Svetislav Bulatović, jedan od osnivača kompanije EFT - Ukidanje monopola EPS-a dobro za građane

(Svetislav Bulatović)

Insistiranje na monopolističkom položaju EPS-a predstavlja kočnicu razvoja energetskog sektora u Srbiji. Monopol EPS-a štiti se nerealno niskom cenom električne energije, kojom se umanjuje pritisak inflacije i obezbeđuje socijalni mir. Cena tog neodrživog pristupa ogleda se u činjenici da naša državna elektroprivreda nije izgradila nijedan novi proizvodni kapacitet za više od dvadeset godina. Srbija je tako za relativno kratko vreme prešla put od regionalnog energetskog lidera do zemlje koja će postati zavisna od uvoza električne energije. To će građane i privredu dugoročno koštati više. U Srbiji, nažalost, ne postoji neophodan politički konsenzus kada je energetika u pitanju. Povećanje cene struje danas daće rezultate tek za sedam-osam godina. Vlast u Srbiji se često menja, ali nijedna nije voljna da vuče nepopularne, ali neophodne poteze koji bi energetici obezbedili normalan razvoj u dugom roku, kaže u razgovoru za "Politiku" dr Svetislav Bulatović, jedan od osnivača kompanije EFT.

Da li je restrukturisanje energetskog sistema i EPS-a ključ za novo investiranje i za odlučivanje o ceni električne energije?

Restrukturisanje EPS-a i stvaranje tržišnih uslova predstavlja ključ za dalji razvoj energetskog sektora. U trenutnim uslovima ozbiljne energetske kompanije koje hoće da grade nove elektrane u Srbiji suočiće se sa mnogo problema. Prvi problem je nepostojanje pravila igre, to jest neodgovarajućeg zakonskog okvira. Cena električne energije, o kojoj se puno priča, ne može da omogući da se investicija vrati u realnim okvirima. U energetici su ti okviri od 12 do 15 godina. Sa sadašnjom cenom električne energije u Srbiji niko se neće usuditi da investira, osim ako od države ne dobije garanciju da će svu proizvedenu električnu energiju ili deo te energije moći da izveze na tržišta gde može da je plasira po tržišnim uslovima. Ozbiljno je pitanje da li će u situaciji kada Srbija ide ka znatnom energetskom deficitu neko dozvoliti da se energija iz Srbije izvozi. Investitor mora da zna odgovor na to pitanje ili da dobije garancije da će se energija iz elektrane koju izgradi kupovati po tržišnim cenama. Dakle, tržište mora da postavi realnu cenu energije ako hoćemo da se u Srbiji grade nove elektrane.

Da li bi novo poskupljenje struje u uslovima nerestrukturisanog sistema bilo samo bacanje para i davanje mogućnosti EPS-u da taj novac dobijen od poskupljenja struje potroši za tekuće troškove?

Uspostavljanje tržišne cene električne energije je apsolutno neophodan, prvi korak. Postojanje tržišta i konkurencije je preduslov da se državna elektroprivreda uspešno restrukturiše, kakvom god se modelu privatizacije bude pristupilo. Kao što su pokazali mnogobrojni primeri u centralnoj Evropi, državnoj elektroprivredi, pre svega, treba omogućiti da posluje po tržišnim principima. Država kao većinski vlasnik rukovodstvu EPS-a treba da postavi jasan cilj. Ako taj cilj nije maksimalan profit, kao minimum treba da bude obezbeđivanje profita koji će EPS-u omogućiti da se dalje razvija i gradi nove kapacitete. Konkurencija će stvoriti neophodan pritisak na EPS da to preduzeće postane efikasnije, da umanji troškove i eliminiše rasipanje, nepotrebne gubitke električne energije, kao i da broj zaposlenih svede na optimalni nivo.

Šta za običnog građanina znači demonopolizacija tržišta i dovođenje novih investitora u Srbiju?

