Vagit Jusufovič Alekperov, predsednik "Lukoila" - Planiramo da zauzmemo 25% srpskog tržišta

(Vagit Jusufovič Alekperov)

Srbija bi uskoro mogla da dobije prvu benzinsku pumpu koja bi se strujom napajala iz vetra. To je, između ostalog, Vagit Jusufovič Alekperov, predsednik privatne ruske naftne kompanije "Lukoil", pre dva dana najavio u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Da je među prioritetima "Lukoila", koji osim proizvodnje i prerade nafte ima i svoje hidropotencijale, sve veće učešće obnovljivih izvora energije, Alekperov je potvrdio i time što je u Srbiji izgrađena benzinska stanica na solarne baterije, ali i najavom da se ruska kompanija intenzivno bavi investiranjem u čistu energiju.

Koji su planovi "Lukoila" u Srbiji i na Balkanu u sledećih tri do pet godina?

Osnovni zadatak "Lukoila" na Balkanu, posebno u Srbiji, jeste izgradnja mreže benzinskih stanica evropskog kvaliteta. Prioritetni pravac je širenje mreže u Hrvatskoj, BiH i otvaranje filijala u Sloveniji i Albaniji. Cilj je da "Lukoil-Beopetrol" pokrije 20 do 25% srpskog tržišta. Kompanija je prošle godine kupila rafineriju na Siciliji, što joj daje još veće mogućnosti da bude konkurentna u regionu Sredozemlja. Ako se objedine putevi derivata Srbije, Bugarske, Sicilije, slika je jasna – "Lukoil" je najkonkurentniji igrač koji već sada proizvodi gorivo evro pet i ispunjava sve druge evropske propise.

Kako gledate na konkurenciju dolaskom "Gazpromnefta" u NIS?

"Lukoil" pozdravlja dolazak "Gazpromnefta" u Srbiju. Promena vlasnika NIS-a nije donela suštinsku promenu u konkurenciji na tržištu Srbije.

Šta će za Vašu kompaniju značiti ukoliko i posle 2010. godine bude postojao monopol na uvoz derivata, budući da NIS traži postepenu liberalizaciju tržišta i posle ovog roka?

Naša kompanija radi u mnogim zemljama gde je otvorenost tržišta već odavno norma u naftnom biznisu. Pristalice smo otvorenog tržišta i otvorene privatne konkurencije, čija je suština minimalne cene naftnih derivata i maksimalni kvalitet usluga. Otvaranjem tržišta, najviše će dobiti potrošači, jer će moći da biraju gde da toče najkvalitetnije gorivo. Očekujemo da će srpska vlada ispuniti obećanje i posle 2010. godine liberalizovati srpsko tržište derivata. Kada kažem da očekujemo liberalizaciju tržišta u Srbiji, podvlačim da je to naš vlastiti interes, a ne interes "Gazpromnefta" koji ovde ima svoju preradu nafte.

Kakva je pozicija "Lukoil-Beopetrola" u Srbiji i na Balkanu u odnosu na druge naftne kompanije?

Balkanski region je, usled svog geografskog položaja, veza između zemalja istočne i zapadne Evrope. Primetan je stalni rast potrošnje naftnih derivata. Nesumnjivo, dobra politička klima i odnosi između Rusije i zemalja balkanskog regiona predstavljaju dobru podršku razvoju biznis projekata. Ipak, "Lukoil", budući da je privatna naftna kompanija, određuje prioritetne regione poslovanja. Po našem mišljenju, postojanje tri ili više velikih ruskih naftnih kompanija na tržištu balkanskog regiona potpomaže razvoj zdrave konkurencije, od čega će najviše dobiti konačni potrošači.

Da li je u planu proširenje Vaše prodajne mreže, kupovina rafinerija ili neke druge naftne kompanije?

Danas "Lukoil" uspešno radi u Bugarskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj i postoje planovi za razvoj u Albaniji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini. U Srbiji uspešno radimo. Zahvalni smo sadašnjoj srpskoj vladi na pomoći u legalizaciji naših objekata. To će nam pomoći da privučemo dodatne investicije i izgradimo naše objekte na evropskom nivou. U poslednje dve godine naša pozicija je znatno ojačala. Kupljene su maloprodajne mreže u Bugarskoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Kako "Lukoil" posluje u uslovima svetske ekonomske krize?

Kriza negativno utiče na sve sfere ekonomije, pa nije izuzetak ni poslovanje "Lukoila". Investicije su ove godine smanjene za oko 25%, ali to direktno ne utiče na projekte koji se tiču proizvodnje nafte i gasa, već na kvalitet derivata koji se prodaju u Rusiji.

Vlada Rusije je odložila rokove za uvođenje novih ekoloških standarda o kvalitetu goriva do 2014. godine, što nam je dalo mogućnost smanjenog ulaganja. Prihod "Lukoila" za prvih šest meseci ove godine iznosi oko 3 mlrd USD, što govori da je finansijska situacija i pored krize stabilna, a planirana ulaganja će iznositi oko 8 mlrd USD

Dokle se stiglo s pregovorima u Sloveniji o preuzimanju tamošnje rafinerije? Kakvi su planovi "Lukoila" u Albaniji i gde ste u okruženju najviše prisutni?

"Lukoil" ima planove za razvoj u Sloveniji i Albaniji, u kojima će biti otvorene filijale kompanije. Što se tiče razvoja, to će biti tema naših daljih pregovora.

Da li mislite da je previše ukoliko su dve ruske naftne kompanije prisutne na srpskom tržištu i može li se govoriti o ruskom monopolu?

Smatramo da prisustvo dve ili više ruskih naftnih kompanija na tržištu Srbije ni u kom slučaju ne treba smatrati monopolom. Tržiše naftnih derivata je od početka monopolizovano, ali je konkurencija na maloprodajnom tržištu ozbiljna, što govori o njegovoj otvorenosti. Na tržištu Srbije su i druge naftne kompanije Evrope, koje kao i mi uspešno rade. Pristalice smo otvorenog tržišta i otvorene konkurencije.

Da li "Lukoil" ima negde sličnu poziciju kao što je to u Srbiji, da postoji monopol druge privatne ili državne kompanije i kako tamo poslujete? Šta uopšte mislite o monopolima?

Praktično, u svim balkanskim zemljama cene na benzinskim stanicama određuje vlada. U Rusiji, Americi, zapadnoj i istočnoj Evropi, gde uspešno radimo, cene određuje tržište. Put razvoja, po našem mišljenju, moraju da odrede vlade tih zemalja, na osnovu svojih nacionalnih interesa. Mi možemo da izrazimo svoje mišljenje ako nas o tome budu pitali, ali ćemo isključivo poštovati sve zakonske akte koje su donele vlade zemalja u kojima radimo.

Na relativno maloj teritoriji, Srbija, BiH i Bugarska, rade tri ruske kompanije. Čini se da politika igra veliku ulogu u odlukama ruskih kompanija gde da investiraju. Da li je to tačno?

"Lukoil" je najverovatnije jedina privatna kompanija koja ima takve razmere. Kompanija aktivno učestvuje na Londonskoj berzi. Naš veliki akcionar je "Konoko Filips", sa oko 20% učešća u vlasništvu. Cilj je da zaradimo dovoljno novca kako bismo platili poreze i isplatili plate u svim zemljama gde radimo.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 08.10.09.)