Toplane u Srbiji prelaze na biomasu, uskoro tenderi u Priboju i Malom Zvorniku - Projekat Ministarstva rudarstva i energetike od 26,75 mil EUR

Ministarstvo rudarstva i energetike je 2018. godine započelo realizaciju dugo pripremanog projekta: Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije – razvoj tržišta biomase. Ovaj projekat ima za cilj da što više gradskih toplana u Republici Srbiji pređe sa korišćenja fosilnih energenata (mazuta, uglja, lož ulja) na korišćenje biomase ili termalne energije kao energenta, rekao je za eKapiju Miloš Banjac, pomoćnik ministra za OIE i energetsku efikasnost.

- Ugovor o kreditu sa Nemačkom razvojnom bankom za Prvu fazu projekta je potpisan u junu 2018 godine. Ukupan iznos finansiranja je 26,75 mil EUR, od čega je kredit 20 mil EUR, odobren od strane KfW banke, a preostalih 6,75 mil EUR, su donacije koje su obezbedile KfW banka u iznosu od 2 mil EUR i SECO 4,75 mil EUR - rekao je Banjac za eKapiju.

On je naveo da su trenutno najbliži realizaciji projekta toplane u Priboju, Malom Zvorniku, Prijepolju, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Majdanpeku i Bajinoj Bašti.

- U toku je priprema tendera za nabavku opreme i izvođenje radova u Priboju i Malom Zvorniku, ukupne snage oko 9 MW. Planirano je da izgradnja ove dve toplane počne 2020. godine. U toku je i izrada dokumentacije za izgradnju novih toplana na biomasu i priključenje na daljinski sistem grejanja u Novom Pazaru, Prijepolju i Novoj Varoši - kaže Banjac.

Prve javne nabavke na projektu "Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije – razvoj tržišta biomase", planirane su za septembar 2019. godine, a prema planu, kako navodi Banjac, izgradnja toplana na biomasu biće završena 2022. godine u Priboju i Malom Zvorniku, a 2023 godine za ostale tri toplane.

Banjac navodi i da je upravo završen projekat koji je Program Ujedinjenih nacija realizovao u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, a koji je imao za cilj razvoj tržišta biomase.

- Ukupno šest biogasnih elektrana, sa ukupno 1,6 mil USD bespovratnih sredstava, bilo je direktno podržano ovim projektom. Odgovarajućim podsticajnim merama i realizacijom ovog projekta kapaciteti biogasnih postrojenja su u poslednje četiri godine višestruko uvećani. Trenutno, status povlašćenog proizvođača ima čak 17 biogasnih elektrana ukupnog kapaciteta 17,5 MW, dok je u izgradnji čak 23 postrojenja ukupne snage 22,2 MW - navodi Banjac.

Podestimo, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima sprovodi projekat države za finansiranje grejanja u gradovima i opštinama na biomasu, a sredstva su obezbeđena iz budžeta RS. Gradovi i opštine koje učestvuju u ovom projektu mogu 2019. i 2020. godine očekivati toplane na biomasu, a opširnije o ovom projektu čitajte u posebnoj vesti.

Prema Strategiji razvoja energetike, koja je usvojena 2015. godine, ukupan raspoloživ tehnički potencijal biomase je procenjen na 3,4 miliona tona ekvivalentne nafte (Mten). Srbija godišnje potroši oko 1,1 Mten, najviše za grejanje domaćinstava.

- Najnovije studije, koje uzimaju u obzir konkurentne tehnologije koje takođe koriste biomasu za neenergetske potrebe, kao i realne mogućnosti prikupljanja i skladištenja biomase, pokazuju da je iskoristiv potencijal biomase nešto niži i iznosi oko 2,1 Mten. Poređenja radi, Srbija godišnje potroši oko 3,2 Mten električne energije od čega oko 0,9 Mten iz obnovljivih izvora kao što su velike i male hidroelektrane, biogasna postrojenja, solarne i vetroelektrane - rekao je pomoćnik ministra.

U cilju još većeg iskorišćenja biomase najveća šansa leži u njenom efikasnijem korišćenju na nivou domaćinstava, kaže Banjac.

- To se ostvaruje boljom organizacijom u procesu nabavke i skladištenja biomase (sušenjem), kao i postepenim uvođenjem sve efikasnijih peći koje koriste biomasu. Time se omogućava da i bez povećanja obima same potrošnje biomase veći broj potrošača može koristiti trenutno raspoložive količine biomase na tržištu umesto fosilnih energenata. Za veću potrošnju biomase ključna je stalna promocija ovog energenta koji je i bez podsticaja konkurentan drugim izvorima energije. Praktično, ne samo da je čistije već je i jeftinije grejati se na biomasu, nego na lož ulje, mazut, ugalj ili prirodni gas - navodi.

Kao i svi drugi obnovljivi izvori energije, upotreba biomase značajno doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine.

- To je svakako osnovni razlog zašto treba da koristimo biomasu kao energent. Pored toga veoma je važno istaći korišćenje biomase u procesu kreiranja novih radnih mesta i to na svim nivoima obrazovanja. U odnosu na sve druge vidove obnovljivih izvora energije upotreba biomase je apsolutni lider po ovom pitanju. Najmanja je uvozna zavisnost, a najveće angažovanje ljudskih resursa u odnosu na sve druge tehnologije u energetici - zaključio je Banjac.