Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Prva banka semena u Srbiji otvorena u mioničkom selu Paštrić
Izvor: Beta
Utorak, 23.07.2019.
11:09
Utorak, 23.07.2019.
11:09
Komentari
(Foto: id-art/shutterstock.com)
Plan je da se ovakve banke semena pokrenu u svakom regionu Srbije, što će istovremeno obezbediti očuvanje lokalnog biodiverziteta i veću zaradu poljoprivrednicima, jer se takvi proizvodi zbog svoje specifične arome više vrednuju na tržištu, prenosi magazin.
Banku semena u mioničkom kraju, bogatom starim stablima voća, posebno jabuka, krušaka i šljiva, osnovao je lokalni ekološki pokret "Okvir života" uz finansijsku podršku organizacija ORCA iz Beograda i Nacionalne koalicije za decentralizaciju Niša. Ona se razlikuje od drugih banaka semena po tome što nije usmerena samo na sakupljanje i skladištenje semena.
Stručnjaci u ovoj ustanovi konzerviraju, revitalizuju i čuvaju lokalne varijetete voća, povrća i žitarica.
- Materijal kojim u određenom trenutku raspolažemo dostupan je svim poljoprivrednicima mioničkog kraja, posebno onima koji su se opredelili za organsku proizvodnju. Razmena je besplatna i svaki klijent je u obavezi da nam vrati manji deo semena, a ostalo može da zadrži - rekla je za "Biznis i finansije" koordinatorka tog projekta, biolog Ivana Petrović.
Trenutno, kako je navela, "zaviruju u bašte" i popisuju stare sorte, a postoji i interesovanje da se banka ili biblioteka semena osnuje i u drugim regionima.
Cilj je da se umnoži materijal kojim banka raspolaže, a kako svaka poljoprivredna kultura ima svoje specifičnosti u sakupljanju, skladištenju i setvi, poljoprivrednicima je omogućeno da se međusobno povezuju i razmenjuju znanja potrebna za njihovo uzgajanje.
Stručna podrška je neophodna, kako je dodala, i zato što poljoprivrednici mogu ponekad pogrešno procene da li neku vrstu vredi uzgajati.
To je, na primer, bio slučaj sa lokalnom podvrstom pšenice u Turskoj, koja je skoro izumrla, jer u prinosima nije bila konkurentna drugim sortama, ali osamdesetih godina prošlog veka je utvrđeno da je otporna na niz patogena i da uzgajivači od nje mogu da ostvare dobru zaradu.
- Tako je i bilo i kod nas. Za lobodu koja podseća na spanać i mahunarke bob i bamiju, retko ko je čuo i gotovo je nemoguće pronaći te biljke na našim pijacama. Povrće je ugroženije, jer su to uglavnom jednogodišnje biljke, stabla su stara i ostajemo bez materijala ako ga ne čuvamo svake godine - upozorila je Petrović.
Ona je podsetila da je od nekadašnjih 7.000 vrsta jestivog bilja, sada 75% svetske proizvodnje hrane zavisi od 12 vrsta biljaka i pet vrsta životinja, pri čemu kukuruz, pirinač i pšenica dominiraju u ljudskoj ishrani.
A stare sorte, navela je, osim što obezbeđuju raznovrsnost, imaju i tu prednost da su otpornije i za njihovo održavanje nisu potrebne "infuzije" u vidu velikih količina pesticida, a manja su i ulaganja za đubrenje i navodnjavanje.
Ona smatra i da bi mala gazdinstva u Srbiji trebalo da gaje specifične vrste, "jer one donose bolju zaradu ne samo u poljopriverdi već i u drugim privrednim granama, kao što je turizam".
- Novi trend u turizmu su neistražene male sredine, njihova tradicija i domaći specijaliteti. Lenja pita za strance je privlačnija od industrijske čokolade i upravo to treba da im ponudimo - poručila je Petrović.
Ona je zato pozvala sve poljoprivrednike koji uzgajaju stare sorte da se jave na e-mail adresu - okvirzivotaŽgmail.com i da se pridruže inicijativi.
U Srbiji je za ovu oblast nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u njen razvoj aktivno su uključeni i naučni instituti, poput Institututa za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Ovaj institut raspolaže zavidnom kolekcijom semena autohtonih biljnih vrsta, a Odeljenje za suncokret održava banku gena i za potrebe FAO.
Magazin "Biznis i finansije" podseća i da je Svetska banka hrane "Global Seed Vault" u Svaldbardu u Norveškoj, kojom upravlja Nordijski centar za genetske resurse "NordGen", prošle godine obeležila deceniju poslovanja sa više od milion vrsta semena poljoprivrednih kultura iz celog sveta, uključujući i Srbiju.
Predstavnik te intsitucije Asmund Asdal za "Biznis i finasije" je rekao da je prema proceni Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), raznolikost useva od 1900. godine smanjena za oko 75% i da su mnoge sorte nestale jer su poljoprivrednici prešli na proizvodnju novih sorti voća, povrća i žitarica.
- Seme može da bude uništeno i zbog rata i sukoba, prirodnih katastrofa ili lošeg upravljanja poljoprivredom - dodao je Asdal za "Biznis i finansije" i istakao da niko u svetu ne može da ustanovi koliku je čovečanstvo štetu pretrpelo u hrani i novcu zbog izumiranja poljoprivrednih biljnih vrsta.
Prema njegovim rečima, ova vrsta računice se ne može izvesti čak ni na godišnjem nivou, ali upozorava da "gubitak genetskih resursa predstavlja i potencijalni gubitak buduće proizvodnje hrane i gubitak prihoda".
Firme:
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Orca Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama Beograd
Ekološki pokret Okvir života
Tagovi:
Banka semena i gena Zrno Paštrić
Paštrić MionicaNacionalna koalicija za decentralizaciju Niša
Svetska banka hrane Global Seed Vault
banka semena u Srbiji
gajenje starih sorti voća
gajenje starih sorti povrća
Ivana Petrović
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.