Pesticidi koji se koriste u SAD najčešće su zabranjeni u EU, Brazilu i Kini

Više od četvrtine pesticida i srodnih sredstava u upotrebi u poljoprivrednom sektoru Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zabranjeni su u Evropskoj uniji (EU) .Od oko 400 miliona tona, koliko se godišnje iskoristi, nešto više od stotinu tona ne sme u EU.

Protivno generalnom uveravanju javnosti u SAD da je upotreba pesticida strogo kontrolisana i da se na tržište ne puštaju potencijalno opasni pesticidi, insekticidi i fungicidi, studija objavljena u časopisu Enviromental Health upozorava na suprotno.

Na osnovu analize četiri najveće svetske poljoprivrede, SAD, EU, Kine i Brazila, ono što je dozvoljeno u SAD nije u preostale tri.

Statistika takođe kaže da je od 508 aktivnih sastojaka korišćenih u pesticidima u upotrebi u SAD do danas povučeno 134, od toga 97 dobrovoljno, a u preostalih 37 slučajeva intervenisala je nacionalna agencija za zaštitu životne sredine ili zabranivši njihovo puštanje na tržište ili poništivši dozvole za upotrebu.

Evropska unija sagradila je najstroži kontrolni sistem. Evropski režim korišćenja pesticida prilično je restriktivan, uzimajući u obzir posledice po ljudsko zdravlje, ali i zdravlje biljaka i životinja i posledice po okolinu.

U SAD praksa je znatno drugačija. Propisi labavo upozoravaju da sastojci pesticida ne smeju predstavljati bilo kakav razuman rizik za okolinu, uzimajući u obzir ekonomske, socijalne i ekološke štete i koristi od upotrebe bilo kog pesticida. Naknadno je definicija pooštrena podsećanjem da je potrebno dokazati neškodljivost, što je prepušteno proizvođačima.

Samo u Kaliforniji, najvećem proizvođaču poljoprivrednih proizvoda u SAD, registrovano je poslednjih godina preko hiljadu slučajeva bolesnih stanja izazvanih pesticidom sa hlorpikrinom, zabranjenim u drugim delovima sveta. Američki sistem registracije incidenata navodi 27 smrtnih slučajeva i 22 teška trovanja nakon upotrebe samo tog sastojka.

U Kini je zakonska regulativa zahtevnija u odnosu na američku. U toku je postepeno povlačenje stotinjak pesticida.

Brazilska praksa regulisana je nacionalnom agencijom, koja sprovodi zakone sa potrebom procene rizika, ali problem je veliki raskorak između želja da se zaštiti ljudsko zdravlje i realnosti u kojoj glavnu reč vodi agresivna zaštita interesa agrohemijske industrije.