(Ekonomist) Automobilski klaster Srbije – zajedno do delova
Grupacija automobilske industrije Srbije učestvovaće u međunarodnom projektu čiji je cilj da se formira mreža proizvođača i institucija u jugoistočnoj Evropi koja će podsticati razvoj i inovacije u proizvodnji auto-delova.
Prema rečima direktora Automobilskog klastera Srbije Igora Vijatova ovaj projekat će povezati proizvođače auto-delova, istraživačke centre i univerzitete iz Italije, Austrije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Slovenije, Slovačke i Srbije.
Projekat je odobrila Evropska komisija, trajaće dve godine uz finansijsku podršku EU od 1,4 miliona evra. Realizacija projekta počela je u slovačkom gradu Trnavi uz učešće predstavnika Auto klastera Srbije koji okuplja 35 proizvođača auto-delova i pet institucija. Cilj projekta je da se podstaknu istraživanja i inovacije u proizvodnji auto delova koji su u pojedinim zemljama gotovo zamrli sa dolaskom velikih proizvođača automobila, koji imaju svoje razvojne centre i na neki način su ugušili istraživačke aktivnosti i razvoj auto-delova kojima su se bavile domaće institucije ili univerziteti. To je slučaj i sa Slovačkom posle dolaska Kie i Volkswagena.
„Partneri iz devet evropskih zemalja će u okviru zajedničkog projekta dati predloge za inoviranje nekih auto-delova koji će, zatim, biti ponuđeni velikim proizvođačima vozila kao originalni naši proizvodi”, kaže Vijatov.
Mreža proizvođača
Inače, Automobilski klaster Srbije je mreža srpskih preduzeća i ustanova koji se bave proizvodnjom auto-delova i opreme za automobilsku industriju, odnosno uslužnim delatnostima u toj oblasti. Mreža je osnovana u novembru 2005. godine uz podršku Vlade Republike Srbije i Nemačkog društva za tehničku saradnju.
Cilj klastera je da pruži svojim članicama podršku u procesu jačanja konkurentnosti, ostvarivanju profitabilnog pozicioniranja u okviru lanca dobavljača internacionalnih proizvođača automobila kao i da posredno utiče na poboljšanje ekonomske situacije čitave branše.
Uspostavljena je i saradnja sa turskim udruženjem proizvođača auto-delova i komponenti koje okuplja više od 260 turskih kompanija. Zajednički zaključak je da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom predstavlja izuzetan potencijal za srpska ali i turska preduzeća koja trenutno plaćaju carinu od 30 odsto prilikom plasiranja svojih proizvoda na rusko tržište.
Ko su kandidati ?
Kragujevački 21. oktobar pokušaće da se nametne kao proizvođač svetlosne opreme, razmenjivača toplote, razvodnih zupčanika, branika i plastičnih delova, pokazivača pravca, upozoravajućih i ostalih svetala, alata za brizganje termoplasta pod pritiskom, za obradu metala deformacijom, ali i proizvodnjom hladnjaka, grejača, isparivača i kondenzatora. Čačanski Bin metal ponudiće pritisne, zatezne, torzione, lisnate, tanjiraste, peglane i specijalne opruge, mladenovački Cobest kočne obloge, doboš kočnica, pločice disk kočnica, papuče doboš kočnica i obloge kočnica i spojnica, dok će Exit iz Prokuplja ponuditi inovacije u proizvodnji izduvnih sistema i rezervoara goriva
Bečejski Fadip konkurisaće za proizvodnju creva za hidraulična ulja i goriva.
Gumeno-tehničku robu na ovom klasteru će pored pirotskog Tigra ponuditi i Interseling iz Inđije, kao i kruševački Trayal, koji će sa kolegama iz Pirota ponuditi i pneumatike za automobile i kamione.
Livnice iz Kikinde i Topole konkurisaće klasičnim livarskim programom, dok će kragujevačka Kovačnica, koja ima višedecenijsko iskustvo u radu za automobilsku industriju ponuditi klasičan i inoviran proizvodni program.
Predsednik Regionalne privredne komore Kragujevac Dušan Puača kaže da su ovakvi i slični klasteri uvek dobrodošli, ali da je potrebno dosta napora da bi se iz njih izvukla maksimalna korist.
Razvoj automobilske industrije usporen je u poslednjih deset godina prošlog veka zbog političke i ekonomske situacije i problema u državi. Tržište je propalo ili nije bilo dostupno zbog sankcija. Proizvođački kapaciteti pali su za više od 10 odsto u odnosu na pređašnje, a investicija nije bilo.
poziv na pretplatu na - www.emportal.rs