Kratkoročno, demonopolizacija podrazumeva inicijalno povećanje cene električne energije. Pre svega u industrijskom sektoru. Inače, nerealno jeftinu energiju koju plaća srpska industrija poslednjih godina dotiraju građani. Dugoročno, demonopolizacija znači da će građanima energija biti jeftinija, a usluge koje dobijaju od svojih prodavaca daleko kvalitetnije. Da bi omogućila progresivno stvaranje tržišta, a umanjila šok za industriju, država mora da pronađe ravnotežu u svojoj cenovnoj politici. Suština te ravnoteže jeste da se pronađe cena koja će stimulisati privredu da bude efikasnija, koja će obezbediti nove izvore električne energije da bi se ta privreda mogla dalje razvijati, a koja neće ugroziti životni standard građana. Paradoksalno je, ali nam trenutna ekonomska kriza pruža sjajnu priliku da relativno bezbolno napravimo najvažniji iskorak u tom pravcu.

Da li je neophodno privatizovati EPS i koji biste Vi model primenili?

Slažem se sa stavom da bi u trenutnim ekonomskim okolnostima bilo pogrešno privatizovati EPS. Kao i celokupnom energetskom sektoru, prvo je potrebno reformisati Elektroprivredu i omogućiti joj osnov za normalan razvoj. Na taj način država bi prihodovala mnogo više od eventualne prodaje EPS-a. Pravi pristup njegovoj privatizaciji je veoma ozbiljno pitanje i nema jednoznačan odgovor. Postoji nekoliko modela o kojima se razmišlja.

Jedan od njih je prodaja akcija EPS-a na berzi, kojima bi se generisao neophodan kapital za investicije u nove elektrane. Taj model je prihvatljiv, ali ima jednu značajnu manu – ne obezbeđuje veću efikasnost i konkurentnost EPS-a. Novac generisan prodajom akcija ponovo bi trošila neefikasna i nerestrukturisana Elektroprivreda. Drugi pristup je da Elektroprivreda pronađe jednog strateškog partnera, u obliku velike energetske kompanije. Prednost ovog modela jeste da obezbeđuje intenzivan razvoj EPS-a, ali je sa stanovišta monopola i interesa građana neprihvatljiv, jer bi se državni monopol zamenio privatnim. Postoji i treći model, a to je da se novi proizvodni kapaciteti grade u saradnji sa više strateških partnera. Elektroprivreda Srbije ovim modelom zadržava svoj dominantan položaj, a pri tom ukida monopol. Opredeljenje države da se novi kapaciteti u TENT-u i "Kolubari" rade sa različitim partnerima upućuje da je država blizu usvajanja ovog modela.

Od 1. januara tržišna cena struje

Rekli ste da je trenutna ekonomska kriza sjajna prilika da se što bezbolnije napravi značajna reforma u energetici?

Da, pre svega kad je reč o cenovnoj politici. Tržišna cena električne energije je usled trenutne ekonomske krize doživela najveći pad u istoriji. Sa preko 80 EUR po megavat-satu u novembru prošle godine, naglo se smanjila i danas je na nivou od oko 40 EUR. Poslednjih godina razlika između tržišne cene i cene po kojoj EPS prodaje energiju industriji u Srbiji bila je ogromna, u nekim trenucima čak 100%. Kao što su pokazali primeri Makedonije, Crne Gore, pa i Slovenije, u takvim okolnostima uvođenje tržišnih cena predstavljalo bi ogroman šok za industriju. U trenutnim okolnostima, takvog šoka ne bi bilo, a našoj industriji bi dalo dragoceno vreme da postane energetski efikasnija, efektivnija i sveukupno konkurentnija. Imajući u vidu da je potrošnja energije u Srbiji van domaćinstava u većini generisana od strane uslužnih delatnosti i komercijalnog sektora, rezon za ovakav potez je još jači. Za našu energetiku bilo bi delotvorno da od 1. januara sledeće godine svi osim domaćinstava i institucija poput škola i bolnica imaju obavezu da nabavljaju energiju po realnim, tržišnim cenama. Nadam se da država prepoznaje tu priliku i da je neće propustiti.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 23.09.09.)