Razvoj trgovine je ključan za razvoj srpske privrede

Republički zavod za statistiku nedavno je objavio da je promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u junu 2019. godine, u odnosu na jun 2018. godine, u tekućim cenama, veći za 11,2%, a u stalnim cenama za 10,1%. Ukoliko se uporede prvih šest meseci 2019. godine sa istim periodom 2018. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 11,1%, a u stalnim cenama za 8,5%. Takođe, Erste banka je u svojim analizama navela da je rast maloprodaje u februaru 2019. bio najbrži u poslednje gotovo tri godine.

Kada govorimo o rastu prometa, prvo što nam svima pada na pamet jeste konstantan rast elektronske trgovine, ipak moramo napomenuti da je njen uticaj na ove podatke manje značajan. Ovakvom rezultatu najviše su doprineli razvoj domaće industrije, direktne strane investicije, posebno investicije u oblasti maloprodaje. Dolazak Lidla nesumnjivo je doprineo tome da obim trgovine robe široke potrošnje dodatno poraste, kako u poslednjem kvartalu 2018, tako i u prvoj polovini 2019. godine.

Naravno, ovakavom rezultatu doprineli su i drugi veliki trgovnski lanci kao što su Delhaize, Univer-Export, Metro, DIS, Aman, Gomex, ali i sve bolje poslovanje Mercator-S, kao i cele Mercator Group-e, koja je u poslednje dve godine povećala EBITDA za više od 72%, odnosno sa 62,3 mil EUR na 107,5 mil EUR. Ovakvi pokazatelji su više svojstveni industrijama poput IT-a, ali za maloprodaju su oni veoma pozitivni, posebno kada uzmemo u obzir izazove sa kojima se ova kompanija suočava u poslednje dve godine. Na ovakve rezultate Mercator Group-e uticale su činjenice da je monetizacijom nekretnina uspela da snizi dug za gotovo 200 mil EUR, što je doprinelo tome da odnos neto duga i EBITDA, sa 14,1 bude snižen na ispod 6.

Kada se čuju ovi podaci, postavlja se pitanje kakve veze rezultati cele Mercator Group-e imaju sa maloprodajom u Srbiji. Tačno je da ti rezultati govore u prilog stabilizacije poslovanja Mercator Group-e, ali se pokazalo da u isto vreme stvaraju i dobru platformu za nova ulaganja u Srbiju. Nedavno je Maksim Poletajev, predsednik upravnog odbora Fortenova Group-e, najavio plan za jačanje kompanije Mercator-S u Srbiji, a iz Ljubljane najavljuju dalja ulaganja u razvoj logistike u Srbiji, kao i dalju monetizaciju nekretnina.

Na kraju, treba postaviti pitanje - zašto je razvoj trgovinskih lanaca značajan za Srbiju? Razvoj privrede teško se može zamisliti bez razvoja industrije prerade. Da bi domaće kompanije iz tog segmenta postale snažne na srpskom tržištu, a možda i na inostranom, moraju da imaju podršku domaćih trgovinskih lanaca. Jedno bez drugog se ne može razvijati. Ako tome dodamo i podatak da sektor prerađivačke industrije i sektor trgovine zajednički čine oko 25% bruto društvenog proizvoda Srbije, onda i ne treba dalje pojašnjavati koliko su ove dve grane privrede značajne za razvoj ekonomije Srbije i, generalno, podizanje standarda svih građana. Zato je veoma ohrabrujuća i činjenica da je novi Zakon o trgovini predvideo mogućnost podsticajnih mera za trgovce, što će omogućiti da se maloprodaja dalje razvija u skladu sa Strategijom razvoja trgovine Republike Srbije.

Autor: Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS