Personalizovana medicina se okreće čoveku, ne prati samo bolest

Personalizovana medicina se trudi da prati čoveka sa određenom bolešću, umesto tradicionalne medicine koja je uglavnom imala za cilj da dijagnostifikuje bolest, a onda je i leči. Genetski testovi trebalo bi da se rade preventivno, ali ta vrsta medicine u Srbiji tek treba da se razvija, kazao je razgovoru za N1 internista dr Aleksandar Antović.

Šta je personalizovana medicina? Možemo li na osnovu DNK statusa našeg organizma znati kakve zdravstvene probleme imamo i na osnovu toga, uz konsultacije sa stručnjacima, određivati dalju dijagnostiku?

- Klasična medicina se uglavnom trudila da dijagnostikuje bolest, a onda da lečimo tu bolest. Ova medicina, samo joj ime kaže okrenuta je samom pacijentu. Ne posmatramo bolest kao zaseban entitet, vec kažemo - svaki čovek svoju bolest nosi na određen način. Često to bude ista terapija, ali ponekad, mora da se malo modifikuje da bi bila najbolja - kazao je Antović.

On kaže da je genetika razlog za naše različito ponašanje u odnosu na bolest.

- Veoma je jednostavno - to je naša genetika. Svako od nas nosi posebne gene, oni se ne razlikuju mnogo, 99% gena je manje-više isto. Ove razlike koje mi imamo, što pojavno, fizički, što psihički, spadaju u onaj jedan posto. Pa mi kažemo, radi se o varijacijama ili mutacijama.

Genetika se, objašnjava, razvila u poslednjih 20-tak godina.

- Ljudski genom je mapiran 1997. ili 1998. godine, i mi od tada pronalazimo šta koji gen radi i na šta utiče. I tada smo krenuli da pričamo o personalizovanoj medicini. Pioniri u ovoj medicini su SAD, oni su prvi mapirali genom. Jedan od primera je BRCA testiranje, koje je počelo pre 10, 12 godina... Ono pokazuje da li na primer, imate predispoziciju da dobijete rak dojke. I ukoliko se pokaže da imate mutaciju u tom genu, onda mi preporučimo određene mere koje ćemo primeniti kod vas - kaže Antović.

Javnost se sa ovim testom upoznala kada je holivudska glumica Andželina Džoli odlučila da na osnovu rezultata tih tetiranja, koji su pokazali visok rizik od oboljevanja od raka, odlučila da uradi obostranu mastektomiju, što je odluka koja je izazvala dosta polemika.

Rezultati testa, međutim, ne znače da ćete i oboleti od te bolesti, objašnjava Antović.

- Genetika utiče, ali nije sve u genetici. Imate tri stvari koje su bitne - jedna je genetika, druga je način života i treća okolnosti u kojima živite. Uzmimo, na primer, rak kože. Postoje geni koji izazivaju rak kože, ali ako živite u Švedskoj, retko ko će razviti rak kože. A opet, možete živeti u Australiji, ali ako nosite rukave, šešire, vodite računa, nećete dobiti rak - objašnjava Antović.

Prema njegovim rečima, personalizovana medicina podrazumeva genetske analize i to u dva prvaca - jedan pravac je ka bolestima, drugi je ka lekovima.

- Ta grana ka bolestima takođe ide u dva dela - dijagnostika i terapija. Pa je dijagnostika, recimo BRCA test, a onda i određena terapija. Drugi pravac je da napravimo specijalni lek baš za tu bolest. To se radi kod recimo, vakcina za određene tumore - dodao je.

Jednom urađene analize, kaže, važe za ceo život.

- Ono što je dobro, to je da su analize statične, većinu tih promena dobijamo na rođenju, te je jako mali broj promene s vremenom. Recimo, ako je čovek izložen većoj radijaciji, može da se očekuju neke mutacije - izjavio je internista.

Ove genetske testove je, dodaje, najbolje raditi preventivno.

- Na žalost, u Srbiji treba raditi još na toj preventivnoj medicini. Test se, inače, radi veoma lako, sa unutrašnje strane obraza uzmemo bris, pošaljemo u laboratoriju i za 2 do 4 nedelje dobijamo rezultat. Onda sednemo s pacijentom i rastumačimo mu šta smo dobili. I kažemo mu - nemoj te lekove da koristiš nikad, ili ako ih uzimaš, uzmi na taj i taj način i slično. I to važi za ceo život - rekao je Antović.

On je naveo primer da je u Nemačkoj video da ljudi kada odlučle da kumuju detetu, testiranje bude kao poklon.

- Jer kad uradite analize detetu, nema lutanja koji mi lek odgovara, koji ne, dovoljno je da lekar pogleda detetovu karticu i zna šta sme a šta ne sme. Takođe je moguće preporučiti zamenski lek - rekao je Antović.

On je naglasio da se za sada personalna analiza vrši na 300 lekova, ali da se očekuje da za par godina, ta lista bude i šira.