Turistički "kambek" Beograda

(Beograd)

Ekonomska kriza koja potresa svet, naterala je mnoge države da preispitaju svoje neiskorišćene privredne potencijale. Jedan od velikih, ali neiskorišćenih, potencijala Srbije kojim bi trebalo ozbiljno da se pozabavimo, svakako je turizam. Već je uloženo dosta napora da se narušeni imidž Srbije i Beograda popravi i da se vrate na mapu poželjnih turističkih destinacija.

Iako su pozitivni pomaci vidljivi i statistički merljivi ekonomski potencijal turizma je i dalje nedovoljno iskorišćen. Grad Beograd je prepoznao tu šansu i pre godinu dana pripremio Strategiju razvoja turizma kojom su definisani prioriteti i utvrđene turističke zone sa najvećim potencijalom među kojima se izdvajaju staro gradsko jezgro (Knez Mihailova, Beogradska tvrđava, Skadarlija, Kosančićev venac), zatim Avala, beogradske reke i priobalje (Dunav, Savska obala, Zemun i Gardoš) i Novi Beograd. Generalnim urbanistickim planom predviđeni su sadržaji koji su usko povezani sa povećanjem turističkog potencijala Beograda. Reč je o izgradnji hotela, ugostiteljskih objekata, biciklističkih staza, prodavnica suvenira, galerija... i tu je prepoznat ekonomski potencijal Avale, beogradskih reka i Novog Beograda. Staro gradsko jezgro ima razvijenu turističku ponudu koju sačinjavaju brojni hoteli, hosteli, pozorišta, galerije, muzeji, restorani, kafići, klubovi, kulturni centri i prodavnice, ali mu nedostaje bolja turistička signalizacija i kvalitetniji turistički informativni centar a nije rešeno ni pitanje lokacija za prodaju suvenira i rukotvorina zanatlija.

Novi Beograd sa modernim arhitektonskim konceptom kojim se mogu pohvaliti još samo dva grada u svetu, uz najekskluzivnije hotelske, trgovačke i poslovne kapacitete, mogao bi da bude veoma značajan segment turstičke ponude Beograda. Zahvaljujući Savi i Dunavu, ali i finansijskoj podršci Evropske komisije, mogli bismo da računamo na osnivanje Dunavskog biroa u Beogradu koji bi se bavio unapređenjem rečnih potencijala i unapređenjem saradnje sa drugim podunavskim gradovima. Sudeći prema rezultatima istraživanja koji su prethodili izradi Strategije razvoja turizma kao i prema najnovijim statističkim podacima, Beograd je pre svega poslovna i kongresno-konferencijska, pa tek onda i turistička destinacija. U prilog tome govori i podatak da čak 65 odsto gostiju čine poslovni ljudi, oko 15 odsto su posetioci sportskih događaja, a samo deset odsto su turisti.

Glavna prepreka razvoju kongresnog turizma su ograničeni smeštajni kapaciteti s obzirom na to da Beograd, u ovom trenutku, raspolaže sa oko 3.000 ležajeva u hotelima visoke kategorije. Kongresni, konferencijski i sajamski potencijali Beograda nisu mali i zato bi izgradnjom hotela visoke kategorije Beograd bio još konkurentniji u toj oblasti. Ekonomski efekti su poznati i merljivi - kongresi i konferencije traju između tri i pet dana, a svaki učesnik potroši u proseku oko 350 evra dnevno. Zato bi dobro osmišljenom reklamnom kampanjom trebalo povećati broj turista koji Beograd doživljavaju kao grad kulture, dobre zabave i provoda. Treba takođe podsetiti da grad Beograd ima više od 8.000 kulturnih događaja godišnje što ga svrstava u red najznačajnih kulutrnih centara Evrope. Beograd je domaćin značajnih muzičkih događaja i manifestacija koje bi treblo ravnopravno promovisati sa dobrom zabavom i provodom.

Svetska ekonomska kriza je, po mišljenju predstavnika evropskih turističkih asocijacija, dovela do promene ponašanja turista koji se sada opredeljuju za češća, ali kraća putovanja u trajanju od četiri do pet dana. Zato je orijentacija ka siti brejk turizmu velika šansa za Beograd. Šanse za razvoj tog vida turizma bile bi i veće kada bi bio rešen status Jata i omogućen dolazak lou kost kompanija. Taj vid avio prevoza, uz izgradnju kvalitetnih i jeftinijih smeštajnih kapaciteta, snažniju promociju kulturnih dešavanja, ali i organizaciju velikih sportskih događaja, kongresa i konferencija, omogućilo bi Beogradu da potvrdi titulu regionalnog lidera u turizmu.

Statistički podaci za prvih šest meseci ove godine govore da je Beograd, za razliku od drugih velikih gradova i uprkos ekonomskoj krizi, zabeležio blagi rast broja turista u odnosu na isti period prethodne godine. Povećan je i broj noćenja i to je dobra vest. Loša vest je da se napadima na francuske navijače i australijske turiste, kao i podgrejanom atmosferom zbog "Parade ponosa", šalje lošu slika o Beogradu koji bi neopravdano mogao da dobije etiketu nebezbednog grada. Pred tom opasnošću niko ne bi smeo da zatvara oči.

Autor teksta je Željko Ožegović, član Gradskog veća i panelista Danasove konferencije "Ekonomski potencijal industrije turizma u Srbiji".