Turistička atrakcija u Makedoniji - Podvodna pećina Vrelo kod Skoplja mogla bi biti najdublji ponor na svetu

Mnogi su pokušali, ali niko do danas nije otkrio sve tajne podvodne pećine Vrelo na reci Treska kod Skoplja. Jer, ni posle 240 metara koliko je u dubinu uspeo da se spusti poljski ronilac Kšištof Stranavski, dno Vrela se ni ne nazire. Zato mnogi veruju da je upravo ova vodena pećina najdublja na svetu, dublja čak i od Bušmanove rupe u Africi.

Uzani kanjon reke Treske, dug 28 kilometara, kao i jezero Matka, krasi priroda zadivljujuće lepote. Svega 15 kilometara od centra Skoplja strme litice planina visokih 1.000 metara spuštaju se do površine smaragdno zelene reke koja vijuga u pravcu hidroelektrane i veštačkog jezera. Proplanke krase šume jasena i livade poljskog cveća. Iznad oštrih i nepristupačnih vrhova okolnih brda lete orlovi. U kanjonu je tišina u kojoj se čuju samo poneka ptica ili zujanje insekata. Svaka izgovorena reč odjekuje.

Mirna reka Treska duboka je, kažu nam, 40 metara. Uz njen tok u delu poznatog izletišta vodi uska planinarska staza. Sa nje se celom dužinom pruža pogled na kanjon. Daždevnjaci, divlje patke, zečevi, jeleni pa čak ni divlje svinje ovde nisu nikakva retkost.

Ulaz u podvodni svet naizgled pitome reke Treske ukrašava veličanstvena pećina, prava turistička atrakcija. U toplom letnjem danu ulazak u ovaj podzemni svet bio je osveženje. Kroz otvor u stenovitoj unutrašnjosti brda zakoračujemo u najveću od ukupno deset pećina od kojih je najmanja duga svega dvadesetak, a najduža gotovo 200 metara. Naš domaćin, koji nas je do ovog mesta dovezao brodićem, uključuje osvetljenje. Ulazimo u prostor u kojem je temperatura vazduha bar deset stepeni niža od spoljašnje, ali na hladnoću ne mislimo jer nam pažnju privlače neverovatni prizori.

Podzemno carstvo slepih miševa ukrašeno je svetlima u duginim bojama. Srećom, stanovnici pećine danju spavaju, a mi ih nismo uznemirili. Pećinski ukrasi, neobični oblici koje je milionima godina stvarala priroda, svodovi, terase, udubljenja i minijaturna jezerca pod svetlima crvene, tirkizne, ljubičaste ili žute boje reflektora izgledaju nestvarno. Senke stalaktita i stalagnita prave zadivljujući svetlosni efekat, a poseban prizor je veliki pećinski ukras na sredini pećine koji se zbog svog oblika zove šišarka.

Nekoliko metara levo od ulaza u pećinu kao staklo mirna voda Treske počinje da se talasa. Vrtlog uz samu ivicu stene mesto je gde počinje podvodna pećina, verovatno najtajanstvenije mesto u Severnoj Makedoniji. Poljaku Stranavskom, kome su se pridružili ronioci skopskog kluba "Akvatek", pričaju nam u kanjonu, bili su potrebni sati da se spusti na 240 metara dubine kada je shvatio da ne može dalje. Najavio je da će zaroniti ponovo jer mnogobrojni kraci podvodnih tunela mame na dalje istraživanje.

Bez ronilačke opreme nismo mogli dalje, pa smo se sa ulaza u Vrelo vratili na mesto polaska, do malog pristaništa ispred manastira Svetog Andrije.

Kanjon Matke privlači turiste iz celog sveta, ali je i omiljeno mesto za ribolov, planinarenje, pa čak i kupanje u ledenoj Treski. Rezervat i njegova flora i fauna pod zaštitom su Parka prirode Severne Makedonije.

Manastir Svetog Andrije, crkvu veličine kapele podigao je 1389. godine Andrija, sin kralja Vukašina i brat Kraljevića Marka.

Nekada je ovaj manastir bio visoko na liticama brda, ali posle podizanja brane i nivoa vode 1937. našao se na samoj obali Treske. Skromnost zadužbine kraljevića Andrije objašnjava se time što je podignuta u teška vremena bitke na Kosovu.