Zašto je važno kvalitetno korporativno finansijsko izveštavanje? - Osnova zdravog biznisa koja privlači investitore

Ministarstvo finansija Republike Srbije pokrenulo je Projekat tehničke pomoći Republici Srbiji u reformi korporativnog finansijskog izveštavanja.

Projekat koji su podržali Svetska banka i Vlada Švajcarske Konfederacije, ima za cilj unapređenje investicionog okruženja u našoj zemlji kroz podizanje institucionalnog i tehničkog kapaciteta za kvalitetno finansijsko izveštavanje kod nadzornih organa, profesionalnih organizacija i univerziteta, u skladu sa pravnim tekovinama EU i najboljom međunarodnom praksom.

Podizanje javnog razumevanja i jačanje svesti stručne i opšte javnosti o značaju i upotrebi finansijskog izveštavanja i revizije je jedan od fokusa Ministarstva finansija Republike Srbije u 2019. godini. Konsultanti na projektu su revizorsko konsultantska kuća BDO Srbija i komunikacioni konsultant FCB Afirma.

Uroš Ćamilović, partner u Sektoru za poslovno savetovanje BDO Srbija kaže da se kvalitetno korporativno finansijsko izveštavanje u svetu najčešće vezuje za kompanije čijim se akcijama trguje na berzi. Međutim, postoje i drugi slučajevi koji govore o važnosti kvalitetnog izveštavanja.

- Naime, "berzanske kompanije" shodno strogo definisanim pravilima imaju obavezu adekvatnog izveštavanja tj. po sili zakona moraju biti transparentne, na precizno definisan način. Osnovni razlog i motivacija leži u mogućnosti da se prikupi dodatni kapital (za rast na primer), po što nižoj ceni. Ipak, svakodnevni poslovni izazovi navode i mala i srednja preduzeća (MSP), da svoje izveštaje učine što "upotrebljivijim", iako se njihovim akcijama još uvek ne trguje na berzi. Zašto? Na primer, da bi banka odobrila kredit, prilikom obrade zahteva zatražiće raznorazne (sveobuhvatne) informacije o poslovanju, a koje klijent može učiniti dostupnim jedino ako postoji dobra praksa izveštavanja - kaže Ćamilović.

Aleksandar Milinković, direktor Odeljenja za M&A BDO Srbija dodaje da treba napomenuti i to da kada se kaže finansijsko izveštavanje, najčešće se misli na zvanične bilanse koji se izrađuju i u regulatorne svrhe (NSB/APR/RZS itd). Međutim, kvalitetno korporativno finansijsko izveštavanje treba posmatrati mnogo šire.

- Dobar biznis plan, prezentacija, finansijski model, SWOT analiza, projekcija rezultata za odgovarajuću godinu i periodični izveštaji mogu znatno olakšati i ubrzati proces prikupljanja kapitala, bilo da se radi o društvu sa par zaposlenih, koje ima odličnu pokretačku ideju (start-up), bilo da se radi o kompaniji koja postoji 30 godina i zapošljava hiljade radnika (blue-chip). Principi su manje više isti. I mali i veliki subjekti ovaj posao mogu uraditi sami (in-house rešenja), a mogu i angažovati profesionalce (outsource). Svakako, kvalitetno i pravilno vođenje knjigovodstvene evidencije i finansijsko izveštavanje predstavlja osnovu za sve druge izveštaje - kaže Milinković.

Ćamilović ističe da su benefiti kvalitetnog korporativnog finansijskog izveštavanja višestruki i važno je istaći da nisu jednokratni.

- Zahvaljujući potpunim finansijskim izveštajima brže se dolazi do "svežeg" kapitala, razne dobre ideje zažive i dobiju komercijalizaciju što utiče na povećanje zaposlenosti, smanjenje iseljavanja radno sposobnog (školovanog) stanovništva, uvećanje iskorišćenosti postojećih kapaciteta... Resursi (vreme-novac) uloženi u implementaciju, usavršavanje, obuke, angažmane konsultanata itd. višestruko se vraćaju privrednim subjektima tj. društvu, i pružaju osnov za dalji rast i napredak, te je iz tog razloga razumljiva potreba kako države tako i profesionalaca koji se ovom problematikom svakodnevno bave, da čitav proces korporativnog finansijskog izveštavanja dovedu do jednog novog, višeg nivoa, i da uvek imaju u vidu krilaticu: "jedino su promene stalne" - navodi Ćamilović.

