala.

Član 17.
Akcionari Društva imaju pravo prečeg upisa pri izdavanju novih akcija, srazmerno nominalnoj vrednosti svojih akcija.
Radi ostvarivanja prava prečeg upisa novih akcija obaveštava se svaki akcionar Društva.
Odlukom skupštine o izdavanju akcija može se ograničiti ili isključiti pravo prečeg upisa akcija, pri čemu se obavezno navode razlozi za ograničenje, odnosno isključenje prava prečeg upisa.

Član 18.
Odluku o smanjenju osnovnog kapitala Društva donosi skupština.
Skupština može istovremeno doneti odluku o smanjenju osnovnog kapitala po jednom osnovu i povećanju osnovnog kapitala po drugom osnovu.

Član 19.
Pri povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala ne sme se povrediti princip jednakog tretmana (ravnopravnosti) akcionara, o čemu se stara skupština akcionara.

Član 20.
Skupština može doneti odluku o sticanju sopstvenih akcija ako za to postoje opravdani razlozi i ako su ispunjeni uslovi predviđeni Zakonom.

Član 21.
Pri otuđenju sopstvenih akcija akcionari Društva imaju pravo prečeg upisa tih akcija, srazmerno nominalnoj vrednosti svojih akcija.
Izuzetno od stava 1. ovog člana skupština može doneti odluku o ograničenju ili isključenju prava akcionara na sticanje sopstvenih akcija Društva.

V RASPODELA DOBITI

Član 22.
Po usvajanju finansijskih izveštaja za poslovnu godinu dobit te godine raspoređuje se sledećim redom:
1. za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina;
2. za rezerve, ako su one predviđene posebnim zakonom.
Ako nakon raspoređivanja dobiti za svrhe iz stava 1. ovog člana preostane deo dobiti, Skupština ga može raspodeliti za sledeće namene:
1. za rezerve, ako ih je Društvo utvrdilo ovim Statutom (statutarne rezerve);
2. za dividendu, u skladu sa ovim zakonom.
Iznos dobiti koji nije raspoređen za svrhe iz stava 1. i 2. ovog člana smatra se neraspoređenom dobiti, u skladu sa Zakonom.

Član 23.
Isplata dividendi vrši se na osnovu odluke redovne godišnje skupštine o raspodeli dobiti.
Dividenda se isplaćuje akcionarima srazmerno nominalnoj vrednosti njihovih otplaćenih akcija.
Ako se dividenda ne isplaćuje u novcu ili ne isplaćuje samo u novcu, već na drugi način (u akcijama), odlukom o isplati dividendi utvrđuje se na koji se drugi način vrši isplata dividende.

Član 24.
Odluka o odobrenju dividendi sadrži podatke određene zakonom.
Odluku o odobrenju dividendi donosi Skupština društva, a skupštini predlaže odbor direktora, osim ako se dividenda odobrava u toku godine, kada odluku donosi odbor direktora.

Član 25.
Spisak akcionara koji imaju pravo na dividendu utvrđuje se na dan održavanja redovne skupštine akcionara, koji se smatra za dan dividende.
Dividenda pripada akcionarima koji su na dan dividende bili akcionari Društva, prema evidenciji iz Centralnog registra.
Ako je akcionar posle dana dividende, a pre dana plaćanja dividende, preneo svoje akcije, odnosno u tom vremenu mu je prestao status akcionara, zadržava pravo na isplatu dividende.

VI ZASTUPANJE DRUŠTVA

Član 26.
Poslove društva vodi i zastupa društvo Odbor direktora.

Član 27.
Zastupnici Društva mogu, u okviru svojih ovlašćenja, dati drugom licu pisano punomoćje za zastupanje Društva sa tačno utvrđenim ograničenjima ovlašćenja u zastupanju Društva.

