Slovenački investitori zainteresovani da u izgradnju velnes centra sa hotelom u Zmajevu ulože 15 mil EUR

Selo Zmajevo u Bačkoj, kod Vrbasa, nazvano po vatrenom demonu (doduše, nadimku Čika Jove pesnika), leži na vodi - koja gori! Voda plamti, jer je puna sumpora, a stručnjaci Balneoklimatološkog instituta Srbije dokazali su da može da "sažeže" bolove i tegobe reumatske groznice, reumatizma, neuralgije, neuritisa, stomačnih i ginekoloških oboljenja, kao i izvesne oblike steriliteta kod žena. Lekovita žuta voda otkrivena je u Zmajevu 1914. godine, kad je u selu iskopan prvi arteski bunar.

Već 1926. meštani su izgradili otvorene bazene i napunili ih sumpornom vodom (temperature 20 stepeni, sa dubine od 400 metara), a pet godina kasnije u selu, tada zvanom Pašićevo, formirano je akcionarsko društvo, koje je podiglo zgradu javnog banjskog kupališta sa kadama i tuševima. Bilo je to lečilište u rangu evropskih, koje je između dva svetska rata i do početka sedamdesetih godina prošlog veka privlačilo brojne goste sa svih strana. Na banjanje u termalnoj sumpornoj vodi, pričaju meštani, dolazili su ljudi u invalidskim kolicima i na štakama, a posle nekoliko nedelja odlazili na svojim nogama, bez ikakvih pomagala.

- Selo je vrvelo od banjskih gostiju, koji su tražili smeštaj. Moja majka je tokom letnjeg i zimskog raspusta, kad je gostiju bilo najviše, iznajmljivala čitavo krilo kuće. Ja sam, kao dečak, odlazio u kupatilo da se tuširam. Na zidovima kupatila na kukama su visile štake sa potpisima i datumima - priseća se Zmajevčanin Stevan Botić.

U blagotvornost žute, sumporne vode, na vlastitom primeru se uverio novinar i publicista iz Zmajeva Laslo Kiš. On zbog upale nerava nogu osam meseci nije mogao da hoda.

- Lekari iz Kliničkog centra u Novom Sadu uputili su me na lečenje u banju Kanjiža. Tamo sam imao tretman sumpornom vodom, i posle samo dva meseca mogao sam da trčim. Žuta voda mi je vratila nadu i život, pa sam 2013. godine, po povratku iz Kanjiže, pokrenuo kampanju za obnavljanje banje u Zmajevu. Bačka je bogata termalnim vodama, a glavna "žila" ovog blaga, prema istraživanjima kompanija NIS i "Geosonda", nalazi se upravo ispod Zmajeva - ističe Kiš, autor brošure "Banja u Zmajevu - da, moguće je!"

Prema njegovim rečima, banja je zbog neažurnosti tadašnjih seoskih i opštinskih rukovodstava polako propadala, i na kraju, početkom sedamdesetih godina, zatvorena. U centru sela ostala je javna česma sa žutom vodom. Zmajevčani pričaju da su, u vreme dok je banja radila, kolone zaprežnih kola svakodnevno čekale da natoče vodu sa česme, koju i sada opsedaju stanovnici okolnih, ali i udaljenijih naselja.

- Za lekovitost zmajevačke sumporne vode pročulo se i van granica naše zemlje, pa su od sedamdesetih, a naročito osamdesetih godina, za obnavljanje banje bili zainteresovani investitori iz Finske, Holandije, Nemačke, Italije, Austrije...

Najbolju ponudu, 2011. godine, dao je Franc Jager, vlasnik preduzeća Jagros iz Rogaške Slatine, u Sloveniji, koji je bio spreman da u nove bušotine lekovite vode i izgradnju velnes centra sa hotelom sa četiri zvezdice uloži 15 mil EUR - napominje Kiš.

Zdravko Dakić, predsednik mesnih organizacija invalida rada i PUPS u Zmajevu, smatra da je obnova banje sprečavana iz straha da će selo dobiti status turističkog mesta, a samim tim i ekonomsku nezavisnost, koju je imalo do 1964. godine kao sedište opštine. Dakić je 1. juna ove godine u Vrbasu uručio brošuru "Banja u Zmajevu - da, moguće je!" ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu, zahtevajući da se u okviru eksploatacije termalnih voda u Srbiji pokloni pažnja žutoj vodi u Zmajevu, koja na česmi neprekidno curi, otičući kao "tečno zlato" u obližnju rečicu Jegričku.

Već 6. juna ove godine pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković poslao je pismo zainteresovanom investitoru Francu Jageru, upućujući mu izvinjenje za izneverena očekivanja "zbog neažurnosti predstavnika određenih vlasti u Vojvodini". Veruje se da će Jager pozitivno odgovoriti, i da će u Zmajevu, kao nekad, sobe do ulice u svakoj kući biti rezervisane za banjske goste.

Voda za lečenje u obnovljenim termalnim bazenima u Zmajevu koristila bi se sa dubine od 500 metara, gde njena temperatura iznosi od 37,5 do 40 stepeni. Na dubini od 1.700 metara vrela je preko 100 stepeni, pa bi mogla da zagreva ceo banjski kompleks. Pogodna je i za flaširanje kao mineralna ekološka voda. Studije su pokazale da bi termalni izvori u Zmajevu mogli da se crpe hiljadama godina, pa bi ovo selo moglo da postane Meka evropskog banjskog turizma.

Za obnovu banjsko-klimatskog lečilišta u Zmajevu postoji projekat, koji je 1996. godine, kao diplomski rad na fakultetu, uradio arhitekta Aleksandar Miljković iz Beograda. Projektom je predviđeno da se oživi izvorište, izgrade bazeni i kade za fizikalnu terapiju i naprave hotel, tržni centar i kongresna sala. Miljković je projekat posvetio svojim roditeljima, majci, vaspitačici iz Sremskih Karlovaca, i ocu, profesoru fizičkog iz Beograda, koji su se zaposlili i zavoleli u Zmajevu.

- Tata je u Beogradu bio fudbaler u generaciji Šekularca, a karijeru je prekinuo zbog teže sportske povrede, koju je kasnije izlečio u banji u Zmajevu - kaže arh. Miljković.