"Rasadnik Đorđević", zaštitni znak Rače Kragujevačke - život sa cvećem i od cveća

Na samom izlazu iz mirne i tihe Rače prema Kragujevcu, u zaseoku zvanom Vučić, smeštena je velika i lepa kuća čije su ograde i terase prekrivene raskošnim cvećem.

Prizor je neuobičajen i sam po sebi govori da smo stigli pred dom porodice koja se bavi cvećem i od cveća živi. Jasmina i Pera Đorđević poseduju, zapravo, najveći rasadnik cveća u Srbiji. Ispod velikih i dobro opremljenih staklenika i plastenika, preko cele godine rastu najraznovrsnije vrste cveća koje od prvih martovskih dana do kraja jeseni nalaze kupce u celoj zemlji.

Pogled na 40 ari ogromne cvetne oaze raskošnih boja, fascinira svakog namernika koji se nađe pred ovom očaravajućom lepotom, kojom se, na neki način, ponose svi stanovnici Rače. Brzo ćete saznati da Jasmina i Pera Đorđević bezmalo trideset godina ulažu veliki trud i svoj novac u razvoj biznisa sa cvećem, koji je tada, osamdesetih godina prošlog stoleća, bio praktično nerazvijen u Srbiji.

– Radili smo planski i postepeno širili i usavršavali posao za koji su neophodni strpljenje i ljubav. Kredite nismo uzimali, jer nam se tada ne bi isplatili – govori za "Ekonometar" pedesetšestogodišnji Pera Đorđević, koji danas, kako priznaje, ne bi mogao da živi bez
cveća.

U razgovor se uključuje i njegova supruga Jasmina, takođe zaljubljenik u cveće, naglašavajući da će se ovaj posao pretvoriti u porodičnu tradiciju:

– U biznis se uključio i naš dvadesetšestogodišnji sin Ivan koji je završio Poljoprivrednu školu i, zasad, uglavnom radi na poslovima administracije i transporta cveća. Staklenici i plastenici, dakle, neće opusteti kad se Pera i ja budemo umorili.

Kada su osamdesetih godina prošlog stoleća počeli da gaje cveće, bili su među malobrojnima koji su se opredelili za ovu vrstu posla. Prijatelji i meštani su im govorili da ulaze u avanturu sa neizvesnim ishodom i da njihova ljubav prema cveću neće dugo trajati. Cveće se tada uvozilo iz razvijenih evropskih zemalja i bilo je vrlo skupo.

Poljoprivrednici su u ogromnoj većini prihvatili povrtarstvo kao isplativiji posao. Ubrzo se, međutim, pokazalo da su Jasmina i Pera Đorđević bili u pravu, jer je njihov posao postao profitabilniji i sigurniji od uzgajanja povrća, često izloženog i vremenskim nepogodama. Šumadija je danas preplavljena tezgama cvećara, što je posebno uočljivo na pijacama u Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Aranđelovcu, Topoli, Natalincima i Smederevskoj Palanci.

Pera Đorđević primećuje da je danas manje uzgajivača povrća nego ranije, upravo zbog toga što su mnogi poljoprivrednici poslednjih godina krenuli putem cvećarske porodice iz Vučića. Krstareći Šumadijom i sami smo mogli da se uverimo da su sela danas ne samo lepo uređena, već i obogaćena plastenicima i staklenicima, u kojima se gaji kvalitetno i raznovrsno baštensko i sezonsko cveće.

– Naš rasadnik poseduje osamdeset vrsta raznovrsnog cveća od sezonskog do višegodišnjeg, od saksijskog do baštenskog, koje plasiramo uglavnom u veleprodaji, po svim većim tržnim centrima u zemlji, među kojima je i Garden centar. Beogradske cvećare i ustanove su naši najveći i najstalniji kupci, mada i sami imamo štandove na Kalenić pijaci i izlažemo na svim većim sajmovima u zemlji – ističe Pera Đorđević.

Najveći posao u ovom rasadniku počinje početkom marta, pred tradicionalni Dan žena, i traje sve do kasne jeseni. U tom periodu, Jasmina i Pera Đorđević zapošljavaju desetak radnika za sve vrste poslova, u punoj sezoni ponekad i više, jer se tada svakodnevno, sa dva kombija i jednim kamionom, isporučuje cveće do kupaca u svim većim gradovima u zemlji.

Jasmina nas uvodi u nepregledni prostor plastenika i staklenika, u kojima zapahnjuju opojni mirisi prelepih cvetnih latica. Tada se oči navikavaju na lepezu najrazličitijih i najraskošnijih boja koje jedinio priroda može da stvori. Lepota ovog ambijenta nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Jasmina ističe da ekonomska kriza ni njih nije mimoišla i da su, načas, zastali u nabavci tehnološki najsavremenijih sredstava za uzgoj cveća:

– Za takvu investiciju bio bi nam neophodan kredit u visini 150.000 EUR, ali bismo ga uzeli jedino pod povoljnim uslovima otplaćivanja. Naša obazrivost je razumljiva, jer smo do sada uložili ne samo veliki trud, već i sav kapital u ovaj posao – kaže Jasmina Đorđević.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)