VII ORGANIZACIJA DRUŠTVA

Član 28.
Organizacija Društva utvrđuje se prema potrebama poslovanja i obavljanja delatnosti Društva, o čemu odluku donosi direktor.
Društvo, kao jedinstvena poslovna celina može, kao svoje unutrašnje organizacione delove, uspostaviti radne jedinice, pogone, sektore, službe i druge delove, bilo u sedištu ili van sedišta Društva.
Na osnovu odluke iz stava 1. ovog člana, direktor Društva može doneti opšti akt o unutrašnjoj organizaciji Društva, i sistematizaciji radnih mesta u Društvu.

Član 29.
Delovi Društva mogu se obrazovati i kao ogranci Društva, sa pravima i obavezama utvrđenim odlukom o obrazovanju, koju donosi direktor.
Ogranci Društva nemaju svojstvo pravnog lica, a poslove sa trećim licima obavljaju u ime i za račun Društva, pod svojim nazivom i poslovnim imenom Društva.
Zastupnik ogranka Društva postupa prema nalozima direktora, koji je istovremeno i Generalni direktor Društva.
UPRAVLJANJE DRUŠTVOM

Član 30.
Upravljanje društvom je jednodomno.
Organi društva su:
- Skupština i
- Odbor direktora
Skupšttiina društtva

Član 31.
Skupštinu čine svi akcionari društva.
Akcionar ima pravo da učestvuje u radu skupštine, što podrazumeva pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa njegova klasa akcija i pravo na učešće u raspravi o pitanjima na dnevnom redu skupštine, uključujući i pravo na podnošenje predloga, postavljanje pitanja koja se odnose na dnevni red skupštine i dobijanje odgovora, u skladu sa ovim Statutom i Poslovnikom skupštine.
Akcionar može učestvovati u radu skupštine lično ili preko punomoćnika, u skladu sa ovim statutom i poslovnikom o radu skupštine.
Akcionari koji ne poseduju akcije iz stava 2. ovog člana imaju pravo da u radu skupštine učestvuju preko zajedničkog punomoćnika ili da glasaju u odsustvu (pisanim putem).

Član 32.
Sednice skupštine mogu biti redovne ili vanredne.
Redovna sednica skupštine održava se jednom godišnje, najkasnije u roku od šest meseci od završetka poslovne godine.
Vanredna sednica skupštine održava se po potrebi, osim u slučaju kada se prilikom izrade godišnjih ili drugih finansijskih izveštaja koje društvo izrađuje u skladu sa zakonom utvrdi da društvo posluje sa gubitkom usled kojeg je vrednost neto imovine društva postala manja od 50% osnovnog kapitala društva, kada se obavezno saziva.

Član 33.
Redovnu sednicu skupštine saziva odbor direktora, upućivanjem pismenog poziva, akcionarima koji imaju pravo na učešće u radu sednice skupštine, najkasnije 30 dana pre dana održavanja sednice.
Vanrednu sednicu saziva odbor direktora na osnovu svoje odluke ili po zahtevu akcionara koji imaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, odnosno akcionara koji imaju najmanje 5% akcija u okviru klase koja ima pravo glasa po tačkama dnevnog reda koji se predlaže.
Poziv za vanrednu sednicu šalje se najkasnije 21 dan pre dana održavanja sednice.
Spisak akcionara koji imaju pravo na učešće u radu sednice skupštine utvrđuje se na dan akcionara koji pada na deseti dan pre dana održavanja sednice.
Poziiv za sedniicu

Član 34.
Poziv akcionarima za sednicu Skupštine (u daljem tekstu: poziv za sednicu) sadrži:
 dan slanja poziva;
 vreme i mesto održavanja sednice;
 predlog dnevnog reda sednice, sa jasnom naznakom o kojim tačkama dnevnog reda se predlaže da Skupština donese odluku i navođenjem klase i ukupnog broja akcija koja o toj odluci glasa i većini koja je potrebna za donošenje te odluke;
 obaveštenje o načinima na koji se mogu preuzeti materijali za sednicu;
 pouku o pravima akcionara u vezi sa učešćem u radu Skupštine i jasno i precizno obaveštenje o pravilima za njihovo ostvarivanje;
 formular za davanje punomoćja;
 obaveštenje o danu akcionara i objašnjenje da samo akcionari koji su akcionari Društva na taj dan imaju pravo na učešće u radu Skupštine;
 obaveštenje o odlukama koje predstavljaju raspolaganje imovinom velike vrednosti
Obaveštenje iz stava 1. alineja 7. ovog člana naročito sadrži:
 podatke o pravima akcionara na predlaganje dnevnog reda i pravima na postavljanje pitanja, uz navođenje rokova u kojima se ta prava mogu koristiti, pri čemu to obaveštenje može da sadrži i samo te rokove pod uslovom da je u njemu jasno navedeno da su detaljne informacije o korišćenju tih prava dostupne na internet stranici Društva;
 opis procedure za glasanje preko punomoćnika, a naročito informaciju o načinu na koji Društvo omogućava akcionarima dostavu obaveštenja o imenovanju punomoćnika elektronskim putem;
 opis procedure za glasanje u odsustvu, uključujući i formular za takvo glasanje.

