Od Kosmaja prave kamenolom - zaštićeno dobro na udaru trgovaca

Kosmaj je zaštićeno prirodno dobro i svako iskorišćavanje prirodnih bogatstava bez posebne dozvole je zabranjeno. Međutim, bageri i kamioni natovareni kamenom pokazuju drugačije. Građani koji zidaju kuće i bunare ne ustručavaju se da iz starih majdana uzmu onoliko kamena koliko im treba, dok su neki otišli dalje pa su na ovoj planini napravili privatne kamenolome.

Mirjana Čorlomanović sa Kosmaja bila je neprijatno iznenađena kada je predhodnog vikenda njen odmor prekinula buka kamiona i bagera. Prema njenim rečima, u stari majdan koji ne radi već više od 20 godina, a poznat je kao "Ružin do" upalo je nekoliko ljudi i kamione natovarilo stenama takozvanog kosmajskog plavog kamena.

- Videla sam na kamionima da je autoprevoznik iz Sopota, a kad sam ih pitala šta to rade i odakle im dozvola odgovorili su mi da ih šalje sopotsko komunalno preduzeće. Proverila sam u komunalnom, ali oni nisu znali ništa o tome – priča Mirjana.

Živorad Milosavljević, prvi čovek Sopota objašnjava, da opština nema nikakve veze sa tim niti da je o tome obaveštena.

- Na teritoriji Kosmaja postoji više starih kamenoloma koji godinama ne rade. Koliko znam sa sopotske strane kamen se ne vadi ni u jednom od njih. Moguće je da neko kome treba kamen iskoristi pogodan trenutak i kamen izvadi "na divlje" – kaže Milosavljević i dodaje da opština za asfaltiranje ulica kamen nabavlja iz kamenoloma u Topoli.

Slučaj o kome govori Mirjana Čorlomanović, tvrde meštani, nije usamljen. Nakon razgovora sa novinarima "Blica" u to su se uverili i predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine koji su obišli Kosmaj.

- Na delu koji pripada Sopotu nismo ništa pronašli, međutim, u kamenolomu "Košutica" na mladenovačkoj strani bukvalno je "skinuto pola brd". Tamo smo zatekli, bagere, radnike koji seku kamen, ali gazda nije bio tu – priča Vesna Đorđević, pomoćnik Sekretara za zaštitu životne sredine.

Đorđević objašnjava, da kamen može da se vadi samo uz saglasnost Fonda za zaštitu prirode i rešenje Ministarstva energetike. Inspektori će ponovo obići Košuticu da utvrde da li "vlasnik kamenoloma" ima potrebne dozvole.

Preplitanje nadležnosti

Situaciju dodatno komplikuje preplitanje nadležnosti i nepreciznost zakona, kojim je definisano da inspektor može da "zabrani radnje" koje mogu da ugroze zaštićeno prirodno dobro, ali nije do kraja jasno da li to treba da rade republički ili gradski inspektori – objašnjavaju u Sekretarijatu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 28.08.09.)