Solarne ploče iznad pojedinih useva mogu da povećaju prinose, ali i stvaranje električne energije

Solarne ploče i biljke mogu da postoje na istoj površini bez negativnih posledica, pokazao je eksperiment Univerziteta Arizone, konstatujući da ovakav sistem može da poveća prinose određenih vrsta, ali i da poveća efikasnost solarnih ploča.

Biljke zavise od sunca, da bi obavile proces fotosinteze, ali određene vrste pate na direktnom, jakom suncu, zbog čega je potrebno da se zaštite mrežama za zasenu. Greg Baron-Gaford (Greg Barron-Gafford) sa Univerziteta u Arizoni došao je na ideju da istraži šta će se desiti ukoliko mreže zameni pločama, koje solarnu energiju pretvaraju u električnu.

Eksperiment je sproveden u suvim područjima američkog jugozapada, gde inače nedostaje vode za navodnjavanje. Ideja je bila da senka, koju solarne ploče prave, snižava temperaturu tla, što smanjuje isparavanje.

Solarne ploče menjaju svoju efikasnost u odnosu na temperaturu. Što je manje sunca, manje je i električne energije koja se proizvodi. Međutim, i kada toplota pređe određenu gornju granicu, efikasnost se smanjuje. Ideja je da vegetacija ispod ploča snižava njihovu temperaturu i tako povećava efikasnost.

Za potrebe testiranja tim je postavio tri parcele: jednu samo sa solarnim pločama, jednu samo sa usevima i jednu sa kombinacijom oba. Sve tri parcele su na isti način navodnjavane, a merene su temperatura, vlažnost vazduha i vlažnost tla. Zasađen je čeri paradajz, halapenjo paprike i još jedna vrsta čili paprika svojstvena tom području.

Test je pokazao da je kombinacija ploča i useva izmenila temperature. Preko dana je temperatura vazduha u proseku bila niža za 1°C, ali i veća za 0,5°C preko noći. S druge strane, temperatura solarnih ploča je u proseku bila niža za čak 9°C zbog useva ispod njih. Vlažnost vazduha ispod ploča je bila veća, a zemlja se sporije sušila između navodnjavanja.

Što se tiče zasada, razlike su bile velike. Rast su računali kroz količinu ugljen-dioksida koji su biljke primile.

Za čili paprike ova stavka je bila veća za 33%. Efikasnost iskorišćavanja vode se nije promenila, tako da su koristile više vlage iz zemlje kako su rasle. Rod ovih paprika se utrostručio ispod solarnih ploča.

Halapenjo paprike su pokazale da im je nedostajalo sunce, pošto su primile 11% manje ugljen-dioksida ispod ploča. Međutim, efikasnost iskorišćavanja vode je prilično "skočila", pa su koristile 65% manje vode. Prinosi su bili manji nego inače, ali ne drastično.

Pobednik eksperimenta bio je čeri paradajz, koji je povećao usvajanje ugljen-dioksida za 65%, ali i efikasnost korišćenja vode za 65%. Prinosi su, na kraju, bili duplo veći za istu količinu potrošene vode.

Za solarne ploče je izračunato da je snižavanje temperature povećalo generisanje električne energije za 3% tokom letnjih meseci, što je u proseku 1% tokom cele godine.

Zaključak je da kombinacija solarnih ploča i useva ne može da funkcioniše u svim slučajevima. Neke vrste zahtevaju mašineriju za žetvu, koja nikako ne bi mogla da se provuče ispod ploča. Takođe, za ovaj test su ploče bile podignute na tri metra, što je više nego uobičajeno, pa predstavlja dodatni trošak.

Za neke vrste zasada, u nekim uslovima, ovakav sistem može da donese velike dobitke poljoprivrednicima. Istraživanje je pokazalo da je moguće da se uštedi voda, uštedi ili proda generisana električna energija, ali i da se radnicima na polju stvore prijatniji i bezbedniji uslovi za rad.