Slobodan Unković, dobitnik priznanja "Turistički cvet" - turizam ekonomija budućnosti
(Slobodan Unkovic)
Turistička organizacija Srbije dodelila je priznanje "Turistički cvet" dr Slobodanu Unkoviću, kao ličnosti koja je najviše doprinela unapređenju turizma u Srbiji.
Predajući turizam na nekolikim katedrama, profesor Unković je odškolovao generacije turističkih poslenika. Autor je knjige "Ekonomika turizma". Sada je direktor departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju Univerziteta Singidunum.
Rekordan promet u turističkoj privredi sveta, koji profesor Unković potkrepljuje podatkom da je u 2008. godini bilo 922 miliona učesnika u međunarodnom turizmu, odnosno deset puta više u domaćem, otvara pitanje strategije razvoja turizma u našoj zemlji.
Srbija raspolaže kvalitetnim resursima za razvoj turizma – kaže profesor Unković. U tom smislu dobra osnova za budući razvoj predstavlja i pre nekoliko godina usvojena Strategija razvoja turizma do 2015. godine.
Važno je da u skladu sa Zakonom o turizmu i pomenutom Strategijom država prihvati, u okviru ekonomske politike, stav da je turizam važan za celokupni društveni i privredni razvoj zemlje. Iskustva sada razvijenih turističkih zemalja pokazuju da, bez aktivne podsticajne uloge države, ne bi bilo uspešnog razvoja turizma.
Šta je danas najveći problem u domaćem turizmu?
Loše stanje saobraćajne infrastrukture onemogućava brzu i kvalitetnu dostupnost turističkim destinacijama. Zatim, nerešeni problemi lokalne infrastrukture (otpadne vode, vodosnabdevanje, čistoća, regulisanje reda u životu tih turističkih mesta, nedovoljno kontrolisana izgradnja raznih objekata i dr). To se odnosi i na nedovoljnu brzinu izgradnje novih smeštajnih kapaciteta i stvaranje povoljnih uslova u turističkim mestima, za aktivnu raznovrsnu rekreaciju i zabavni život.
Međutim, nezavisno od svih pomenutih i drugih problema, koji usporavaju značajniju afirmaciju Srbije na turističkom tržištu, ipak treba konstatovati da su vidljivi i dobri rezultati u poslednjih nekoliko godina, uz aktivnu ulogu nadležnih državnih organa i institucija.
To, uostalom, pokazuju i ostvareni rezultati u prvih sedam meseci ove godine, kada je u pitanju inostrani turizam, gde se Srbija našla među retkim brojem zemalja sa rastom broja stranih turista od 7%. Ovo ohrabruje, ali i obavezuje.
Da li je realno da glavni grad Srbije postane evropska turistička destinacija, u rangu Budimpešte, na primer?
Beograd raspolaže izuzetno kvalitetnim resursima za razvoj, posebno inostranog turizma. Uostalom, Beograd je 1988. godine bio znatno razvijeniji turistički centar u odnosu na glavne gradove jugoistočne i centralne Evrope. Procenjeni prihod je u toj godini iznosio oko 500 mil USD.
Uveren sam da Beograd ponovo može postati turistički atraktivan centar. Teško ga je u sadašnjim uslovima upoređivati sa Budimpeštom, zbog objektivnih uslova (izgrađene turističke saobraćajne infrastrukture, blizine kvalitetnih tržišta, političkog okruženja i drugih faktora), ali nezavisno od ovoga, ukoliko se u razvoju turizma Srbije i u tim okvirima Beograda, u skladu sa već usvojenim dokumentima (pored pomenute Strategije i Strategije razvoja turizma Beograda), ostvare i ostali potrebni uslovi, uveren sam da Beograd ima realne šanse da postane jedna od raspoznatljivih i za strane turiste atraktivnih turističkih destinacija u ovom delu Evrope.
Privatizacija banja: Šta mislite da li ih treba privatizovati i kako?
U osnovi privatizacija je normalan proces, ali uz tačno određene uslove, koji obezbeđuju zaštitu prirodnih i kulturnih resursa (koji su opšte društveno dobro) i davanje osnove za privlačenje stranog i domaćeg kapitala. U okviru ovoga je važno, da se osigura njihova osnovna namena, kao kvalitetnih banja po ugledu na dobra iskustva u Evropi. Pri ovome, treba imati u vidu i zaštitu prava onih, koji su obezbedili sredstva za izgradnju, posebno RH centara.
Procenjujem da ova krizna godina, a verujem i naredna, nisu najpogodnije vreme za privatizaciju, kad su u pitanju RH centri. To ne isključuje mogućnost, da se, u određenim slučajevima, ukoliko se nađu kvalitetni partneri, na bazi prethodnih istraživanja, na selektivnoj osnovi, realizuje proces privatizacije.
Koja je domaća destinacija najprivlačnija za strana ulaganja ?
Postoji veći broj kvalitetnih destinacija, koje su označene i u pomenutoj strategiji, na bazi koje su rađeni i master planovi razvoja turizma, za 12 turističkih destinacija.
Oni su uglavnom vezani za planine (Kopaonik, Tara, Stara Planina, Zlatibor, Nova Varoš, Golija, Vlasina i druge), banjska turistička mesta (Sokobanja, Vrnjačka Banja i druge), Dunav i Podunjavlje, Fruška gora-Sremski Karlovci, i Palić.
U kom mestu u Srbiji se najbolje odmorite?
Bez ikakve dileme to je Zlatibor. Prvi put sam se odmarao na Zlatiboru, kao student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 1958. godine, u studentskom odmaralištu "Ratko Mitrović". Od tada, pa do danas, svake godine sam prvo, kao student, a zatim sa porodicom, proveo od dve do četiri nedelje na ovoj planini, koja je, bez ikakve dileme, prava oaza za odmor duše i tela.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 07.10.09.)