Zašto akva park u Bloku 44 do sada nije izgrađen?

Proteklog vikenda zamenik gradonačelnika Grada Beograda Goran Vesić najavio je konačni nastavak izgradnje akva parka u Bloku 44, što će se u dobroj meri poklopiti sa rekonstrukcijom savskog keja i šetališta "Lazaro Kardenasa", koju je najavio gradski urbanista Marko Stojčić.

Prostor između Gandijeve i Nehruove ulice ostavljen je upražnjen posle izgradnje okolnih Blokova 70, 44 i 45. Arhitekte i urbanisti su planirali da se ta lokacija u nekom trenutku aktivira sa nekim društvenim sadržajem, ali do početka dvehiljaditih nikakav projekat tu nije pokretan.

Prostor na obali Save zaista je pogodan za izgradnju nekog sportsko-rekreativnog centra, što su shvatili i prvi investitori, Vladimir Janković i košarkaš Žarko Paspalj, koji su 2005. godine započeli sa investiranjem i gradnjom prvobitnog akva parka na površini od oko sedam hektara. Međutim, Paspalj se ubrzo povukao iz tog projekta, a radovi su prekinuti već 2006. godine.

Nakon toga, do 2007. godine, na istom projektu se smenjuje desetak različitih investitora, zaključno sa novosadskom kompanijom Genel, koja je nakon preuzimanja projekta takođe ubrzo napustila posao.

Grad Beograd je 2010. godine pokušao da povrati ovo zemljište ponovo pod svoje vlasništvo, ali se zbog komplikovane procedure to do sada nije dogodilo. Po tom projektu bilo je planirano da se izgradi 11 bazena, 21 tobogan različitih veličina, 6.500 kvadrata vodenih površina, najveći zatvoreni bazen u Evropi od 1.600 kvadrata i najvišai "kamikaza" tobogan u Evropi sa visinom od 20 metara.

Koji je to problem zbog kojeg svaki investitor odustaje od gradnje? Može biti da je u pitanju neki tehnički problem, koji je u početku bio nepoznat, ali kada je otkriven od strane prvih investitora, jednostavno je prećutkivan prilikom prodaje posla narednim investitorima. Međutim, pre će biti da je u pitanju isplativost celokupnog projekta, zbog nemogućnosti maksimalne godišnje iskorišćenosti resursa usled loših klimatskih uslova.

U tom slučaju, nije problem u novcu za investiranje, već vremenskom intervalu za koji one mogu da se povrate, a projekat da nastavi da radi i prihoduje. Po ovoj računici, to ne bi bilo ispod osam do 10 godina, što se ni jednom investitoru ne isplati.