Prema mišljenju stručne javnosti najveći problemi vezani za finansijsko izveštavanje uočavaju se u onom delu privrede koji po zakonu nije obavezan da sprovede eksternu reviziju.

Igor Radmanović, partner u Sektoru za reviziju BDO Srbija navodi da standardi finansijskog izveštavanja čine vitalan segment korporativne regulative, kao sveobuhvatnog seta propisa koji usmeravaju i uređuju ponašanje privrednih društava.

- Finansijski izveštaji koje privredna društva sastavljaju nužno moraju da budu verodostojni i da sadrže informacije koje su relevantne za sve potencijalne korisnike. Potreba da se definišu i striktno slede standardi finansijskog izveštavanja proizilazi iz činjenice da finansijske informacije imaju ključnu ulogu prilikom donošenja ekonomskih odluka od strane investitora, kreditora i ostalih zainteresovanih strana - navodi Radmanović.

On dodaje da su Vlada Republike Srbije i ostale državne institucije počele da preduzimaju određene korake u cilju regulacije i standardizacije ove oblasti.

- U okviru planiranih projektnih aktivnosti predviđene su analize postojećih Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji, kao i pratećih podzakonskih akata, što bi trebalo da rezultira identifikacijom razlika tj. neusaglašenosti koje postoje između postojeće regulative u Republici Srbiji i pravnih tekovina EU, kao i definisanjem smernica za izmene tj. prilagođavanje istih. Nova zakonska rešenja bi trebalo da omoguće permanentno unapređenje sistema korporativnog finansijskog izveštavanja u Srbiji, što bi trebalo da ima pozitivan uticaj na sve privredne subjekte, državne organe i institucije, te na domaće i strane investitore. Posledično, povećala bi se i konkurentnost celokupnog privrednog sistema, što bi doprinelo osnaživanju i afirmaciji ekonomskog ambijenta za ulaganje, za šta je svakako jedan od osnovnih preduslova postojanje odgovarajućeg regulatornog okvira koji je u potpunosti usklađen sa zahtevima EU - kaže Radmanović.

Uroš Ćamilović kaže da inicijativa unapređenja tj. proširenja koncepta korporativnog finansijskog izveštavanja ima za cilj da se pruže potpunije i relevantnije informacije na kontinuiranoj osnovi, kako bi se povećala efikasnost prilikom donošenja kratkoročnih i dugoročnih investicionih i finansijskih odluka. One zemlje koje primenjuju ovakve standarde sigurno su primeri dobre prakse.

(Poseta Holandiji)

- Primera radi, u periodu 16. do 19. aprila 2019. godine, u okviru Projekta tehničke pomoći Republici Srbiji u reformi korporativnog finansijskog izveštavanja, uz podršku Svetske banke, predstavnici Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije, Odbora za javni nadzor nad obavljanjem revizije i Komore ovlašćenih revizora u okviru studijske posete Kraljevini Holandiji, posetili su nadležni organ za regulaciju finansijskih tržišta (AFM – Dutch Authority for the Financial Markets), Ministarstvo finansija Holandije i najveće profesionalno udruženje računovođa i revizora u Holandiji (NBA – The Royal Netherlands Institute of Chartered Accountants). NBA je punopravni član Međunarodne federacije računovođa i broji preko 20.000 članova. Na održanim sastancima, delegaciji iz Republike Srbije su prezentovana najznačajnija rešenja u Holandiji u pogledu regulative u oblasti korporativnog računovodstva i eksterne revizije, iskustva Holandije u transponovanju EU regulative u ovim oblastima, te izazovima i problemima u pogledu implementacije određenih rešenja u oblasti kontrole kvaliteta rada revizora i javnog nadzora nad revizorskom profesijom u Holandiji koju sprovodi AFM - zaključuje Ćamilović.