Nova trasa za obilazak Neuma - Hrvatska planira izgradnju autoputa od 47 km sa tunelima i mostovima, u toku tender za studiju izvodljivosti

Hrvatske autoceste (HAC) su na osnovu zaključka vlade krenule u realizaciju projekta povezanosti s južnom Dalmacijom na mrežu autoputeva Hrvatske na potezu od čvora Metković do budućeg mosta Pelješac i od čvora Doli do Dubrovnika.

Reč je o projektu gradnje autoputa do budućeg mosta Pelješac i gradnji autoputa do Dubrovnika. HAC je objavio tender za izradu studijskih dokumenata koji, između ostalog, obuhvataju i izradu idejnog rešenja s procenama troškova gradnje i izradu prometnog modela, piše Jutarnji list.

Od ponuditelja se traži i analiza mogućeg prometnog povezivanja preko Neuma, no prema nezvaničnim informacijama ta je opcija nakon gradnje Pelješkog mosta najmanje verovatna.

U sklopu tenderske dokumentacije HAC je prvi put predložio i trasu budućeg autoputa te neke od tehničkih uslova po kojima bi se autoput gradio. Tako se od ponuđača traži da razrade mogućnost da se autoput u prvoj fazi sagradi u poluprofilu autoputa odnosno saobraćajnica s dve trake.

Sagovornici Jutarnjeg lista u HAC-u slažu se kako je gradnja autoputa u dve faze, ako se gleda građevinski, skuplja, no gledajući na duže razdoblje ima i svoje benefite. Naime, nakon gradnje poluautoputa na njoj se može naplaćivati putarina i na taj način akumulirati sredstva za nastavak gradnje.

Početak u Metkoviću

Prema predlogu HAC-a, trasa autoputa prema Pelješkom mostu počela bi kod čvora Metković, a završila kod čvora Duboka netom pred mostom. Dužina trase je 18,4 kilometra, a proteže se zahtevnim terenom te bi na njoj trebalo sagraditi čak deset raznih objekata ukupne dužine 9.530 metara, što je više od 50% trase.

Reč je o pet tunela, od kojih su najduži tunel Ježevac od 3.290 metara i tunel Rujnica u dužini od 1.000 metara. Drugi izuzetno zahtevan objekat je novi most preko Neretve. Njegova je predviđena dužina čak 1.540 metara. S obzirom na muljevito tlo oko reke, reč je o izuzetno teškom građevinskom zahvatu. U HAC-u kažu da je trasa podložna promenama, a s obzirom na okolunu, može se pomeriti samo stotinak metara levo ili desno.

S velikom dozom opreza se procenjuju mogući troškove gradnje te se smatra kako bi ona mogla iznositi oko 17 mil EUR po kilometru za puni profil autoputa. U tom bi slučaju ovih 18,4 kilometra autoputa u punom profilu koštalo oko 312 mil EUR. U slučaju gradnje poluautoputa najverojatnije bi se već u prvoj fazi probile druge cevi najdužih tunela te sagradila nosači mostova i vijadukta za puni profil saobraćajnice.

U čvoru Duboka završio bi se autoput i počeo novi državni put koji bi se spuštao na Pelješki most i prolazila preko poluostrva. Reč je o putu u dužini od 32 kilometra za čije su izvođače tenderi još u toku. Ona bi stala u čvoru Doli gde bi počela autoput prema Dubrovniku u dužini od 28,6 kilometara. U tenderu za izradu studijskih dokumenata HAC je kao predlog trase priložio kartu nekadašnje trase autoputa koja je usvojena 2009.

- To je ono što mi u HAC-u imamo - kažu sagovornici za Jutarnji. Prema tom projektu, na trasi treba sagraditi 30 objekata, od čega deset vijadukata, devet tunela i osam podvožnjaka.

Trasa ovog autoputa prolazi uskim prostorom između mora i državne granice s Bosnom i Hercegovinom. Koliko bi gradnja ovog dela autoputa koštala, takođe je teško proceniti. Prema cenovniku iz 2009. godine, kada je potpisan ugovor za gradnju ove saobraćajnice, ova deonica autoputa koštala je 3,675 milijardi kuna bez PDV-a. To znači da bi gradnja 47 kilometara autoceste čvor Metković - Pelješki most i čvor Doli - Dubrovnik koštalo malo manje od šest milijardi kuna (oko 810,7 mil EUR). Kad se tome doda cijena gradnje Pelješkog mosta i nove ceste preko Pelješca, dolazi se do iznosa od oko devet milijardi kuna (oko1,2 mlrd EUR) za povezivanje krajnjeg juga države s ostatkom zemlje preko teritorija Hrvatske.

Rokovi

Prema tenderskoj dokumentaciji, rok za izradu studijskih dokumenata je devet meseci, a nakon toga Vlada mora doneti odluku hoće li i na koji način ići u gradnju nastavka autoputa prema Dubrovniku. U Vladi i HAC-u računaju i na finansiranje ovog projekta iz fondova EU. Ako se donese odluka o gradnji autoputa, u optimističnoj varijanti bilo bi potrebno tri godine za izradu potrebne dokumentacije. To uključuje i ponovnu izradu dokumentacije za deonicu Doli - Dubrovnik jer ona koja je izdata pre deset godina više ne vredi. Ako bi dokumentacija u tom roku bila izdata, HAC bi krajem 2022. mogao da raspiše tender za početak radova.

Tada bi već, tako barem tvrdi hrvatski premijer Andrej Plenković, trebalo bi da bude završen Pelješki most i novi put preko poluostrva. Naime, prema njegovim rečima, taj projekt bi trebalo da bude završen 1. februara 2022. godine, iako je to u ovom trenutku teško zamisliti jer još nisu odabrani izvođači radova za pelješki put.

Za prvu deonicu rok gradnje je 30 meseci i da danas počnu radovi, ta deonica ne bi bila završena pre marta 2022.