Snežana Đorđević, vlasnica Agrounika, preduzeća za proizvodnju mikrobioloških đubriva Slavol – Putem kojim se ređe ide

Prošlogodišnja dobitnica nagrade za preduzetnika godine, Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća za proizvodnju mikrobioloških đubriva Agrounik iz Zemuna, skoro je dobila još jedno priznanje.

Udruženje poslovnih žena Srbije ju je izabralo za „najevropskiju ženu-zmaja“. Ne poriče, samo sa širokim osmehom reaguje na opasku da se za uspeh borila kao aždaja.

Akademsku karijeru na Poljoprivrednom fakultetu presekla je ulaskom u preduzetničke vode početkom ovog veka tako što je otvorila dve poljoprivredne apoteke koje su se bavile i konsultantskim uslugama. U to vreme nije bilo mnogo stručnjaka koji bi seljacima objasnili koje đubrivo da koriste i čime da prskaju svoje zasade kako bi imali bolji rod. Radila je to jer je videla da je u pitanju usluga koja fali tržištu. Prestala je kad se umorila i kad joj je dosadilo. Onda je pokrenula proizvodnju mikrobioloških đubriva u firmi Agrounik koja je slavu izgradila na „slavolu“.

Aktivna materija, koju je pravila po sopstvenom receptu godinama, sastavljena je od „dobrih“ bakterija koje se prskaju po listu biljaka voća, ratarskih kultura i povrća, čime se pospešuje njihov rast, pa time i prinos 15 do 20 odsto. U uspeh svog izuma nikad nije sumnjala. Stavila bi i hipoteku na jedini stan koji ima, samo da je mogla, ali u to vreme banke nisu za obezbeđenje kredita prihvatale neuknjiženu nepokretnost. „Znala sam da će ’slavol’ da ’proradi’. Davao je toliko dobre rezultate da nisam htela da o tome govorim. Čekala sam da poljoprivredni proizvođači primete razlike u prinosu“, kaže sagovornica Preduzeća.

Snežana Đorđević kaže da nema definiciju kako se postaje uspešan. „Uopšte nisam mislila o tome da ću otvoriti fabriku, kupiti kuću na moru i tome slično. Vodila me je ideja da je ’slavol’ koristan i da treba da zaživi“, kaže.

Iz njenog primera, kaže, vidi se da je najvažnije biti uporan da bi se postiglo to što izgleda nemoguće. U domaćim okvirima to znači pokrenuti posao bez kredita, povećavati izvoz iz godine u godinu i dobiti sve papire za izgradnju fabrike u roku od tri meseca. Magistrirati, pa doktorirati i u pauzi roditi dva deteta. „Navikla sam da radim ceo život po 14 sati“, kaže skromno.

Kaže da je u početku radila stihijski jer nije znala kako preduzeće funkcioniše. Gostovala je u medijima, a za jedan dan je, kaže, znala da obiđe pola Srbije. Sa doktorskom titulom, ženu na njivi su potencijalni kupci shvatali ozbiljno. Danas se „išlifovala“, zna gde je grešila.

„Menadžer sa poznavanjem ekonomije bi prvo ispitao tržište, napravio medija plan“, primećuje. Sad zna da nije bilo dovoljno samo progurati u rafove veleprodaje svoj proizvod da bi ga neko kupio kad o njemu javnost ništa ne zna.

Instinktivno je znala da mora što više ljudi da ga primeni, a sigurna je bila da će ga nakon toga kupiti. Malo-pomalo, jer niko nije naručivao velike količine u početku. „Sve zajedno je dalo efekta. Danas imamo šest agronoma raspoređenih u južnoj, centralnoj Srbiji, Sremu, Bačkoj, Banatu, Braničevskom okrugu, svuda gde je poljoprivreda dominantna. Oni obilaze teren, drže po 30 do 40 prezentacija mesečno, što je kad se pomnoži sa brojem ljudi koji ih čuje ogroman broj“, kaže Đorđevićeva.

Sad je čeka sličan posao, jer Agrounik planira da poveća izvoz. Priznaje da nije bila dovoljno aktivna i da bi trebalo ozbiljnije da se „baci“ na inostrane partnere.

Još jedna stvar koju sebi zamera je što nije više vremena provodila uz sinove dok su bili mali. Tačnije, što je prve dane njihovog života provodila pripremajući magistarsku pa doktorsku tezu. „Nisam prekidala karijeru ni kad sam bila trudna, ni kasnije kad sam podizala decu. Prvo sam magistrirala, a posle i doktorirala u pauzi između dva porođaja“, kaže Đorđević. Danas su joj oba sina tinejdžeri, a stariji se već interesuje za menadžersku poziciju u majčinoj firmi.

Jedino na pitanje šta radi u slobodno vreme sagovornica Preduzeća uzdahne i šturo kaže kako uči jezik, voli da šeta po nekoliko kilometara i da je krenula u teretanu. Laska joj nagrada Cvet uspeha za ženu-zmaja koju dodeljuje Udruženje poslovnih žena „jer kad žena ženi daje priznanje to je posebno i ima težinu“. Pogotovo zato što je krenula neuobičajenim putem. Kao profesor je iz entuzijazma razvila proizvodnju, firmu, tržište.

„U Udruženju je dobar ambijent za druženje i saradnju. Već sam uspostavila kontakte sa drugim poslovnim ženama, sarađivaćemo, upućene smo jedna na drugu, što inače ne bi bio slučaj“, kaže Snežana.

Pa ipak, premda „pomoć prijatelja“ dosta znači, pred vlasnicom Agrounika je još jedan veliki posao. Uskoro će se ta zemunska firma preseliti u Staru Pazovu. Počinje još jedna runda izazova.

Ko je Snežana Đorđević ?

- Rođena je 1964 u Ubu

- Rodila prvog sina 1992, a drugog 1994

- Doktorirala na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995.godine

- Profesor je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu

- Proglašena za preduzetnika godine 2008 godine

- Najevropskija žena-zmaj za 2009.godinu

- trenirala je plivanje, hobi joj je šetnja u prirodi

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs