Daleko od oporavka - znaci poboljšanja na svetskim berzama još ne dotiču domaći metalski kompleks

Iako ekonomisti tvrde da svetska ekonomska kriza jenjava, privrednici u metalskoj grani, koja je posle finansijskog sektora pretrpela najteže posledice pada tražnje i smanjenja proizvodnje, još su oprezni u proceni da je na pomolu oporavak. To se posebno odnosi na domaće kompanije koje se osim sa globalnim, teško nose i sa teškoćama nasleđenim iz prethodnog perioda, kao i sa nepodsticajnim privrednim ambijentom koji ne uspeva da privuče strane investitore i strateške partnere.

- Iako postoje neki znaci poboljšanja, to još nije nagoveštaj oporavka metalskog kompleksa. Sudeći po obimu transporta ruda koji obavljamo kao najveći prevoznici na Dunavu za "U.S. Steel" i dve austrijske kompanije, promet rudama i repromaterijalima nešto je življi, čak se i cene neznatno uvećavaju, ali je to još oko 50% od prošlogodišnjeg prometa. Slična je situacija i u obojenim metalima jer su svi za najmanje 25% ispod prošlogodišnje proizvodnje. To je veliki pad, posebno ako se ima u vidu da je lokalnog karaktera jer je u svetu znatno manji čak i ako ne uzimamo za primer Kinu, gde je zabeležen rast BDP od oko 7%, a to je povuklo i rast proizvodnje u metalskom kompleksu. Takva situacija trebalo bi da nas zabrine i sve je jasnije da bez većeg investicionog ciklusa, neće doći do bržeg podizanja metalske industrije - kaže za Danas Zoran Drakulić, predsednik kompanije "East point".

On dodaje da mere poput promena Zakona o radu, kojim će poslodavci moći na neodređen rok da drže radnike na plaćenom odsustvu, daju izvesnu fleksibilnost. Ali, isplata 60 odsto zarade, uvećana za poreze i doprinose, i dalje je prevelika obaveza, ako firma nema dovoljno posla, kaže Drakulić i dodaje da se najbrže od krize oporavljaju Sjedinjene Američke Države, ali da tamo poslodavci bez restriktivnih mera mogu da otpuste radnike.

Da je oporavak još daleko, tvrde i u smederevskom "U.S. Steel", gde ističu da za avgust najavljeno pokretanje Visoke peći 2, koja je bila na režimu minimuma, nije posledica povećane tražnje na svetskim berzama.

- Zbog generalnog remonta na jednoj od visokih peći u "U. S. Steel" Košice, u Smederevu će se proizvoditi slabovi za fabrike u Slovačkoj i Srbiji, a do promena u primarnoj proizvodnji došlo je kako bi kompanija "U.S. Steel" Evropa bila u mogućnosti da zadovolji potrebe svojih kupaca. Peć će raditi punim kapacitetom tokom trajanja remonta u Košicama, ali sada još ne možemo da predvidimo da li će u tom režimu nastaviti rad i u narednom periodu. To će isključivo zavisiti od potreba naših kupaca i situacije na tržištu čelika sa čime se i mi usklađujemo. Redovno pratimo situaciju, ali u ovom trenutku tržište čelika je i dalje daleko od nivoa na kojem je bilo u poslednjih nekoliko godina - kaže za Danas Nemanja Brković, direktor komunikacija u "U.S. Steel".

Nešto povoljniji signali vidljivi su na berzama obojenih metala. Generalni direktor Rudarsko topioničarskog basena "Bor" Blagoje Spaskovski tvrdi za Danas da je u svetu porasla tražnja za tom robom. I cena bakra, koja je do pre nekoliko meseci iznosila oko 2.600 dolara, sada se kreće oko 5.410 dolara za tonu. Najveći kupci su Kinezi, koji su povećali potrošnju kao i Indusi, ali pravi signal oporavka je rast tražnje u SAD, s obzirom na to da je u toj zemlji kriza i počela.

- Verovatno je da će se sadašnja cena bakra zadržati neko vreme i zbog toga je naš prvi cilj povećanje proizvodnje. Ali, sada se suočavamo sa problemom da sa istom količinom izvađene rude, zbog manje koncentracije metala, dobijamo 30 do 40% manje bakra. Finansijski balans uspevamo da održimo zahvaljujući i do 30% manjoj potrošnji, kao i velikoj uštedi i na cenama inputa koje su revidirane, i sada imaju i do 25% nižu cenu, ali trajno rešenje je pronalaženje bogatije rude. Imamo realne šanse da dođemo do izdašnijeg nalazišta i geološke pripreme se već rade, a očekujemo i da za šest meseci počne izgradnja nove topionice - kaže Spaskovski i dodaje da su to realne šanse za oporavak Borskog basena.

On dodaje da bi se RTB "Bor" daleko brže oporavio od krize da se nije suočio i sa nagomilanim problemima iz prethodnih godina. Iako je borski basen bio u restrukturiranju, negativna selekcija kadrova od 2000. godine doprinela je da se dodatno uruši i inače zapušteni sistem.

- Rukovodstvo je bilo opušteno, tolerisale su se svakodnevne krađe, a mnogi nisu imali ni interesa da rade, jer su lako dolazili do bakra čija je cena na crnom tržištu iznosila osam do devet evra za kilogram. To je, uz dve neuspele privatizacije, razlog zbog koga smo zatekli oljuštenu firmu - kaže Spaskovski.

Pogrešan potez države

- Vlada bi politikom stimulacije velikih građevinskih radova i otvaranjem novih projekata mogla da podstakne tražnju i u građevinarstvu i u metalskom komleksu. To bi sigurno pomoglo, ali mere koje se donose, poput novog zakona o planiranju i izgradnji, više nagoveštavaju restrikcije i destimulišu ulaganja. Naime, za prenamenu zemljišta investitor bi morao odmah da uplati novac, umesto da se, zbog krize, sačeka da objekat završi i uđe u eksploataciju pa da onda, prema stepenu izgrađenosti, država uzme svoj deo - kaže za Danas Zoran Drakulić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 31.07.09.)