Eko-taksa u avio saobraćaju izaziva brojna negodovanja

Aviokompanije, udruženja i organizacije oštro negoduju zbog uvođenja novog nameta za avio saobraćaj pod izgovorom brige za životnu sredinu.

Francuska je prva koja je uvela novu ekološku taksu za aviokompanije koje obavljaju letove iz ove zemlje.

Od naredne godine sve aviokompanije će morati da plaćaju eko-taksu za letove iz Francuske. Taksa se neće naplaćivati za dolazne letove. Iznos takse će zavisiti od vrste karte. Najmanja će biti za kartu u ekonomskoj klasi do Francuske i Evropske unije (1,5 EUR), a najskuplja za biznis klasu u interkontinentalnom saobraćaju (i do 18 EUR).

Predstavnici francuskih vlasti koji pravdaju uvođenje ove takse tvrde da će njenom primenom godišnje biti skupljeno 180 mil EUR i obećavaju da će taj novac biti utrošen na zaštitu životne sredine.

Građani im sa druge strane ne veruju i smatraju da će se novac trošiti nenamenski.

Učesnici u avio saobraćaju su žestoko protiv uvođenja eko takse. Prvo se usprotivila francuska nacionalna aviokompanija Air France, koju će ova taksa najviše pogoditi s obzirom na to da ova kompanija obavlja najviše letove iz Francuske. Zbog takse će, tvrde u Air France-u, gubiti i do 60 mil EUR godišnje, a indirektno i mnogo više jer će im zbog povećanje cena karata dodatno biti narušena konkurentnost u odnosu na kompanije iz drugih zemalja koje ne plaćaju ovu taksu.

O uvođenju takse raspravlja se i Holandiji i Belgiji, a postoji predlog Evropskoj komisiji da se taksa uvede na nivou cele Evrope.

Udruženje najvećih evropskih aviokompanija Airlines For Europe (A4E) se žestoko usprotivilo uvođenju ekološke takse. Majkl O’Liri, generalni direktor Ryanair-a i predsedavajući A4E je rekao da jedino evropske aviokompanije plaćaju ekološke takse što ih stavlja u nepravedan položaj u odnosu na kompanije van Evrope.

On takođe podseća da aviokompanije već odavno plaćaju takse za zaštiti životne sredine. Prema procenama stručnjaka u ovom sektoru privrede, ove godine će biti naplaćeno preko 5 mlrd EUR na ime raznih eko-taksi koje su već na snazi, ukljućujući i Evropsku šemu trgovine kvotama emisije štetnih gasova (ETS) koja će samostalno prikupiti preko 590 mil EUR što je povećanje od skoro 60% u odnosu na godinu dana ranije.

O’Liriju nije jasno kako to da evropski zakonodavci ignorišu činjenicu da aviokompanije već plaćaju takse i to čak ističu kao prvi razlog za uvođenje takse. Ministarka saobraćaja u Vladi Francuske Elizabet Borne je čak izjavila da je napokon došlo vreme da i aviokompanije plate za to što zagađuju životnu sredinu.

Osim što se ignoriše činjenica da se taksa već odavno plaća, takođe se zanemaruje i to da je avio saobraćaj samo mali zagađivač životne sredine. Međunarodna asocijacija vazdušnog saobraćaja, IATA, se takođe veoma žestoko usprotivila uvođenju novog nameta.

Direktor IATA-e, Aleksandar Žunijak je nedavno izjavio da je vreme da se prestane sa napadima na avio saobraćaj i tvrdnjama da je on glavni zagađivač životne sredine i emiter štetnih gasova, kada on proizvodi tek 2,5% ukupnog zagađenja. Žunijak se pita šta je sa onima koji proizvode preostalih 97,5% kada će oni biti suočeni sa svojim posledicama.

Iz IATA-e se podseća javnost i da evropske aviokompanije samostalno rade na zaštiti životne sredine, pokrenuvši inicijativu CORSIA, koja ima za cilj da se smanji emisija štetnih gasova i podstaknu kompanije da koriste nova, alternativna bio-goriva i efikasnije avione.

Interesantno je da je od svih zagađivača, upravo avio saobraćaj najviše uradio na smanjenju zagađenja gledano istorijski. Od 1990. aviokompanije su smanjile količinu emisije štetnih gasova po putnika za 50%.

U isto vreme avio saobraćaj značajno pomaže da se smanje drugi još opasniji vidovi saobraćaja i na taj način indirektno utiče na smanjenje zagađenja.

Stručnjaci takođe smatraju i da je nova eko-taksa veoma pogrešan način da se zaštiti životna sredina. Zakonodavci bi trebalo da selektivno naplaćuju taksu i da se oni koji prozvode više štetnih gasova plaćaju više, dok oni koji smanjuju emisiju plaćaju manje. Umesto da avio saobraćaju bude naplaćena taksa, treba mu dati finansijski podsticaj da izvrši prelazak na nova, zdravija goriva, smatraju stručnjaci.