Repol iz Valjeva gradi novi pogon za reciklažu otpada - U planu dupliranje kapaciteta proizvodnje

Kompanija Repol iz Valjeva koja se bavi zbrinjavanjem i tretmanom neopasnog, čistog polimernog otpada, u oktobru ove godine kreće sa izgradnjom novog objekta za proizvodnju regranulata, čime će značajno povećati kapacitet svoje proizvodnje.

Naime, planirani pogon u Valjevu, koji je namenjen za proizvodnju, poslovne funkcije, kao i skladištenje i logistiku ima predviđenu površinu od 4.025m2. Kako je rečeno za naš portal, sa projektnim biroom Valjevoplan već imaju ugovor za izradu projektne dokumentacije, kao i kontakte i ponude nekoliko izvođača radova, te čekaju na početak realizacije investicije i to u oktobru ove godine, nakon odabira najpovoljnijeg ponuđača.

Kompanija Repol je sredstva za ovu investiciju vrednu 62.500.000 dinara dobila od Fonda za razvoj Republike Srbije, kroz program kredita za podsticanje preduzetništva.

Dejan Micić, direktor kompanije, po struci inženjer tehnologije, za naš portal kaže da je cilj kompanije da izvrši preseljenje proizvodnje, skladištenje i logistiku sa sadašnje lokacije gde su u zakupu, zbog čega Repol ulazi u izgradnju sopstvenog, energetski efikasnog proizvodnog prostora.

- U taj prostor bismo odmah prebacili postojeće dve Erema linije i drugu opremu koju imamo, to jest svu sadašnju proizvodnju i omogućili da za okvirno 2 do 3 godine imamo nabavku nove linije i dalji razvoj, kao i priključenje na aktuelnu trafostanicu od 35 MW za novu Industrijsku zonu.

Kako je Micić istakao za eKapiju, ovim pogonom povećaće i kapacitet proizvodnje, koja je sa dodatnom linijom u Valjevu i novim pogonom u Vršcu, tokom 2018. već povećana za oko 50%.

- Repol je nastavio sa intenzivnim razvojem. Pustili smo u rad novu Erema Intarema 1108 TVE plus liniju u Valjevu krajem juna 2018. Takođe, krenuo je sa radom pogon Repol PJ u Vršcu. Tako je kapacitet regranulacije sa postojećih 300 tona povećan na 500 tona u Valjevu, a sa Vršcem to iznosi 600 tona mesečno. Ovaj poslovno proizvodni objekat koji modularno gradimo imaće svu potrebnu infrastrukturu za dupliranje proizvodnje, to jest da sa sadašnjih potencijalnih 500-600 tona odemo na oko 1.200 tona mesečno – kaže Micić.

Takođe, dodao je da pored novog objekta, Repol ima lokaciju u Valjevu veličine od oko 2 ha te da je i tu je moguće modularno izgraditi još jednu ovakvu halu i dokupiti zemljišnu parcelu koja bude neophodna.

Kada je u pitanju proizvodnja regranulata, Micić kaže da regranulati mogu da menjaju znatno skuplje originalne granulate.

- Jasno je da proizvodnja originalnog granulata troši nepovratno fosilna goriva, veliku količinu električne energije ali i zagađuje okolinu, dok je reciklaža ili regranulacija samo pretvaranje oblika u kojima se polimer sada koristi u oblik regenerata ili regranulata u kojem se može ponovo koristiti.

Iako je, trenutno, kako dodaje, ekonomski neisplativo baviti se nekim segmentima reciklaže, poput sakupljanja i transporta, te pranjem i regranulacijom post consum folija, Repol bi, ipak, mogao da razvije, sam ili u partnerstvu sa nekim, projekat pranja i regranulacije post consum ambalažne folije.

- Cene gotovih proizvoda kao što su građevinska folija i kese za smeće su veoma pale, a imamo i hiperprodukciju takvih regranulata u EU koji se prelivaju i u Srbiju. Činjenica je da Repol ima dovoljno stručnog znanja i poslovnih konekcija u EU i mogao bi da razvije, sam ili u partnerstvu sa nekim, projekat pranja i regranulacije post consum ambalažne folije. Ali to sam po sebi nije ekonomski održiv projekat, već zahteva subvencije.

On dodaje da računaju i na mogućnost dobijanja bespovratnih sredstava iz oblasti zaštite životne sredine jer je Srbija na putu ka EU i u tom poglavlju će biti najviše investicija i bespovratnih sredstava.

- Mogu da navedem primer bugarskih i rumuskih firmi koje su uporedive sa Repolom i koje su dobile po 70% bespovratnih sredstava za kupovinu opreme ili ipak Hrvatske koje dobijaju 50% kroz razne oblike iz EU fondova.

Kompanija Repol poseduje i dve energetski efikasne Erema Intarema linije sa Eco Save konceptom, koje donosi uštedu od 10% energije i smanjeni sadržaj CO2 u odnosu na prethodne verzije Erema linija.

- Sa linijom koju posedujemo - Intarema 1108 TVE plus Eco Save, projekcija je da se kroz rad u tri smene, sa 42.000 sati godišnje i regranulaciju od oko 1.500 tona godišnje, ostvari ušteda od 367.500 kwh i smanji emisija CO2 od 228 tona - rekao je Micić

On je istakao da firma kontinuirano izvozi svake godine direktno svojim kupcima u Ex-Yu zemlje ili u EU, direktno ili preko srpskih firmi. U 2018. godini, direktan izvoz kupcima u Bosni i Hercegovini, Italiji i Češkoj bio je vredan 327.869 EUR.