Član 35.
Poziv za sednicu upućuje se licima koja su akcionari Društva i to objavljivanjem na internet stranici Društva i na internet stranici Registra privrednih subjekata Agencije za privredne registre, najkasnije 30 dana pre dana održavanja redovne sednice, odnosno najmanje 21 dan pre dana održavanja vanredne sednice;
Objava u skladu sa stavom 1. ovog člana mora trajati najmanje do dana održavanja sednice.

Član 36.
Kvorum za sednicu skupštine čini obična većina od ukupnog broja glasova klase akcija sa pravom glasa po predmetnom pitanju. Sopstvene akcije date klase, kao i akcije date klase čije je pravo glasa suspendovano, ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja kvoruma.
U kvorum se računaju i glasovi akcionara koji su glasali u odsustvu ili elektronskim putem.
Kvorum na sednici skupštine utvrđuje se pre početka rada skupštine.

Član 37.
Skupština donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.
Skupština donosi odluke o promeni pravne forme, statusnoj promeni, odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti i sprovođenju postupka likvidacije većinom koja je predviđena Zakonom o privrednim društvima.

Član 38.
Skupština akcionara nadležna je za odlučivanje o sledećim pitanjima:
- Izmenama statuta.
- povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i svakoj emisiji hartija od vrednosti
- broju odobrenih akcija
- promenama prava ili povlastica bilo koje klase akcija
- statusnim promenama i promenama pravne forme
- sticanje i raspolaganje imovime velike vrednosti
- raspodele dobiti i pokriću gubitaka.
- usvanjanje finansijskih izveštaja,
- usvajanje izveštaja odbora direktora,
- naknadama direktora odnosno pravilima za njihovo određivanje uključujući i naknadu koja se isplaćuje u akcijama i drugim hartijama od vrednosti društva,
- imenovanju i razrešenju članova odbora direktora,
- pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnošenje predloga za stečaj društva,
- izboru revizora i naknadi za njegov rad,
- drugim pitanjima u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i statutom.

Član 39.
Ako je sednica skupštine akcionarskog društva odložena zbog nedostatka kvoruma, može biti ponovo sazvana sa istim dnevnim redom tako da se održi najkasnije 30, a najranije 15 dana računajući od dana neodržane sednice (ponovljena sednica).
Poziv za ponovljenu sednicu upućuje se akcionarima najkasnije deset dana pre dana predviđenog za održavanje ponovljene sednice.
Dan akcionara neodržane sednice važi i za ponovljenu sednicu.
Kvorum za ponovljenu vanrednu sednicu čini jedna trećina od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa po predmetnom pitanju.

Član 40.
Na sednicama skupštine može se odlučivati i raspravljati samo o tačkama dnevnog reda utvrđenih odlukom o sazivanju sednice skupštine koju donosi direktor.
Jedan ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa mogu direktoru, predložiti dodatne tačke za dnevni red sednice o kojima predlažu da se raspravlja, kao i dodatne tačke o kojima se predlaže da skupština donese odluku, ukoliko obrazlože taj predlog.
Predlog iz stava 2. ovog člana daje se pisanim putem, uz navođenje podataka o podnosiocima zahteva, a može se uputiti društvu najkasnije 20 dana pre dana održavanja redovne sednice skupštine, odnosno 10 dana pre održavanja vanredne sednice skupštine.

