Meso protiv holesterola - seoska domaćinstva u Bačkoj u sve većem broju se vraćaju gajenju mangulica

Supružnici Milica i Vlada Marković, na svom salašu u ataru Zmajeva, nedaleko od Vrbasa, podigli su malu farmu mangulica – autohtone, domaće vrste svinja, koja je do pre pola veka bila jedna od najzastupljenijih u Vojvodini, ali i u mnogim drugim delovima Srbije.

– Moj problem s povišenim nivoom holesterola u krvi bio je presudan da počnemo sa ovim poslom koji može da bude i unosan, budući da se mangulice svrstavaju u pravi bioproizvod. Uz to, njihova ishrana, koju čine kukuruz, trava, stari hleb i briketirane klice od ječma, vrlo je bogata proteinima, pa se tako dobija i izuzetno visok kvalitet mesa – priča za "Politiku" Vlada Marković.

U oborima na mini-farmi ovog bračnog para trenutno ima desetak odraslih krmača, dva nerasta i dvadesetak prasadi. Da bi se krdo umnožilo do sadašnjeg obima bilo je potrebno pune dve godine. Jer, mangulica je takozvana kasnostasna svinja, tovi se više od dve godine da bi dostigla 140 kilograma, a da bi ženka stasala za priplod potrebno ju je hraniti najmanje dvanaest meseci, a na svet obično donosi četiri praseta.

– Mangulice nisu zahtevne, nije im potreban naročit komfor, kao ni celodnevna briga, a otporne su na mnoge bolesti. Međutim, zbog znatno sporijeg tova nego kod običnih svinja, one su u našoj zemlji bile gotovo pred potpunim nestankom. Preostali mali broj mangulica rezultat je uglavnom prirodne selekcije, pa i tradicije seoskih gazdinstava koja, upravo da bi dobila što kvalitetnije svinjsko meso, u njihovoj ishrani ne koriste industrijske koncentrate, niti lekove, osim najneophodnije veterinarske preventive – kaže Milica Marković.

Poznato je, ističe Milica, da u mesu mangulice ima znatno više masti nego kod ostalih vrsta domaćih svinja, ali radi se o takozvanom dobrom – HDL holesterolu koji je veoma blagotvoran za zdravlje, pa se preporučuje za lečenje raznih oboljenja. Osim toga, meso je veoma je ukusno i sočno, pa prodajna cena tovljenika ove vrste svinja, poznate još kao "sremska lasa" ili "čupava svinja" garantuje dobar profit proizvođačima – objašnjava Vlada Marković, navodeći da prase mangulice od dvadesetak kilograma košta oko 120 EUR.

Mangulice se kod nas najviše tove u sremskim selima, posebno u Zasavici, a od domaćih industrijskih klanica njihovo meso, za sada, jedino prerađuje "Big bull" iz Bačinaca. Poslednjih godina, međutim, i u Bačkoj i Banatu sve je više poljoprivrednika koji se opredeljuju za tov ove vrste svinja.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 13.10.09.)