Terazijska terasa - beogradsko ruglo iz tri dela

Terazijska terasa, centralna gradska vizura, godinama je zapuštena, a kako stvari stoje, neće još dugo biti uređana. Iako se gradonačelnik Dragan Đilas potrudio da bar deo bude "uljuđen" pred Univerzijadu, njegova najava da će park biti rekonstruisan ove jeseni, očigledno neće biti ostvarena.

Stanje u kojem se ovaj prostor danas nalazi može se nazvati - "ruglo u tri dela". Najgori njegov deo je u korovu, a ograđen je narandžastom plastičnom ogradom, uz takozvanu "Karićevu zgradu". To je plac za koji niko sa sigurnošću ne može da kaže ko njime gazduje, kad će i da li biti završena davno započeta zgrada u Prizrenskoj ili će Grad oduzeti lokaciju investitoru jer je nije "priveo nameni" u određenom roku, kao što je to odavno najavljeno.

Centralni deo Terazijske terase danas čini "uljuđen" park sa samoniklim drvećem, starim, na brzinu sklepanim stazama i oronulim stepeništem koje je JKP "Gradsko zelenilo" na intervenciju gradonačelnika doteralo pred Univerzijadu.

Treći deo pripada takozvanoj "pametnoj zgradi" odnosno preduzeću "Mali kolektiv" koji na Terazijskoj terasi završava svoju zgradu za rentiranje luksuznih apartmana nazvanu "B2".

"Mali kolektiv" je uredio deo parka prema hotelu "Moskva" i planira da u narednih mesec dana uredi i donji deo, prema Ulici kraljice Natalije.

- Nama je u interesu da se park što pre uredi. Prema ugovoru, dužni smo jednom trećinom da finansiramo njegovo uređenje i to ćemo i uraditi - kaže za "Blic" Dragan Praštalo iz "Malog kolektiva".

I Gradu je u interesu da park više ne bude ruglo ali posao uređenja teče veoma sporo.

- Tek smo pre dva meseca potpisali ugovor o izradi projekta. Imamo narednih mesec dana da ga završimo i predamo - kaže za "Blic" Dejan Milanović, mladi arhitekta koji sa koleginicom Grozdanom Šišović radi na idejnom projektu uređenja parka.

Značaj Terazijske terase za Beograd je ogroman. To je jedino mesto u centru grada, pored Kalemegdana, koji ima vizuru i potencijal da se "spusti na reku". Zato su se njime bavile generacije arhitekata, među njima i čuveni Nikola Dobrović čiji je koncept iz 1929. (plato sa fontanama oivčen novim zgradama u Prizrenskoj i Balkanskoj) čini osnov svih planova i konkursa.

Do sada je organizovano čak osam arhitektonskih konkursa.

Poslednji pokušaj desio se pre dve godine kada je, na inicijativu tadašnjeg gradskog arhitekte Đorđa Bobića, održan konkurs za uređenje Terazijske terase. Pobedila su, ravnopravno, dva rešenja od kojih je jedno imalo u planu veliku izgradnju, kopanje nove ulice preko sredine Terase, dok je drugo više zadržalo elemente parka u svom rešenju. Taj konkurs za Terasu zadesila je slična sudbina kao i prethodnih sedam. Radovi su ostale lepe slike na papiru.

- Mi čekamo da projekat na kome rade mlade arhitekte Milanović i Šišović bude gotov pa da krenemo u realizaciju - rekao je za "Blic" Radovan Draškić, direktor JKP "Gradsko zelenilo".

Od izrade idejnog rešenja do prvog radnika na Terasi, u najboljem slučaju, mora da prođe najmanje šest meseci, potrebnih za prikupljanje dozvola i izradu glavnog projekta. Samo da i naredno proleće ne sačeka novu jesen.

Teško oduzeti zemljište

Oduzimanje zemljišta na kojima se nalaze nezavršeni objekti je dugotrajna i teška procedura. Slično je i u slučaju takozvane "Karićeve zgrade". To je po Zakonu moguće uraditi, ali Grad u takvim slučajevima mora da vrati uloženi novac investitorima. Teško je utvrditi koliko je para potrošeno na nekom gradilištu i zato je najbolje postići dogovor sa investitorom - kaže Branka Bošnjak, prva predsednica Komisije za oduzimanje zemljišta, a sada član gradske komisiji za planove.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 08.09.09.)