Član 41.
Sednicom Skupštine akcionara predsedava i njenim radom rukovodi predsednik Skupštine, koji je lice koje poseduje ili predstavlja najveći pojedinačni broj glasova običnih akcija u odnosu na ukupan broj glasova prisutnih akcionara sa običnim akcijama.
Predsednik Skupštine imenuje zapisničara i članove komisije za glasanje koja se sastoji od najmanje tri čalan.
Odbor diirekttora

Član 42.
Društvo ima odbor direktora koji se sastoji od tri direktora od kojih je jedan izvršni direktor, a dva su neizvršni direktori, od kojih je najmanje jedan istovremeno i nezavistan od Društva.

Član 43.
Direktore imenuje skupština.
Predlog kandidata za direktora može dati akcionar koji ima najmanje 5% akcija sa pravom glasa i akcionar koji ima pravo na predlaganje dnevnog reda sednice skupštine.

Član 44.
Direktori se imenuju na period određen odlukom skupštine, koji ne može biti duži od četiri godine.
Po isteku mandata, direktor može biti ponovo imenovan.

Član 45.
U pogledu kooptacije članova odbora direktora, neposredno će se primenjivati odredbe Zakona.

Član 46.
Direktori mogu biti:
- izvršni direktori,
- neizvršni direktori.
Društvo ima jednog izvršnog direktora.
Društvo mora imati dva neizvršna direktora.

Član 47.
Izvršni direktor vodi poslove društva i zakonski zastupnik je društva i generalni direktor.
Pravni posao ili radnja preduzeta prema izvršnom direktoru ovlašćenom za zastupanje smatra se da je preduzeta prema društvu.
Izvršni direktor se u vođenju poslova društva mora pridržavati ograničenja koja su određena Zakonom, Statutom, odlukama skupštine i odlukama odbora direktora.
Generalni diirektor

Član 48.
Generalnog direktora bira odbor direktora.
Generalni direktor je izvršni direktor.
1. Generalni direktor koordinira rad direktora,
2. Organizuje poslovanje društva,
3. Zastupa društvo,
4. Stara se o zakonitosti rada društva i odgovara za zakonitost rada društva.
Mandat generalnog direktora i njegova ograničenja utvrđuju se odlukom o imenovanju, a može trajati najduže 4 godine, uz mogućnost ponovnog izbora na tu funkciju.
Neiizvršnii diirekttorii

Član 49.
Drušvo ima dva neizvršna direktora. Neizvršni direktori nadziru rad izvršnog direktora.
Neizvršni direktor ne može biti lice koje je zaposleno u društvu.
Nezaviisnii diirekttorii

Član 50.
Društvo ima jednog neizvršnog direktora koji je istovremeno i nezavistan od društva.
Nezavisni direktor je lice koje nije povezano lice sa direktorima i koje u prethodne dve godine nije:
1) bilo izvršni direktor ili zaposleno u društvu, ili drugom društvu koje je povezano sa društvom
2) bilo vlasnik više od 20% osnovnog kapitala, zaposleno ili na drugi način angažovano u drugom društvu koje je od društva ostvarilo više od 20% godišnjeg prihoda u tom periodu
3) primilo od društva, ili od lica koja su povezana sa društvom isplate odnoasno potraživanja od tih lica iznose čija je ukupna vrednost veća od 20% njegovih godišnjih prihoda u tom periodu
4) bilo vlasnik više od 20% osnovnog kapitala društva koje je povezano sa društvom u smislu Zakona o privrednim društvima
5) bilo angažovano u vršenju revizije finansijskih izveštaja društva.
Nadlležnostt ii odgovornostt odbora diirekttora

