NavMenu

Drvoredi štite useve - za poljozaštitne pojaseve IV Vojvodine izdvojilo 50 miliona dinara

Izvor: Novosti Ponedeljak, 31.08.2009. 09:02
Komentari
Podeli

Drvoredi uz puteve, po kojima je Vojvodina nekada bila poznata, sada se mogu videti samo na retkim deonicama. Ljudski nemar, ali i godine, učinili su svoje, pa su ove dragocene zelene površine mahom propale. Stvari bi se, kako poručuju iz pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, mogle promeniti. Sadnja poljozaštitnih pojaseva, koji, kako kažu stručnjaci, nisu samo ukras, već imaju i veliku ulogu u zaštiti zdravlja ljudi, trebalo bi da počne do kraja godine. Za ove namene, do sada je, kako precizira Daniel Petrović, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, iz budžeta Vojvodine, kroz konkurse, izdvojeno oko 50 miliona dinara. Novac su dobile sve opštine u Vojvodini, kako bi pripremile tehničku dokumentaciju za podizanje poljozaštitnih pojaseva na svojoj teritoriji. Na taj način, procenat pošumljenosti u pokrajini, koji je među najnižima u Evropi i iznosi samo 6,3%, trebalo bi da se poveća za od tri do četiri odsto.


- Plan nam je da u septembru raspišemo konkurs za podizanje poljozaštitnih pojaseva - najavljuje Petrović. - Za ove namene izdvojićemo 50 miliona dinara, a opštine, koje budu konkurisale, dužne su da obezbede isto onoliko novca koliko dobiju iz pokrajinskog budžeta.


Od 464 naselja u Vojvodini, poljozaštitne pojaseve trenutno imaju samo retka. Ukupna površina šuma i šumskog zemljišta u pokrajini je 175.136,05 hektara. Javno preduzeće "Vojvodinašume" gazduje sa 130.589,26 hektara. Privatne šume se prostiru na 5.567,09 hektara. Vodoprivredne organizacije imaju 7.575 hektara šuma, poljoprivredna dobra 5.989, a mesne zajednice 722 hektara. Vojna ustanova "Karađorđevo" ima 2.243 hektara šume, a Nacionalni park "Fruška gora" 22.450 hektara.


- Podizanje poljozaštitnih pojaseva dobar je način da se poveća pošumljenost, ali, pre svega treba rešiti imovinski status tih površina - kaže Đorđe Šimunović, pomoćnik direktora "Vojvodinašuma". - Mi smo spremni da pomognemo, ne samo u izradi planske dokumentacije, već i u sadnicama, kako bi se taj posao što lakše uradio. Samo pitanje gazdovanja ovim površinama, međutim, treba da reše lokalne samouprave.


Drvoredi pored puteva, objašnjava Šimunović, izuzetno su značajni, jer smanjuju brzinu vetra, a samim tim i isušivanje poljoprivrednog zemljišta. Značaj šume, kao izvora kiseonika, odnosno potrošača ugljen dioksida, takođe ne sme da se zanemari.

Kritične opštine

Raspored šuma, kažu stručnjaci, izrazito je nepovoljan, pošto većih šumskih površina ima u samo šest zona. To su Fruška gora, Posavlje, Deliblatska peščara, Vršačka planina, Subotička peščara i uži pojas uz Dunav i Tisu. Tu je koncentrisano više od 90 odsto svih šuma Vojvodine. Preostalih 10% je "razbacano" na prostoru površine od oko 2.000.000 hektara. Najkritičnija situacija je u opštinama Bačka Topola, Kula, Mali Iđoš, Bački Petrovac, Vrbas, Srbobran, Temerin, Inđija, Stara Pazova, Kikinda, Žitište i Plandište, jer je njihov stepen pošumljenosti manji od jedan odsto.


(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 31.08.09.)

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.