"Za" i "protiv" uvođenja eutanazije u Srbiji

Nedavno je australijski naučnik i nobelovac Dejvid Gudol u 104. godini, posle tri pokušaja samoubistva, sakupio novac i otišao u Švajcarsku na eutanaziju. Žaklin Žanikel ima 75 godina, 30 godina mlađeg partnera, troje unučadi i želi da u januaru 2020. završi svoj život a novinar Dragan Jovanović kaže da će se do poslednjeg daha boriti za pravo da i u Srbiji sam odlučuje o kraju života.

Ivan Ivanji, književnik i prevodilac, koji je nedavno napunio 90 godina, kaže da je starost mnogo teža nego što je mislio da će biti: - Postoji latinska poslovica – smrt je izvesna, sigurna, čas je neizvestan. Ne mora da bude neizvestan. U mom romanu 'Poslednji potez' na samom kraju posle dugog srećnog života moj junak se ubije jer mu je dosta."

Žaklin Žanikel nije junakinja romana, ali kaže da joj seks nije dobar kao nekada i da ne želi da živi život u kojem ne može da uživa kako je navikla. Ona će, ako sve bude teklo po planu, sledeće godine otići u Švajcarsku, gde će za 10.000 franaka okončati život na jednoj klinici.

Njena priča odjeknula je širom sveta, pa i u Srbiji. Dragan Jovanović, novinar, koji je svojevremeno svojim aktivizmom uspeo da zaustavi izgradnju atomskih centrala u Jugoslaviji, odlučio je da pokrene proces za ozakonjenje eutanazije u Srbiji. Kaže da je shvatio da je ta žena veoma hrabra, dostojanstvena i drži do kvaliteta svog života.

- Treba doneti zakon o eutanaziji. Ko hoće da spava sa melni pelenama, da bude na aparatima sa maskama, taj neka tako živi. Ali hajde zbog ovih kakva je ova gospođa, a toj kategoriji pripadam i ja, da napravimo da i mi odemo s ovog sveta kad mislimo da treba da odemo, a da ne budemo samoubice - rekao je Jovanović.

Zoran Radovanović, predsednik etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, kaže da se teorija i praksa u ovom slučaju u Srbiji ne poklapaju.

- Svi mi znamo nekoga ko se mučio, trpeo velike bolove i sigurno da bi bio srećan da mu je neko prekratio muke. To je ta razlika između teorije i života. Mnogi naši građani su umrli u mukama zato što nije bilo trodona i lekova koji su u svetu standardni za lečenje bolesnika od raka u poslednjoj fazi bolesti - kaže Radovanović.

Onkolog i predsednik etičkog odbora Lekarske komore Srbije Mladen Prvulović je ceo svoj radni vek gledao kroz oči pacijenata direktno u oči smrti. Tvrdi da su se oni koji su zbog bolova tražili da ih lekari ubiju predomišljali čim bi se malo bolje osećali. Kaže da su i mnogi eksperimenti slično pokazali, kao onaj u sobi punoj pacijenata sa neizlečivim bolestima i otrovom na stolu: - Kada su stavili na stočić bočicu otrova, koji je naravno bio placebo, niko ga nije uzeo - kaže Prvulović.

Ni kardiolog i protođakon Petar Dabić nije pobornik eutanazije. Kaže da je za njega kao lekara i kao protođakona neprihvatljivo da u bilo kojoj situaciji lekar oduzme pacijentov život. - Eutanazija podrazumeva da postoji izvršilac, a ja vas pitam ko bi to mogao da radi i da mirne duše ide dalje i nastavi sa svojom medicinskom praksom - ukazuje Dabić.

Dragan Jovanović ističe da lekari u ovom slučaju uopšte nisu važni: - Neće meni automehaničar da određuje da li ću da popravljam kola i kupujem nova. Lekar je automehaničar. Ako mu ja kažem promeni akumulator, ima to da uradi. I ta Hipokratova zakletva, to je hipokrizija - smatra Jovanović.

Deklaracija Saveta Evrope ne podržava eutanaziju. Ovo telo donosi Vodič za lečenje u situacijama umirućih pacijenata. Ali podrška onima koji umiru u bolovima i porodicama, psihološka, duhovna, pa i medicinska, u Srbiji nije ni slična onoj u razvijenim zemljama.

Radovanović podseća da na Zapadu postoje hospisi, ustanove i načini da umirući pacijenti na dostojanstven način okončaju život. - Ovde, kao što svi znamo, porodica pokuša da takvog pacijenta smesti u bolnicu, onda kažu nema mesta, vrate ga kući, onda se oni muče, plaćaju, kupuju pelene, snalaze se, da li će da nabave odgovarajuću terapiju itd. - kaže Radovanović.

Prvulović podseća da bolnice imaju par kreveta ili dve sobe gde bi pacijenti mogli da provedu poslednje dane. - Neprijatno je da u malom stanu u kojem žive tri generacije unuk gleda kako baka umire i pati. Mi smo siromašno društvo da razvijamo institucionalna mesta gde će se sprovoditi preporuke Saveta Evrope - napominje Prvulović

I kao lekar i kao vernik, Dabić se trudi da olakša bol onima koji pate. Ipak, on objašnjava da je uloga bola u hrišćanstvu velika. - Prihvatanje patnje i bola nije opravdavanje, nego realan pristup životu koji, nažalost, jeste u velikoj meri patnja i bol. Čovek treba da iznese svoj krst do kraja, da iscrpe patnju koja je pred njim, jer kroz patnju se priprema za večni život - kaže Dabić.

Dragan Jovanović, međutim, smatra da njegovim životom ne raspolaže Bog, kao ni njegovi roditelji - Nije meni Bog dao život. Ako mi je on i dao život, nigde ne piše da može da mi ga uzme. Pa šta što je mene moj Žarko, kraljev pilot, stvorio i sad će on da raspolaže mojim životom? Da mi ga uzima kad njemu dune? Podsećam vas na reči Ničea: čuješ li me, jadniče, ako daš dušu Bogu, ko si onda ti, jadniče?

Jedan od argumenata protiv eutanazije je i to što lek za neizlečivu bolest od koje neko boluje može biti otkriven i da bi obeshrabrila mnoge pacijente da se bore.

Radovanović, međutim, kaže da eutanazija ne bi bila odobravana pacijentima čija je bolest u početnom stadijumu: