Kineski povrtnjaci na poljima nadomak Žitorađe - povrće poreklom iz Kine za kvantaške pijace i kineske restorane

Na potesu oko reke Toplice, od Prokuplja do ušća u Južnu Moravu, umesto nekadašnjih žitnih polja, uzdižu se veštačka brdašca i plastične folije, pod kojima "gastarbajteri" iz Kine gaje egzotično povrće iz svoje postojbine.

"Prvo što mi se u Srbiji dopalo bilo je – zemlja", kaže Kinez Co Vitajan za "Politiku", dok zajedno hodamo poljem pod plastenicima, koje su tu, nadomak Žitorađe, podigli on i njegovi zemljaci. Najpre su im 6,5 hektara u najam izdali braća Svetislav i Branislav Đorđević, a primer je sledilo još nekoliko Žitorađana, pa su tako usred Dobriča, kako se naziva područje sa obe strane reke Toplice, od Prokuplja do ušća u Južnu Moravu, nikli kineski povrtnjaci. Tu, gde su nekada bila nepregledna žitna polja, sada se uzdižu plastenici. Ne bez simbolike, prizor upotpunjavaju i konture napuštenih i zakorovljenih hala jedne od fabrika Elektronske industrije Niš, koje su u neposrednoj blizini.

I tlo je ovde prilagođeno kineskom načinu gajenja povrća: najpre su sa severne strane podignuta zemljana uzvišenja, viša od pet metara. Na ta brdašca se naslanjaju metalni nosači na koje je složeno još nekoliko redova bala slame. Prema južnoj strani je razapeta plastična folija.

– Pri gajenju povrća ne koristimo nikakvo dodatno grejanje – kaže nam nadzornik Co Vitajan, dok prolazimo kroz ulaz u plastenik, koji je ozidan kroz sloj zemlje sa severne strane.

A tamo, do unedogled, pružaju se redovi kod nas odomaćenog povrća, poput paradajza, plavog patlidžana, kelja, ali i onog poreklom sa Dalekog istoka. Sa neskrivenim ponosom Co nam pokazuje krastavce, koji dostižu i metar dužine. Pored već čuvenog kineskog kupusa, pažnju nam privlači boranija uzanih ali izuzetno dugačkih mahuna, pa džinovske tikvice, ljubičaste paprike, salate egzotičnog izgleda, lubenice koje vise na pritkama, zelenih i žutih kora, koje su dovitljivi kineski povrtari povezali plastičnim kesama da ne bi od težine popadale, pa nešto što liči na naš celer, ali ima sasvim drugi miris...

– To zalata. To tikua – trudi se da nas u ovo carstvo uputi naš predusretljivi vodič, izvinjavajući se što još ne govori dobro srpski. Gazda Li, kako oslovljavaju vlasnika ove "fabrike povrća", tog dana je bio službeno odsutan sa imanja. Za njega kažu da je baš dobro savladao naš jezik, a kako vidimo, ni povrtarski biznis mu nije nepoznanica. Ranije je imao plastenike u Brestovcu kod Leskovca, ali je ta lokacija napuštena, jer su Pusta reka i Jablanica plavile polja.

Pitamo Coa šta rade sa ovolikim povrćem, pogotovo onim koje na našim trpezama još nije odomaćeno. Objašnjava nam da rod iz plastenika uglavnom prodaju na kvantaškim pijacama u Leskovcu, Nišu i Beogradu. U tim gradovima su i najveće kineske kolonije u Srbiji, pa njihovi zemljaci rado kupuju "ukuse zavičaja". Naravno, tu pazare i vlasnici brojnih kineskih restorana.

– Kinezi ponešto od svojih proizvoda iznesu i na ovdašnju pijacu, ljudi uglavnom kupuju povrće koje odranije znaju, ali uzmu da probaju i ovo njihovo, iz radoznalosti – kaže nam pomenuti Svetislav Đorđević, jedan od meštana, koji je kineskim povrtarima dao u najam svoju parcelu.

– Izuzetno su radni, pošteni i prijatni ljudi. Sve su ovo sami uradili, pa i bunare iskopali, razveli vodu, neumorni su. Ne bih se kajao ni da sam im zemlju dao džabe. Inače, ugovor smo sklopili na 10 godina, za 600 EUR godišnje po hektaru. Ja sam zadovoljan, mogu da plaćam porez, a i zemlja se neće zaparložiti, što bi bila i najveća šteta – ističe Svetislav.

A sva ova polja pod plastenicima obrađuje svega petnaestak radnika. Deo njih zatičemo u maloj kineskoj koloniji na periferiji Žitorađe. Kažu da su se ovde već odomaćili. Bez ustezanja pristaju na fotografisanje i razgovor sa reporterom "Politike" i našim vodičem Ljubišom Miloševićem, hroničarom Dobriča i ovdašnjim sudijom za prekršaje:

– Ja sam mislio da neće sa mnom da razgovaraju, jer sam neke od njih morao da kaznim zbog isteka dozvole boravaka u Srbiji. Ali, vidim, oni mi to nisu uzeli za zlo – kaže Milošević, dok nadzornik gazda Lijevog imanja Co Vitajan potvrdno klima glavom, držeći za goste pripremljene kese sa primercima egzotičnih vrsta "zalata".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 15.09.09.)