Srpski hirurzi uspešno operisali kičmu i baki u 92. godini

Problemi sa kičmom sve su češći i ne idu samo u paketu s godinama. Nažalost, taj bol poznat je i deci, a razlog je obično odsustvo fizičke aktivnosti. Međutim, može biti i posledica napornih treninga.

– Iza toga se obično krije velika ambicija, želja da se bude poput sportskih idola. Kako bi to postigli, mladi izlažu telo prevelikim naporima za svoje godine – govori za Politiku doktor Slaviša Zagorac, ortoped i spinalni hirurg u Urgentnom centru KCS u Beogradu.

Dok se stariji deo populacije u najvećem broju slučajeva bori sa osteoporozom i degenerativnim procesima, mlađe najčešće muče lumbalna ili vratna diskus hernija. Bilo da su problemi sa kičmom rezultat godina, stila života, povrede ili je posredi genetika, dobra vest je da je lečenje danas daleko jednostavnije nego što većina ljudi to može i da zamisli. O tome, kaže naš sagovornik, najbolje svedoči slučaj baka Olge, koja je nedavno uspešno operisana u 92. godini. I nije ova baka medicinski fenomen koji ka stotom rođendanu korača bez ijedne, makar staračke bolesti, već se operacija posle preloma kičme obavlja u lokalnoj anesteziji, tehnikom cementiranja kičme. Pre četiri godine upravo naš sagovornik je u Kliničkom centru prvi put pacijenta operisao na ovaj način.

– Reč je o korišćenju koštanog cementa i to je zlatni standard u lečenju osteoporotičnih preloma kičme. Ova metoda se radi i u drugim centrima u Srbiji, u Nišu, Kragujevci, a na VMA je obavlja doktor Milenko Savić. U Evropi se ova procedura primenjuje već dvadesetak godina. Takođe, daje i izuzetne rezultate u lečenju tumora – pojašnjava doktor Zagorac.

Zahvaljujući ovoj metodi operacija kičme samo zvuči bolno, a u stvari pacijent istog dana napušta bolnicu i odlazi kući. To znači da ne postoji rez, već doktori uz pomoć rendgena posebnom iglom ulaze u pršljen i prateći situaciju na ekranu ubrizgavaju cement.

– Na taj način prvo se pršljen stabilizuje iznutra, a stezanjem cementa stvara se određena temperatura koja prži tumor – dodaje dr Zagorac.

Hirurgija kičme trenutno je jedna od grana koje se najbrže razvijaju, iako još ne postoji zasebna specijalizacija, što znači da se kičmom bave ili ortopedi ili neurohirurzi. Prema svedočenju sagovornika, svakog meseca u svetu se rađaju nove ideje i načini lečenja. Dok nauka napreduje, a lekari se usavršavaju, isti je ostao jedino strah koji pacijenti imaju od pomisli na bilo kakvu intervenciju na kičmi.

– Neizbežno pitanje koje mi postavljaju jeste da li će ostati nepokretni. Danas je situacija drugačija nego pre, recimo, 30 godina zahvaljujući moćnim tehničkim sredstvima poput i verovatnoća da će doći do neurološkog deficita je minimalna i zavisi od složenosti operacije – pojašnjava dr Zagorac.

Drugo najučestalije pitanje na koje ovaj doktor odgovara je: smem li da idem kod "kostolomca"? Pacijentima ostavlja da o tome sami odluče.

– Većina kiropraktičari, čast izuzecima, stiče svoje diplome na kratkotrajnim kursevima i izlažu pacijente velikom riziku. A kiropraktika je u svetu ozbiljna nauka, za sticanje diplome je neophodno višegodišnje školovanje – dodaje naš sagovornik.

A kada je o lečenju kičme reč, Srbija ne kaska za svetom, tvrdi dr Zagorac. Ni u pogledu struke ni u pogledu dijagnostičkih aparata i lekova. Zbog toga ovaj lekar, koji se školovao i u Nemačkoj, svoje kolege savetuje da ne napuštaju zemlju.

– Ukoliko imate ovde posao, ne ostavljajte ga. Oni koji odlaze trebalo bi da imaju na umu da će tamo biti uvek stranci, ali ako neko zbog životnih prilika ipak ode, želim mu uspeh i sreću, i da uvek budu ponosni na zemlju iz koje su potekli – ističe dr Zagorac.