Član 51.
Odbor direktora:
 utvrđuje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve društva
 vodi poslove društva i određuje unutrašnju organizaciju društva
 vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva
 ustanovljava računovodstvene politike društva
 odgovara za tačnost poslovnih knjiga društva
 odgovara za tačnost finansijskih izveštaja
 daje i opoziva prokuru
 saziva sednice skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda sa predlogom odluka
 izdaje obične akcije ako je ovlašćen na to statututom ili odlukom skupštine
 utvrđuje emisijonu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti
 utvrđuje tržišnu vrednost akcija
 izračunava iznose dividendi, određuju dan i postupak njihove isplate, a određuju i način njihove isplate u okviru ovlašćenja koja su mu data Statutom ili odlukom skupštine
 izvršava odluke skupštine,
11
 vrši druge poslove i donosi druge odluke u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, Statutom i odlukama skupštine.
Pitanja iz nadležnosti odbora direktora mogu se preneti u nadležnost skupštine samo odlukom odbora direktora, ako ovim Statutom nije drukčije određeno.

Član 52.
Odbor direktora na redovnoj sednici skupštine podnosi izveštaj o:
1. računovodstvenoj praksi i praksi finansijskog izveštavanja društva i njegovih povezanih društava, ako postoje,
2. usklađenost poslovanja društva sa zakonom i drugim propisima ,
3. kvalifikovanost i nezavisnost revizora društva u odnosu na društvo, ako su finansijski izveštaji bili predmet revizije,
4. ugovorima zaključenim između društva i direktora, kao i sa licima koja su sa njima povezana u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Član 53.
Pisani poziv za sednicu odbora direktora sa navođenjem dnevnog reda i materijalima za sednicu dostavlja se svim direktorima u roku predviđenim poslovnikom o radu odbora, a ako taj rok nije određen poziv se dostavlja najkasnije 8 (osam) dana pre dana sednice, osim ako se svi direktori ne saglase drugačije.

Član 54.
Kvorum za rad sednice odbora direktora jeste većina od ukupnog broja direktora, ako poslovnikom o radu odbora direktora nije određen veći broj.
Sednice odbora direktora mogu se održavati i pisanim, telefonskim ili elektronskim putem.

Član 55.
Odbor direktora odluke donosi većinom glasova prisutnih direktora, osim ako je poslovnikom o radu određeno drugačije.
Ako su glasovi direktora pri odlučivanju jednako podeljeni, odlučujući je glas predsednika odbora direktora, ako poslovnikom o radu nije drugačije određeno.
Na sednicama odbora direktora vodi se zapisnik.

Član 56.
Direktor odgovara društvu za štetu koju mu prouzrokuje kršenjem odredaba Zakona o privrednim društvima, Statuta ili odluke skupštine.
Izuzetno, direktor neće biti odgovoran za štetu ako je postupao u skladu sa odlukom skupštine.
Ako šteta iz stava 1. ovog člana nastane kao posledica odluke odbora direktora, za štetu odgovaraju svi direktori koji su za tu odluku glasali.
Komisije odbora diirektora

Član 57.
Odbor direktora može da obrazuje komisije u skladu sa potrebama društva.

Član 58.
Komisije odbora direktora imaju najmanje tri člana od kojih su većina neizvršni direktori.
Najmanje jedan član komisije treba da ima odgovarajuća znanja ili iskustvo u oblasti za koju je komisija imenovana."

UNUTRAŠNJI NADZOR

Član 59.
Društvo svojim aktima uređuje način sprovođenja i organizaciju rada unutrašnjeg nadzora poslovanja.
Društvo svojim aktima propisuje uslove koje mora ispuniti lice koje rukovodi poslovima unutrašnjeg nadzora u pogledu profesionalnog i stručnog znanja i iskustva.

