(Biznis)Milenko Milinković, "Milinković Company" - Bez podrške za laku gradnju

(Milenko Milinković)

Licitacije pojedinih srpskih zvaničnika o 500 EUR po m2 izgrađenog stana, koji bi iduće godine trebalo da se grade po Srbiji, već su dobile epitet nerealnih, iako projekat tek treba da zaživi. Možda će zvučati još manje verovatno da ta cena može ići i do 250 EUR, ili čak 200 EUR kod većih objekata, ali takav sistem postoji, i to u Srbiji. Vlasnik patenta jeftine i brze gradnje Milenko Milinković, prvi čovek "Milinković Company", kaže da i pored dokazane uspešnosti tehnologije još čeka podršku države, makar i moralnu.

Kako ste došli na ideju da krenete u ovaj sistem gradnje?

- Prvi objekat koji sam napravio u tehnologiji ferocementa je nastao 1981. godine. Mene je sferni oblik privlačio kao optimalan oblik u prirodi, pa sam napravio jedan takav objekat u vinogradu, zatim jednu halu i kuću. Zadnjih 10 godina bavim se projektovanjem izgradnje zgrada od prefabrikovanih elemenata od ferocementa, jer je to jedino rešenje za komercijalnu upotrebu. Inače, ranije se radilo tzv. skeletnom metodom - napravi se skelet, on se presvuče rabic-mrežom i na licu mesta se malteriše. Tako su svojevremeno počeli ga se grade čamci - prvi je 1884. godine napravio Francuz Lebo i taj čamac se čuva u muzeju, neoštećen. To rešenje je dobro, ali se sve do 80-ih godina prošlog veka koristilo samo za to, a tek tada počinje da se koristi u građevinarstvu i ja sam među prvima koji to radi ovde.

Kakve sve zgrade mogu da se grade od ferocementa?

- Sada mogu da se grade i zgrade, i ja sam jedinstven u zemlji po tom osnovu. Patentirao sam hale različitih veličina i namena, objekte veće i manje, oblika polucilindra ili polulopte, montažne kuće oblika polulopte koje mogu veoma brzo da se izgrade i otporne su na zemljotrese, olujne vetrove i požare. Kada se radi o halama - dok sam ih razvijao, razvio sam i novi MC sistem gradnje koji je nov ne samo po uvođenju ferocementa već i po utrošku ostalih materijala - recimo čelika. Ovo je nova filozofija gradnje jer se za gradnju hale koristi samo jedan element što je nemoguće u ostalim sistemima gradnje. Ono po čemu je ovo novo je da nema nosive strukture od stubova ili lukova ili ploče, koja se kasnije oblaže. Ovde se sve radi obratno - jer se prvo zatvara prostor koji je onda slobodan za dalju gradnju unutra, koja je nazavisna od same hale. To omogućuje da objekat živi i razvija se zajedno sa korisnikom koji menja unutrašnjost te građevine.

Kolika je cena gradnje ovih objekata?

- Kada se radi o halama ona se kreće od 200 EUR po kvadratu pa naviše, u zavisnosti od opremljenosti. U potpunosti opremljena školska hala košta ispod 500 EUR po m2. Za kuće još nisam formirao cenu, ali mislim da će se ona kretati od 250 do 400 EUR po m2.

Da li se ovim načinom mogu graditi i stambene zgrade?

- Zgrade mogu da se grade. Imam saradnju sa dvadesetak profesora i asistenata sa mašinstva, elektrotehnike, arhitekture i građevine na ideji da se nađe rešenje za stambeni objekat visoke energetske efikasnosti. Korišćenjem objekta hale mogu da se prave lamele u nizu sa staklenim baštama između lamela i sunčanim kolektorima na vrhu. Utrošak energije bi trebalo da se umanji pet puta u odnosu na sadašnji nivo. Kuća od ferocementa ima 10 puta manji utrošak energije u odnosu na prosek. Prosečna kuća u Beogradu troši 250 KW toplotne energije na godišnjem nivou. Sve ostalo se obezbeđuje iz energije sunca i činjenice da je objekat ukopan u zemlju.

