NavMenu

Lista 500 najuspešnijih kompanija - po prihodu veliki, ali gubitaši

Izvor: Politika Utorak, 15.09.2009. 08:49
Komentari
Podeli

Na listi 500 najuspešnijih kompanija u centralnoj Evropi na osnovu prihoda u 2008. godini našlo se šest srpskih kompanija, objavila je revizorska kompanija "Deloitte". "Naftna industrija Srbije" je sa prihodom od 3,7 mlrd EUR rangirana na 28. mestu, Elektroprivreda Srbije je na 96. mestu, a na listi su još i "Delta maxi" na 101. mestu, PTT "Srbija" na 125, "U.S. Steel" na 183. mestu i "Srbijagas" na 287. mestu.

Iste kompanije iz Srbije bile su uključene i na prethodnu rang-listu, samo što je "Telekom" ranije bio posebno rangiran, a sada su njegovi prihodi uključeni u konsolidovani račun PTT-a. Udeo Srbije u broju kompanija na listi je 1,2%, a srpske firme u ukupnom iznosu prihoda kompanija sa liste učestvuju sa 1,5%.

Prema rečima ekonomista, ovo "Deloitte" rangiranje ne govori mnogo, a pogotovu ne ono što je najbitnije o kompanijama.

– Kriterijum za ovo rangiranje bio je samo visina ukupnog prihoda, ali je bitno da li je kompanija ostvarila profit ili gubitak – ukazuje Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

– Kada je reč o rangiranim kompanijama iz Srbije, od šest među 500 najvećih u regionu po ukupnom prihodu, četiri su javna preduzeća, a većina od njih je ostvarila gubitke u 2008.

Na primer, samo Elektroprivreda Srbije je prošle godine imala gubitak od 25,7 milijardi dinara, zatim NIS je zabeležio manjak od osam milijardi dinara, a gubitak je imao i "Srbijagas".

Đogović kaže da ako je neko preduzeće ostvarilo gubitak, ono ne može uopšte biti rangirano na nekoj top-listi, osim na listi gubitaša.

– Naša javna preuzeća moraju da se restrukturiraju da bi poslovala pozitivno i bila rangirana – naglašava naš sagovornik. – A njihovo pozitivno poslovanje se žrtvuje kako bi se nerealno niskim cenama njihovih usluga obezbeđivao socijalni mir, a služe i za zapošljavanje pripadnika partija. Zato je neophodno da se iz njih odstrani država i da njima upravljaju menadžeri.

Inače, "Deloitte" je rangirao i 50 banaka u centralnoj Evropi po visini aktive, ali među njima nema nijedne iz Srbije, dok se na listi najvećih osiguravajućih društava nalaze "Dunav osiguranje" iz Beograda na 46. mestu i DDOR Novi Sad na 50. mestu.

Na prvom mestu liste banaka nalazi se mađarska OTP banka, a na listi osiguravajućih društava poljski PZU.

Na rezultate poslovanja najviše je uticala svetska ekonomska kriza, tako da je 76% analiziranih kompanija imalo pad prihoda, ukazao je direktor sektora za finansijsko savetovanje u "Deloitte" Darko Stanisavić.

On je dodao da prvih 10 mesta na rang-listi najvećih kompanija u centralnoj Evropi zauzimaju kompanije iz sektora energetike – 151, njih 149 se bavi trgovinom robom široke potrošnje, a 114 je iz proizvodnog sektora.

Na prvom mestu je, kao i prošle godine, poljska naftna kompanija PKN Orlen, a za njom slede mađarski "Mol" i ukrajinski "Metinvest", rečeno je na predstavljanju liste. Kako je navedeno, najveći broj kompanija je iz Poljske, zahvaljujući tome što u toj zemlji nije bilo recesije.

Na listi ima 187 kompanija iz te zemlje, što je 37% ukupnog broja kompanija na listi, Češka ima 69 kompanija na listi, a za njima slede mađarske, ukrajinske i rumunske firme.

Od zemalja nekadašnje Jugoslavije najzastupljenija je Slovenija sa 22 firme na listi, od kojih je najbolje plasiran "Petrol" na 41. mestu, dok je "Mercator" na 46. mestu.

Od 11 kompanija iz Hrvatske, na najboljoj 25. poziciji je "Agrokor", a zatim INA na 27. mestu.

Jedina makedonska kompanija koja se našla na listi je Rafinerija nafte OKTA, na 344. mestu, dok kompanije iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine nisu plasirane na listi 500 najuspešnijih u regionu.

"Deloitte" je rangirao kompanije u saradnji sa časopisom "Biznis i finansije".

Glavna urednica tog časopisa Milica Kostić istakla je da je za srpske vlasti zabrinjavajući podatak da najbolje rangirane kompanije iz Srbije uglavnom posluju u granicama Srbije, kao i da su veći uspeh postigle kompanije iz zemalja nekadašnje Jugoslavije koje su na početku tranzicije imale slabije ekonomije nego Srbija.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 15.09.09.)


Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.