Frilens poslovi bi mogli da budu zakonski uređeni u Kaliforniji - U Srbiji i dalje na rubu zakona

Frilens (freelance) poslovi se u postkomunističkim zemljama Evrope pojavljuju kao šansa za sprečavanje odliva mozgova, a u razvijenim zemljama Zapada razmatraju se izmene zakona koje bi mogle da omoguće veća prava honorarnim radnicima, pišu svetski mediji, a prenosi Slobodna Evropa.

Stotine hiljada Srba, Ukrajinaca i Rumuna, ističe Blumberg, zarađuje za život putem globalnih platformi za frilensere, radeći za međunarodne klijente koji plaćaju bolje od lokalnih kompanija. Međutim, zastareli propisi prisiljavaju ih da žive na rubu zakona.

Frilenseri sa ovog područja uglavnom obavljaju poslove u tehnologiji, grafici, internet dizajnu i medijima, a ne nužno i u deljenju vožnje ili dostavi hrane kao na Zapadu. Druga zajednička nit im je, piše Blumberg, široko rasprostranjena pojava korupcije: Rumunija je na 61. mestu, Srbija na 87, a Ukrajina na 120. mestu u godišnjem indeksu percepcije korupcije Transparency International.

Sa druge strane, Velika Britanija je prošle godine predložila zakonodavstvo za povećanje zaštite za frilensere, dok je Kalifornija ovog meseca usvojila predlog zakona koji bi mogao da natera kompanije da radnike koji za njih rade honorarno počnu da tretiraju kao zaposlene, što bi osiguralo zaštitu radne snage. Honorarni radnici bi tim zakonom mogli očekivati određena prava poput minimalne plate, zdravstvene zaštite ili plaćenog godišnjeg odmora.

Ipak, kompanije Uber i Lyft (deljenje vožnje) izdvojile su 90 mil USD za referendumsku kampanju, čiji je cilj ukidanje predloga zakona, jer je njihovom poslovnom modelu važno da radnicima uskrate beneficije koje predlog zakona propisuje.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je u julskom istraživanju upozorio da bi zemlje istočne Evrope trebalo da učine više kako bi zadržale i bolje iskoristile postojeću radnu snagu, ukazuje Blumberg, ističući da su radnici u srpskoj tezgaroškoj industriji u najgorem položaju. Bez pravnog priznanja smatraju se nezaposlenim, a jedina opcija je da se registruju kao samozaposleni, što često znači plaćanje 40% poreza.

Privremeni poslovi su više pribežište, primenjivo u nekoliko privrednih sektora, što mogu koristiti ljudi koji pored stabilne zarade stalnog posla žele posao sa strane, ocenjuje The New York Times. Istraživanja pokazuju da se sa poboljšanjem stanja privrede smanjuje privlačnost privremenih poslova.