Koliki je kapacitet vaše fabrike?

- Za sada je 20.000 m2 na godišnjem nivou, što je oko 200 običnih ili 250 sportskih hala. To nije veliko, a neće biti problema da se on uveća.

Ima li interesovanja?

- U osnovi ima, ali mnogo više za kuće nego za hale i glavni razlog za to je besparica. Inače, moja osnovna ideja je da se u Srbiji na ovaj način grade sportske hale pri osnovnim školama. U Srbiji od 1.533 osnovne i srednje škole svega 360 ima salu za fizičko, što znači da većina mladih tog uzrasta nema mogućnosti za redovne sportske aktivnosti. Vlada Srbije usvojila je strategiju Ministarstva sporta i omladine da se ubuduće grade male i jeftinije sale. A od ferocementnih hala, koje mogu poslužiti za košarku, odbojku, rukomet, tenis i drugo, kao i za bazen, nema jeftinijih. Imali smo prezentaciju u Ministarstvima sporta i omladine i prosvete i očekujemo da prihvate ove hale kao tipsko rešenje. Imamo primer MZ "Hrtkovci" koja je zainteresovana za ovakav objekat jer se u njenoj susednoj opštini Platičevo iz sredstava Pokrajinskog fonda za razvoj gradi hala koja je do sada koštala 1.300 EUR po m2. A ovde je jeftinija ne samo gradnja već i održavanje.

Koliko su objekti od ferocementa sigurni?

- Otporni su na požare, olujne vetrove i požare. Imam sve neophodne sertifikate za ovakvu vrstu gradnje. Primera radi, kada se ispitivala mogućnost loma materijala na Građevinskom fakultetu u Nišu, on je opterećen sa 600 kg po m2 iako je propisani maksimum 150 kg po m2. Na kraju su odustali od pokušaja da naprave lom.


Uklapate li se u projekat masovne stanogradnje?

- Kao što sam rekao od ferocementa se mogu graditi stambene zgrade. Prema procenama maksimalna visina hale je 20 metara, a to je sedam etaža. Za sada mi ne dozvoljavamo da neka druga firma postavlja naše elemente, ali je moguće da oni urade sve ostale građevinske radove.


Imate li ikakvu podršku države?

- Ne, i to čudi ljude po inostranstvu gde sam dosta izlagao. Pa meni su u Kini u gradu Sudžou nudili odmah zemljište za izgradnju fabrike. Ministar Mrkonjić je najavio da će obići ovaj pogon, ali se nije pojavio. Interesovanja u svetu ima. Sa pojedinim afričkim zemljama radićemo jedan projekat masovne stanogradnje, ali se radi o kućama. Upravo i iz tog razloga razvio sam sistem kuća od 140 m2 u dve etaže koji se mogu prenositi kontejnerima. U 136 kontejnera stane oprema za 100 kuća. Za izgradnju fabrike bi ipak trebalo imati tržište od 1.000 kuća za početak. Drugi tip kuće je predviđen za gradnju u krugu od 1.000 km jer se tako može tansportovati kamionima. Treba reći da interesovanje postoji i u Kataru. Tamo nameravaju da izgrade prugu, ali im problem predstavljaju dine koje se pomeraju i stvaraju nanose na trasi. Hale mogu da se pokažu kao idealne za zaštitu pruge.

Šta je tačno ferocement?

- Po definiciji International Ferrocement Society, ferocement je tanak kompozit koji sadrži međusobno malo razmaknute slojeve žičane mreže utopljene u cementni malter. Za razliku od armiranog betona, kod ferocementa je gvožđe (žičana mreža) praktično homogeno raspoređeno po preseku ferocementnog elementa. Stoga su ferocementni elementi neuporedivo tanji i lakši od betonskih, sa istim karakteristikama. Standardna debljina ferocementnih elemenata je od 10 do 30 mm. Tehnologijom ferocementa već vek i po se grade razni plovni objekti u kojima je ferocementna konstrukcija izložena i velikim dinamičkim naprezanjima.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa portala www.biznisnovine.com )