Član 60.
Poslovi unutrašnjeg nadzora naročito obuhvataju:
1. kontrolu usklađenosti poslovanja društva sa zakonom, drugim propisima i aktima društva,
2. nadzor nad sprovođenjem računovodstvenih politika i finansijskiim izveštavanjem,
3. proveru sprovođenja politika upravljanja rizicima,
4. praćenje usklađenosti organizacije delovanja društva sa kodeksom korporativnog upravljanja,
5. vrednovanje politika i procesa u društvu, kao i predlaganje njihovog unapređenja.
Lice koje rukovodi poslovima unutrašnjeg nadzora dužno je da o sprovedenom nadzoru poslovanja redovno izveštava komisiju za reviziju i odbor direktora.
REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Član 61.
Godišnji finansijski izveštaji društva su predmet revizije.
Revizor društva dužan je da pre zaključenja ugovora društvu dostavi pisanu izjavu kojom potvrđuje svoju nezavisnost od društva i obaveštenje o svim uslugama koje je u prethodnom periodu, pored revizije finansijskih izveštaja, pružio tom društvu.
Revizor društva dužan je da komisiju za reviziju Društva izvesti o svim okolnostima koje bi mogle uticati na njegovu nezavisnost u odnosu na Društvo i merama koje su preduzete za otklanjanje tih okolnosti.
Društvo ne može revizoru otkazati ugovor o vršenju revizije tokom vršenja revizije finansijskih izveštaja zbog neslaganja sa mišljenjem revizora o finansijskim izveštajima.

AKTI I DOKUMENTA DRUŠTVA

Član 62.
Društvo čuva sledeće akte i dokumenta :
1. osnivački akt
2. rešenje o registraciji osnivanja društva
3. statut i sve njegove izmene i dopune
4. opšte akte društva
5. zapisnike sa sednica skupština i odluke skupštine
6. akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela društva
7. dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva
8. zapisnike sa sednice odbora direktora
9. godišnje izveštaje o poslovanju društva
10. izveštaje odbora direktora
11. evidenciju o adresama direktora
12. ugovore koje su direktori, ili sa njima povezana lica u skladu sa Zakonom o privrednim društvima zaključila sa društvom.
Drušvo je dužno da dokumenta i akta iz stava 1. ovog člana čuva u sedištu društva ili na drugom mestu koje je poznato i dostupno svim direktorima.
Dokumenta i akte iz stava 1. tač.1 do 5, 8, 9. i 12.ovog člana društvo čuva trajno, a ostala dokumenta i akte iz stava 1. ovog člana najmanje pet godina nakon čega se čuvaju u skladu sa propisima o arhivskoj građi.

OBAVEŠTENJA I POSLOVNA TAJNA

Član 63.
Organi Društva dužni su da obaveštavaju akcionare o radu Društva i radu organa Društva, o njegovim računovodstvenim iskazima, o izveštajima uprave Društva o poslovanju, kao i drugim pitanjima od značaja za rad i upravljanje Društvom.

Član 64.
Javnost rada Društva obezbeđuje se objavljivanjem odluka i izveštaja, koje donose organi Društva, isticanjem na oglasnoj tabli Društva, kao i na drugi odgovarajući način.

Član 65.
Poslovnu tajnu predstavljaju isprave i podaci čije bi saopštenje neovlašćenom licu bilo protivno poslovanju Društva i štetilo bi njegovim interesima i poslovnom ugledu.
Odlukom odbora direktora Društva utvrđuje se koje isprave i podaci predstavljaju poslovnu tajnu.
Dužnost čuvanja poslovne tajne traje i posle prestanka statusa osnivača i akcionara, prestanka mandata člana organa Društva.

KLAUZULA KONKURENCIJE

Član 66.
Osim u Zakonom propisanim slučajevima, članovi odbora direktora ne mogu imati to svojstvo, niti biti zaposlen u drugom pravnom licu koje je konkurent Društvu.

TRAJANJE I PRESTANAK DRUŠTVA

Član 67.
Društvo se osniva na neodređeno vreme, a prestaje u slučajevima i pod uslovima predviđenim Zakonom o privrednim društvima.

IZMENE I DOPUNE STATUTA

Član 68.
Izmene i dopune ovog akta predlaže odbor direktora, ili akcionari u skladu sa Zakonom.
ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Član 69.
Organi Društva i zaposleni dužni su da preduzimaju sve neophodne mere radi zaštite zdravlja na radu i zaštite i unapređenja životne sredine.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 70.
Ovaj Statut se registruje i objavljuje u skladu sa Zakonom i stupa na snagu danom donošenja.
U Bačkoj Topoli,
Dana: 17.08.2018. godine
Direktor
Rigo Ibolja

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.