Iako tkanje nije profitabilno u Srbiji, Olja i Maja pokrenule su školu za sve koji vole ručne radove

Maja Petrović završila je školu tkanja Adalete Olje Nuhić, kada su se i upoznale. Nako toga je radila za firmu u kojoj je Olja bila dizajner šalova, a ona tkala uzorke po zadatom dizajnu, a kasnije i po svom.

Uz zajedničku želju da umetnost ručnog tkanja primene na savremen način osnovale su "Ubod" i pokrenule školu tkanja u Beogradu u kojoj svoje znanje nesebično prenose polaznicama i ljubiteljima ovog zanata.

Olja je po struci diplomirani građevinski inženjer, a Maja je završila studije na Poljoprivrednom fakultetu, na smeru za voćarstvo i vinogradarstvo.

- Nas dve smo različite. Možda ne bi ni valjalo da nalikujemo jedna drugoj. Kada sam videla Oljine radove bilo mi je jasno da od nje mogu da naučim ono što nisam naučila u prethodnoj školi tkanja - kaže Maja za Priče sa dušom.

Udruženje koje vode razlikuje se od drugih. Iako je krajnji rezultat isti, način postavljanja i zatezanja osnove kod njih je lakši i brži. Izbegnuta je mogućnost greške pri uvodu, jer njihovi razboji imaju četiri, šest, osam i 10 ramova što omogućava bezbroj prepletaja i dva osnovina valjka za dodatne mogućnosti. Stalno rade na novim prepletajima i idejama, prate tkačku literaturu i u kontaktu su sa srodnim dušama iz Italije, Meksika, Velike Britanije i SAD.

- Tkanje u našoj zemlji nije profitabilan posao, a kod nas dolaze ljudi koji vole ručne radove, prirodu, prirodne materijale, netipično uređen životni prostor i najčešće imaju kućne ljubimce. Oni vole individualnost, da se razlikuju i da urade za sebe i svoj enterijer nešto po sopstvenoj zamisli - kažu Maja i Olja.

Imaju polaznike svih uzrasta od sedam do 70 godina, a najviše onih između 30 i 40 godina. Kažu da je za najosnovnije znanje potrebno 10 sati, ako se radi na razboju, a za rad na ramovima dovoljna su tri sata da naučite da radite tapiserije ili male ćilime.

"Ubod" nudi šalove, kape, pončoe, pelerine, torbe i tkani nakit, predmete koji su u stalnoj proizvodnji i sve druge odevne predmete i predmete enterijera koji se rade po narudžbini.

Adaleta i Maja se trude da koriste pretežno prirodne materijale (vunu, moher, pamuk, lan), mada je, priznaju, to u Srbiji teško postići. Njihovu opremu za rad čine razboji, snovaljke, čunkovi, letvice, makaze, igle, češljevi, tegovi.

Izvor: Priče sa dušom