Rim ispod Beograda - gradovi na različite načine rešavaju problem vrednih arheoloških nalazišta otkrivenih u urbanim zonama

Prilikom rekonstrukcije tramvajskih šina u Ulici Tadeuša Košćuškog i Pariskoj, u strogom centru Beograda, otkriveni su ostaci građevina iz rimskog perioda. Arheolozi su odredili da nalazište potiče iz drugog i trećeg veka naše ere, iz vremena vladavine careva Trajana i Hadrijana. U stešnjenom prostoru širine šest metara i ukupne površine 1.600 kvadrata, pronađeni su nekoliki važni istorijski nalazi, kojima bi se ponosila svaka prestonica Evrope. Između ostalog, pronađena je savršeno očuvana ulica od glatkih kamenih ploča, najstarija ulica u Beogradu, i najstariji beogradski javni toalet, latrina, koji se čistio vodom.

Svi ovi nalazi su popisani i fotografisani, a zatim zasuti zemljom i preko njih će biti postavljene šine. Tramvaj će sve to pozlatiti.

Pitanje, koje se postavilo, u javnosti i među stručnjacima, ostaje i dalje nerešeno, a svodi se na dilemu: da li je ovaj nalaz iz antičkog perioda trebalo sačuvati i izložiti očima javnosti ili je, baš pravo, rešenje da bude vraćen u zaborav, daleko od očiju savremenog sveta. Ko je u pravu?

Kako je do sada problem antičkih iskopina rešavan u Beogradu?

Kada su sedamdesetih godina pronađene terme u Studentskom parku, ostavljene su u iskopanom stanju i ubrzo su se pretvorile u đubrište, pa su zatrpane. I sada ih prekriva trava.

Terme na prostoru Platoa, između zgrade Filozofskog fakulteta i kapetan Mišinog zdanja, doživele su trojaku sudbinu: jedan deo je uništen da bi se na tom mestu ukopala cisterna za mazut, drugi deo je zatrpan, a treći rekonstruisan. Ovaj rekonstruisani trolist termi, ostavljen je bez ikakvog pismenog obeležja i postao je - smetlište.

Nov pristup antičkoj tradiciji, označilo je otkriće zida glavne gradske kapije i olovne cevi u temeljima Gradske biblioteke. Ovaj nalaz je ostao tamo gde je i pronađen i postao je ukras Rimske dvorane.

Slična sudbina se planira i za antičko nalazište u Rajićevoj ulici, na bivšoj okretnici trolejbusa. Ti ostaci civilnog Singidunuma, biće utkani u lobi novog, velelepnog hotela. Kažu.

Imali smo prilike da se uverimo u tretman antičkih iskopina Soluna i Saragose, pominjemo ih jer su na dva kraja Evrope. Grci su zbog arheoloških nalazišta u centru grada, zakrivljavali cele bulevare ili su podizali vijadukte.

Tako da mnoga nalazišta stoje u nekakvim betonskim loncima, zaštićena i izložena na mestu gde je iz zemlje izronila istorijska vrednost. Time im je savremeni grad ukazao poštovanje. A Španci su oko bedema Julija Cezara, napravili glavni gradski trg.

Zagovornici obelodanjivanja rimskih tragova ispod Beograda, svoju tezu baziraju na vrednosti nalazišta starih i po 1.800 godina, koja su tim vrednija jer je vekovima rušeni Beograd dogurao dotle da ima svega nekoliko kuća starih 200 godina, što je vrlo skromna turistička ponuda. Na primer, u Salcburgu je dvocifren broj kuća u kojima se i dalje živi, neprekidno, od pre Kosovskog boja. Te stoga, Beograd bi i te kako porastao, u ponudi kulture, a ne samo "šunda po splavovima", kada bi rešio da obelodani svoj zakopani Rim. I to na onaj način, kako se to već radi u Sremskoj Mitrovici, recimo, gde je za ostatke Carske palate napravljen odgovarajući krov.

Osim novca, ovde, možda, postoji i pitanje geostrateške volje. Zagovornici teorije zavere bi rekli da se Beogradski Rim ne obelodanjuje baš zato da se ne bi pokazalo da je Beograd još od antičkih vremena deo zapadnog kulturnog kruga. Postojano i nesumnjivo.

Očigledno, učinjeno je ono što je nalagao imperativ trenutka u kojem živimo, tramvajskoj funkcionalnosti je dat prioritet nad dalekosežnim kulturnim projektom, ali i o našoj generaciji, kao i onima pre nas, svoj sud će dati pokolenja. Možda će oni želeti drugačije uređen grad, sa više arheoloških parkova, kojima će se ponositi na internet ponudi. Do tada je, pogledajmo to sa stojičkog stanovišta, bolje da iznad beogradske antike prolazi tramvaj, a ne recimo teretni voz. Manje će se habati.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" 04.09.09.)